Šabac nosim u srcu

Šabac je moj grad, uvek ću biti ponosna na svoje rodno mesto, ma gde me život odveo. Porodica i prijatelji su mi tamo. Svaki put kada odem iz Šapca, javi se doza nostalgije, za ljudima, mestima u gradu. Mnogo toga se promenilo, na bolje, rekla bih. Neke stvari izgledaju lepše, uređenije, i to me raduje - kaže na početku razgovora za vaš i naš list Aleksandra Kuzmanović, menadžerka društvenih mreža Svetske zdravstvene organizacije.

Ova Šapčanaka živi i radi u Ženevi, svakodnevno brinući o pravovremenom i validnom informisanju miliona ljudi širom sveta kao deo najvažnije globalne organizacije u domenu zdravlja.

Sitnim koracima od malog mesta u Srbiji, došla je do najpoznatijeg grada u Švajcarskoj. Put, za posmatrača, čini se popločan uspehom započeo je na osnovnim studijama Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, Mi planiramo, ali život usmerava i uvek ima jasniju viziju gde je naše odredište.

-Razmišljala sam da studiram ekonomiju, možda jezike. Kao i većina tinejdžera nisam imala jasnu sliku o tome šta je to što želim. Kum mi je ukazao na Fakultet organizacionih nauka i po preuzimanju indeksa shvatila sam da je to pravi izbor. Smatram da je FON idealan za mlade ljude različitih interesovanja, sklonosti i senzibiliteta, te obrazovanjem na ovom fakultetu mogu da iskažu svoj pun potencijal. On je idealan izbor za studente koji su aktivni i žele da, uz akademsko obrazovanje, steknu druge veštine.

Profesori su velika podrška, potpora i usmeravaju akademce za dalje usavršavanje - pojašnjava Aleksandra i navodi da je težnja za usavršavanjem odvela u Švajcarsku gde je nakon završenih master studija postala deo Svetske zdravstvene organizacije.

-Bila sam član studentske evropske mreže studenata ESTIEM i želela sam da nova saznanja steknem na master studijama, pre svega izvan granica Srbije. Zahvaljujući preporuci profesorke saznala sam za program u Ženevi. Master rad sam pisala na osnovu odrađene prakse u SZO. To je bio početak mog angažmana u ovoj instituciji.
Mlada Šapčanka kreira i vodi svet društvenih mreža SZO, kao što su Facebook, Twitter, Instagram, LinkedIn, Pinterest, TikTok i Snapchat. Situacija izazvana korona virusom je veliki test i nešto novo praktično za svakog.

-Ovo je prva pandemija u savremenoj istoriji čovečanstva, prva od kada su društvene mreže deo naše svakodnevice, a samim tim je i protok informacija bio mnogo veći. Ipak, odgovornost je podjednako važna. Pogrešna vest u periodu pandemije, ali i redovnim okolnostima, može negativno da utiče na nečiji život. Informacije koje delimo su koncipirane tako da ljudi mogu da zaštite sebe, svoje zdravlje, ali i zdravlje svojih najbližih.

Društvene mreže i digitalne tehnologije nam omogućavaju da dopremo do većeg broja ljudi nego tradicionalnim izvorima informisanja, no postoji pomenuti rizik od širenja neproverenih vesti. Ipak, ni to nije novina, ali edukacija je ključ svega.

Naša sagovornica je zadužena i za evaluaciju angažmana, odnosno „odjek“ SZO na društvenim mrežama, kao i rad sa generalnim direktorom ove organizacije.

-U zavisnosti od sredine pristup je drugačiji, što je i najteži zadatak koji je pred nama. Izazov je da ozbiljne informacije predstavimo na prihvatljiv, zanimljiv način korisnicima različitih platformi i da ih oni razumeju i usvoje. Želimo ne samo da vide naše objave, nego da uvide da su značajne i smatraju da treba da ih podele sa okruženjem kao nešto značajno - navodi naša sagovornica.

Kažu da mudri ljudi veruju idejama, ne okolnostima. Izazovi pred kojima se nađemo daju životu posebnu draž, želju za promenom, malom u kosmosu, ali velikom u ličnoj egzistenciji i napretku.

-Izazov i motivacija je to što sam na poziciji da utičem na svest javnosti. Svaki klik i puštanje određene informacije u etar direktno utiče na nekog. Samim tim je odgovornost veća. Planiranje, istinitost sadržaja, način prezentacije je nešto na šta posebno obraćam pažnju, a to nosi veliku dozu odgovornosti. Znam da ne mogu promeniti svet u potpunosti, ali saznanje da sam svojim radom, zalaganjem uspela da doprem do određenog broja ljudi me raduje, motiviše i inspiriše da se se trudim.

Padnemija je uticala na našu svest o značaju i prevenciji psiho-fizičkog zdravlja. Iako svi znaju za izreku „Bolje sprečiti nego lečiti“, mnogi nisu postupali u skladu s njom. Iako razlozi mogu biti brojni, ishodište je isto i uglavnom prevencija dođe na um, tek kada je za nju kasno.

-Nisam sigurna da smo svesni koliki je značaj u očuvanju zdravlja. Nadam se da će pandemija uticati na to da se posvetimo prevenciji, i očuvanju fizičkog i mentalnog zdravlja. Važno je da nakon svega podelimo svoja osećanja sa osobama kojima verujemo, da razgovaramo, budemo podrška i pomoć jedni drugima.

Dok mnogi, uglavnom stariji, u društvenim mrežama vide, ako ne opasnost, onda bar gubljenje vremena, benefiti, iako naizgled potisnuti, u stvari su daleko veći. Zahvaljujući baš tim socijalnim “netovima”, bili smo u mogućnosti da uživo sa našom Šapčankom razgovaramo, iako nas deli 1300 kilometara. Bez razmišljanja o kreditu i bez naknadnog straha dok iščekujemo telefonski račun. Društvene mreže su darovale da u pozadini čujemo bat koraka na ženevskom asfaltu, i zvuke zaposlenih u „Glasu Podrinja“ na drugoj strani, u prostoru omeđnom još jednom pričom o istaknutoj sugrađanki.

-Kada se osvrnemo na našu prošlost vidimo uspešne Šapčanke i Šapčane i korene sa kojima treba da se ponosimo. Srećna sam što nas Šapčanke predstavljaju u svetu. Smatram da je lepo da se čuje više nešto o njihovom radu i dorpinos u svetu. Ono što uvek nosim sa sobom je sećanje na Stari grad i stan u Benskoj bari gde sam odrasla. Pogled sa terase ka tvrđavi, Jankova škola, dani u Gimnaziji. Ipak, „najveća“ nostalgija je sladoled kod Rajka. Taj ukus nema zamenu - kaže Aleksandra za kraj razgovora dok užurbanim koracima ide ka svom radnom mestu.