U ŠKOLI U KOCELjEVI ZADOVOLjNI UPISNIM REZULTATOM
FORMIRANA SVA ODELjENjA
Od 130 svršenih osnovaca iz tamnavskog kraja njih 98, odnosno 76 odsto se opredelilo za neke od smerova u koceljevačkoj srednjoj školi.
To je više nego dobar prosek jer statistika kaže da se u sredinama sličnim našoj upisuje od 60-80 posto učenika sa svoje teritorije
To je više nego dobar prosek jer statistika kaže da se u sredinama sličnim našoj upisuje od 60-80 posto učenika sa svoje teritorije
Srednja škola u Koceljevi bogatija je za 115 novih đaka koji su se odlučili da obrazovanje, nakon završene osnovne škole, nastave u ovoj obrazovnoj ustanovi. U odnosu na prošlu godinu sada je nešto manji broj zainteresovanih ali u školi ističu da su zadovoljni.
–Ne možemo se porediti sa školama u kojima su popunjena sva mesta. To je besmisleno, mada ih ove godine nema mnogo. I u većim gradovima u mnogim školama ostalo je slobodnih mesta. U poređenju sa školama sličnim nama, van gradskih sredina, mislim da zaista možemo biti zadovoljni. Posle Bogatića i Uba, koji imaju znatno više stanovnika od nas, mi smo sa najboljim upisnim rezultatom u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu. Prošle godine je bilo nešto više đaka ali razlika nije drastična. U prethodnoj godini nije ni bilo toliko slobodnih mesta u školama u Srbiji i manje je ostalo slobodnih mesta. Ove godine je nešto veća ponuda mesta u odnosu na broj učenika koji su završili osnovnu školu- izjavio je direktor Veroljub Matić.
Od 130 svršenih osnovaca iz tamnavskog kraja njih 98, odnosno 76 odsto se opredelilo za neke od smerova u koceljevačkoj srednjoj školi.
–To je više nego dobar prosek jer statistika kaže da se u sredinama sličnim našoj upisuje od 60-80 posto učenika sa svoje teritorije. Mi smo se približili toj gornjoj granici. Malo đaka imamo iz Donjeg Crniljeva koji tradicionalno odlaze u Šabac. Iz Draginja je, takođe, manje đaka. Zato je taj procenat 76. Ali, mi imamo decu iz okolnih opština, sa rubnih područja, gde je organizovan prevoz đaka školskim autobusom jer ta područja nisu pokrivena linijskim prevozom- objasnio je Matić.
Prosečno, svako odeljenje prvog razreda imaće po 23 učenika. Svi smerovi su gotovo podjednako popunjeni, osim mašinskih tehničara za kompjutersko konstruisanje kojih će u narednoj školskoj godini u prvom razredu biti 18. U odeljenju ekonomskih tehničara nastavu će pratiti 25 učenika, dok je za smer poljoprivredni tehničar jedan manje zainteresovan kandidat. Dvadesetčetvoro je upisalo smer muški i ženski frizer koliko ih je i u trećem stepenu mašinske struke.
–Mi nemamo neformiranih odeljenja. Rekao bih da je ovo gornja granica očekivanog imajući u vidu sve okolnosti i specifičnosti situacije u kojoj smo se našli svi. Nije bilo neposredne prezentacije smerova, pa je malo neočekivano da je slabija zainteresovanost đaka za smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje. Ja to ne mogu drugačije da protumačim osim da roditelji i deca nisu u dovoljnoj meri obavešteni o perspektivi koju ovaj smer pruža, kako za zapošljavanje tako i za nastavak obrazovanja. To je jedan od najperspektivnijih smerova. Pokazalo se da je neposredni kontakt sa učenicima i njihovim roditeljima u cilju promovisanja škole ipak nezamenljiv- zaključio je direktor.
Zanati su i ove godine bili atraktivni za učenike. Poznavaoci prilika kažu da su znanja stečena na ovim smerovima “zlata vredna”, ukoliko se đaci odluče da se bave poslom za koji su se školovali. Majstori svih profila su deficitarni što je donekle posledica nepravilnog odnosa prema zanatima već duži niz godina.
–Ne možemo se porediti sa školama u kojima su popunjena sva mesta. To je besmisleno, mada ih ove godine nema mnogo. I u većim gradovima u mnogim školama ostalo je slobodnih mesta. U poređenju sa školama sličnim nama, van gradskih sredina, mislim da zaista možemo biti zadovoljni. Posle Bogatića i Uba, koji imaju znatno više stanovnika od nas, mi smo sa najboljim upisnim rezultatom u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu. Prošle godine je bilo nešto više đaka ali razlika nije drastična. U prethodnoj godini nije ni bilo toliko slobodnih mesta u školama u Srbiji i manje je ostalo slobodnih mesta. Ove godine je nešto veća ponuda mesta u odnosu na broj učenika koji su završili osnovnu školu- izjavio je direktor Veroljub Matić.
Od 130 svršenih osnovaca iz tamnavskog kraja njih 98, odnosno 76 odsto se opredelilo za neke od smerova u koceljevačkoj srednjoj školi.
–To je više nego dobar prosek jer statistika kaže da se u sredinama sličnim našoj upisuje od 60-80 posto učenika sa svoje teritorije. Mi smo se približili toj gornjoj granici. Malo đaka imamo iz Donjeg Crniljeva koji tradicionalno odlaze u Šabac. Iz Draginja je, takođe, manje đaka. Zato je taj procenat 76. Ali, mi imamo decu iz okolnih opština, sa rubnih područja, gde je organizovan prevoz đaka školskim autobusom jer ta područja nisu pokrivena linijskim prevozom- objasnio je Matić.
Prosečno, svako odeljenje prvog razreda imaće po 23 učenika. Svi smerovi su gotovo podjednako popunjeni, osim mašinskih tehničara za kompjutersko konstruisanje kojih će u narednoj školskoj godini u prvom razredu biti 18. U odeljenju ekonomskih tehničara nastavu će pratiti 25 učenika, dok je za smer poljoprivredni tehničar jedan manje zainteresovan kandidat. Dvadesetčetvoro je upisalo smer muški i ženski frizer koliko ih je i u trećem stepenu mašinske struke.
–Mi nemamo neformiranih odeljenja. Rekao bih da je ovo gornja granica očekivanog imajući u vidu sve okolnosti i specifičnosti situacije u kojoj smo se našli svi. Nije bilo neposredne prezentacije smerova, pa je malo neočekivano da je slabija zainteresovanost đaka za smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje. Ja to ne mogu drugačije da protumačim osim da roditelji i deca nisu u dovoljnoj meri obavešteni o perspektivi koju ovaj smer pruža, kako za zapošljavanje tako i za nastavak obrazovanja. To je jedan od najperspektivnijih smerova. Pokazalo se da je neposredni kontakt sa učenicima i njihovim roditeljima u cilju promovisanja škole ipak nezamenljiv- zaključio je direktor.
Zanati su i ove godine bili atraktivni za učenike. Poznavaoci prilika kažu da su znanja stečena na ovim smerovima “zlata vredna”, ukoliko se đaci odluče da se bave poslom za koji su se školovali. Majstori svih profila su deficitarni što je donekle posledica nepravilnog odnosa prema zanatima već duži niz godina.
V. B.
Najnoviji broj
25. april 2024.
