NAJZNAČAJNIJE BOLESTI KOŠTIČAVOG VOĆA
Monilia laxa
Ovo je obolenje koje se može javiti i u veoma negovanim i održavanim voćnjacima, i veoma male greške u održavanju mogu ovu patogenu gljivu aktivirati uz pomoć agrometereoloških uslova, te dovesti do pojave bolesti i smanjenja prinosa u zasadima čak i do 50%
U Mačvanskom regionu dosta je površina pod koštičavim voćem. Monilia ladža je jedna od najučestalijih i najopasnijih gljivičnih bolesti posebno izražena i opasna kod koštičavog voća. Dolazi period njene aktivacije i infekcije ( visoka vlažnost sada, kao i hladnije vreme baš kada je bio period cvetanja).
Ovo je obolenje koje se može javiti i u veoma negovanim i održavanim voćnjacima, i veoma male greške u održavanju mogu ovu patogenu gljivu aktivirati uz pomoć agrometereoloških uslova, te dovesti do pojave bolesti i smanjenja prinosa u zasadima čak i do 50%.
Gljiva prezimljava u vidu micelije u rak-ranama i u mumificiranim plodovima koji ostaju u krošnji iz prethodne vegetacije. Zato stručnjaci PSSS Šabac naročito uvek stavljaju akcenat na higijenu zasada koju je važno sprovoditi nakon vegetacije, ulaženja biljaka u period mirovanja. Do infekcije u zasadima, može doći u vreme cvetanja kada bivaju zaraženi cvetovi, grane i grančice koštičavog voća, I upravo u ovoj fazi je najneophodnije vršiti hemijsku zaštitu i to registrovanim fungicidima kao aktivnom materijom boskalid +piraklostrobin. Ove dve aktivne materije se dopunjuju, blokiraju stvarnje energije patogene gljive , svaka na drugom mestu, blokiraju klijanje spora, rast micelija te sporulaciju. Prednost kombinacije ovih aktivnih materija je kratka karenca. Sredstvo se primenjuje u koncentraciji 0,056-0,075 %. Plodovi mogu biti zaraženi od zametanja do berbe, i dalje tokom transporta i čuvanja u skladištima. Mehaničke povrede, kao i pukotine nastale od štetnih insekata su ulazna mesta za širenje bolesti.
Prvi simptomi su u vidu mrkih pega na plodu, koje se šire zahvatajući sve veću površinu, meso ploda truli. Takvi plodovi se suše i mumificiraju, ostaju na krošnji ili opadaju na zemlju.
Tokom ove vegetacije, period sazrevanja plodova u zasadima trešanja i višanja pratilo je kišovito vreme što je povoljno uticalo na razvoj prouzrokovača truleži tako da je u zasadima prisustvo ovog patogena izvesno, a njihov intenzitet zavisi od prethodno sprovedenih mera zaštite.
Zaštita od prouzrokovača truleži se izvodi primenom agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.
Agrotehničke mere: podizanje voćnjaka na oceditim terenima a pravac redova postavljati prema dominantnim vetrovima, uklanjanje i uništavnje mumificiranih plodova, orezivanje zaraženih grana i grančica.
U hemijske mere zaštite spada primena registrovanih fungicida tokom cvetanja ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena i primena fungicida u periodu sazrevanja plodova. Preporuka je koristiti samo registrovane fungicide kao i veoma voditi računa o zaštiti životne sredine, same ljudske populacije tako što poštovati karence primenjenih preparata.
Ovo je obolenje koje se može javiti i u veoma negovanim i održavanim voćnjacima, i veoma male greške u održavanju mogu ovu patogenu gljivu aktivirati uz pomoć agrometereoloških uslova, te dovesti do pojave bolesti i smanjenja prinosa u zasadima čak i do 50%.
Gljiva prezimljava u vidu micelije u rak-ranama i u mumificiranim plodovima koji ostaju u krošnji iz prethodne vegetacije. Zato stručnjaci PSSS Šabac naročito uvek stavljaju akcenat na higijenu zasada koju je važno sprovoditi nakon vegetacije, ulaženja biljaka u period mirovanja. Do infekcije u zasadima, može doći u vreme cvetanja kada bivaju zaraženi cvetovi, grane i grančice koštičavog voća, I upravo u ovoj fazi je najneophodnije vršiti hemijsku zaštitu i to registrovanim fungicidima kao aktivnom materijom boskalid +piraklostrobin. Ove dve aktivne materije se dopunjuju, blokiraju stvarnje energije patogene gljive , svaka na drugom mestu, blokiraju klijanje spora, rast micelija te sporulaciju. Prednost kombinacije ovih aktivnih materija je kratka karenca. Sredstvo se primenjuje u koncentraciji 0,056-0,075 %. Plodovi mogu biti zaraženi od zametanja do berbe, i dalje tokom transporta i čuvanja u skladištima. Mehaničke povrede, kao i pukotine nastale od štetnih insekata su ulazna mesta za širenje bolesti.
Prvi simptomi su u vidu mrkih pega na plodu, koje se šire zahvatajući sve veću površinu, meso ploda truli. Takvi plodovi se suše i mumificiraju, ostaju na krošnji ili opadaju na zemlju.
Tokom ove vegetacije, period sazrevanja plodova u zasadima trešanja i višanja pratilo je kišovito vreme što je povoljno uticalo na razvoj prouzrokovača truleži tako da je u zasadima prisustvo ovog patogena izvesno, a njihov intenzitet zavisi od prethodno sprovedenih mera zaštite.
Zaštita od prouzrokovača truleži se izvodi primenom agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.
Agrotehničke mere: podizanje voćnjaka na oceditim terenima a pravac redova postavljati prema dominantnim vetrovima, uklanjanje i uništavnje mumificiranih plodova, orezivanje zaraženih grana i grančica.
U hemijske mere zaštite spada primena registrovanih fungicida tokom cvetanja ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena i primena fungicida u periodu sazrevanja plodova. Preporuka je koristiti samo registrovane fungicide kao i veoma voditi računa o zaštiti životne sredine, same ljudske populacije tako što poštovati karence primenjenih preparata.
Dipl. inž. Slavica Maksimović, PSSS Šabac
Najnoviji broj
24. april 2025.
