Info

10. decembar 2020.10. dec 2020.
Svakodnevna borba sa izazovima
NEMEDICINSKO OSOBLjE OPŠTE BOLNICE U KOVID SISTEMU

Svakodnevna borba sa izazovima

“Sada dnevno trošimo onoliko kiseonika koliko nam je bilo dovoljno za dva meseca u redovnim uslovima. Tri čoveka rade i zamenu boca, rešavaju probleme se doznama za kiseonik, servisiraju, popravljaju ”, navodi šef tehničke službe Opšte bolnice “Dr Laza K. Lazarević” Aleksandar Martinović
Jednu zdravstvenu ustanovu ne čine samo medicinski radnici. Za rad svakog ovakvog sistema neophodan je i veliki broj nemedicinskog osoblja.

Nemedicinski kadar Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ čini administrativno osoblje u službi informatike,
servirke, spremačice i 88 ljudi u tehničkoj službi. Poslovi tehničke službe obuhvataju širok spektar zaduženja. Tu je obezbeđenje, majstori, vozači. Zaposleni u ovoj službi zaduženi su i za kuhinju, vešeraj, kotlanu, ali i ono što u doba Kovida za mnoge pacijente znači život – medicinski kiseonik.



-Imamo tri čoveka obučena za rad sa medicinskim kiseonikom, a izazovi su ogromni. Sada dnevno trošimo onoliko kiseonika koliko nam je bilo dovoljno za dva meseca u redovnim uslovima. Njih trojica pokrivaju sve tri smene i pripravni su 24 sata. Rad sa tečnim kiseonik je veoma opasan i pri nestručnom rukovanju može da eksplodira, objašnjava šef tehničke službe Opšte bolnice Aleksandar Martinović.

Intervencija za nervni slom
Niko nije mogao da predvidi dešavanja u ovoj godini. Tako se sa starom opremom ušlo u najveću krizu. Stigla je pomoć od Vlade, resornog Ministarstva, domaćih privrednika, ali nekada je i snalažljivost od presudnog značaja.
-Tabla koja redukuje pritisak i omogućava protok kiseonika korisnicima bila je stara više od 30 godina. Kiseonik se iz tečne faze preko isparivača prevodi u gasovito stanje i preko te stanice se deli po sobama. Bila je dobra, ali ovakav tempo više nije mogla da izdrži. Pritisak u njoj je morao da bude stalan. Da je zaledila pacijenti bi ostali bez kiseonika. Mi smo pre nekoliko dana uspeli da skinemo staru tablu i stavimo novu, bez prekida toka kiseonika, priča Aleksandar Martinović i priznaje da je zbog ove intervencije bio “na ivici nervnog sloma”, ali na kraju se sve završilo na najbolji mogući način.


Pre drugog talasa epidemije u šabačkoj bolnici su kiseonik sproveli do velikog broja soba i broj kiseoničkih mesta je povećaj za oko 60 odsto. Ipak, kiseonik i dalje nije razveden u baš svakoj sobi.

-Tamo gde kiseonik nije sproveden, pacijenti su „pokriveni“ bocama sa kiseonikom koje su zapremine 40 litara. Na protoku koji se sada daje pacijentima ta jedna boca traje četiri sata. Svakom pacijentu je dnevno potrebno šest boca. Tri čoveka rade i zamenu boca, rešavaju probleme se doznama za kiseonik, servisiraju, popravljaju. Majstori su njima ispomoć, a rade i svoje redovne poslove gde god se u bolnici nešto pokvari. Svi oni ulaze u crvenu zonu svakodnevno, često i više puta dnevno, objašnjava Martinović.

Dnevno se u šabačkoj bolnici potroši više od 20 tona kiseonika, tako da su isporuke od pre dva dana postale svakodnevne. Sve dok je ovakva situacija posvećenost poslu mora biti maksimalna. Postoje očekivani problemi, ali i oni iznenadni.

u šabačkoj bolnici su kiseonik sproveli do velikog broja soba i broj kiseoničkih mesta je povećaj za oko 60 odsto


-Instalacija za tečni kiseonik, zbog velike potrošnje, ledi. Mora neprestano da se poliva i odleđava da led ne bi došao do glavne table za kiseonik, a u tom slučaju sve bi stalo. Taj problem smo imali i letos i sa njim se suočavaju sve kovid bolnice u Srbiji, a ne samo mi. Pacijenti ne smeju da ostanu bez kiseonika. Koji je, uz lekove, glavni u terapiji, navodi Martinović.

Iako je Šabac imao veliki broj zaraženih pacijenata i tokom jula, a u bolnici ih je u jedno vreme bilo i 320, a većina su zahtevali kiseoničku potporu, potrošnja kiseonika je ipak bila manja. Hospitalizovani su bili sa lakšom kliničkom slikom i brže su otpuštani kući.

Tek u Bolnici se vidi ozbiljnost problema
Sve zaposlene u Bolnici pogađa neozbiljno ponašanje građana, širenje teorija zavere i neodgovoran odnos prema situaciji u kojoj se trenutno nalazimo.
-Situacija je sada mnogo gora nego letos. Neodgovorno je, neozbiljno i meni neshvatljivo kada vidim kako se ljudi ponašaju. Videli smo svi kako je bilo u drugim zemljama kao što su Italija i Španija. Mi možemo da budemo u mnogo većem problemu nego što smo sada, ako svi ovako nastave. Grad je pun ljudi. Sve funkcioniše najnormalnije. Tek ovde u bolnici se vidi koliko je ozbiljan i veliki problem. Znam dosta ljudi koji su mladi, sportisti, žive zdravo i imali su izuzetno teške komplikacije. Čak i oni koji su imali blaži oblik bolesti kasnije imaju posledice, kao što je zamor pri obavljanju najjednostavnijih poslova. Sistem je na granici funkcionisanja. Ne možemo da damo više nego što imamo. Mi nemamo godišnje odmore. Ljudi nema dovoljno, a svakodnevni izazovi su ogromni, poručuje Aleksandar Martinović.


Naš sagovornik ističe da se medicinski kiseonik kakav se daje u bolnici ne može koristiti kod kuće. Ljudi moraju biti obučeni za rukovanje njim.

-Za lečenje u kućnim uslovima postoji koncentrator. Republički fond za zdravstveno osiguranje ih ima i ukoliko lekar propiše da je potreban za lečenje pacijent ga dobije. Radi se o uređaju koji koji, preko određenih minerala koji se nalaze u njemu, čisti sve iz vazduha koji se nalazi u prostoriji i ostaje samo kiseonik. Međutim, on može da ima protok samo 5 litara u minutu. Kod lečenja kovida taj protoke je najmanje 10 litara, a proseku 15 litara po minutu. Kada smo ušli u kovid sistem preko RFZO smo dobili 37 koncentratora i oni se koriste za pacijente kojima je bolje, ali ih treba pratiti još neko vreme i to je prelazna varijanta između medicinskog kiseonika i odlaska kući, navodi Martinović.



Od ulaska u bolnički krug, obezbeđenja, preko čišćenja, grejanja, vešeraju, kuhinje, održavanja, u svih 12 objekata, sve mora da funkcioniše kako bi moglo normalno da se radi, a pacijenti da budu adekvatno zbrinuti. Obim posla se sa pojavom kovida negde znatno povećao, ali svuda se promenio način rada.

-Kuhinja je spremala obroke koji su u velikim manjerkama nošeni na odeljenja gde su se sipali pacijentima. Sada više tako ne može. Obroci se pakuju u jednokratnu ambalažu, koja se, kada pacijent pojede hranu, baca i tretira kao infektivni otpad i ide u pogon za infektivni otpad gde se steriliše, drobi i tek onda odlaže kao komunalni otpad. Vešeraj pere oko tonu veša svakog dana. Veš koji dolazi iz “crvene zone” smatra se infektivnim i ne sme se mešati sa ostalim vešom. Ranije je veš uziman i vraćan po tačnoj satnici, a sada se i to promenilo. Prvo se, rano ujutru, pere veš iz “crvene zone” posle čega se dezinfikuje mašina i tek tada se pere drugi veš. Vozači koji prevoze kovid pacijente moraju da obuku skafandere, posle toga dezinfikuju vozilo i tuširaju se, navodi naš sagovornik.
Martinović kaže da je na početku postojao strah od zaraze. Sada su već svi navikli na situaciju, a veruju i da su mere koje preduzimaju dovoljne da ih zaštite od zaraze.

-Svi koji ulaze u kovid zonu oblače skafandere i nema razlike da li se radi o medicinskom ili nemedicinskom osoblju. Ovde se svaki dan borimo sa velikim logističkim izazovima i to nam je prioritet. Na dnevnom nivou se zarazi toliko mnogo ljudi, da više niko ne može da zna da li je bio u kontaktu sa nekim zaraženim. Život teče i moramo živeti, kaže Martinović.

Služba informatike omogućava da informaciona služba funkcioniše. Servirke i spremačice daju svoj doprinos da ovaj veliki sistem nesmetano radi.
m.m.

Najnoviji broj

24. novembar 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa