Tragom fotografija u kamenorezačkoj radnji doktora Slobodana-Bobana Berića u Bogatiću
OSAM DECENIJA KLIČOVIH SPOMENIKA
I danas se u mačvanskim grobljima mogu pronaći spomenici koje je uradio prvi kamenorezac ove ravnice Mađar Paja Klič sa svojim majstorima. Ostale uspomene i na njegovu suprugu, gospođu Katicu
Skoro požutele, uramljene fotografije na zidu kamenorezačke radnje doktora Slobodana Bobana Berića iz Bogatića, omiljenog Mačvanina, lekara, slikara, kamenorezca, koji je u svoj rad utkao posebnu dozu monumentalnosti, podsećaju na vremena kada se simbol ljudskog postojanja i odlaska na drugi svet u vidu spomenika brusio čekićem i dletom. Taj mukotrpan posao u radnji počivšeg prvog kamenoresca ove ravnice Mađara Paje Kliča, po svedočenju doktora Berića, radilo je 25 do 30 radnika. Naš sagovornik kaže da su klesali spomenike, najčešće od radaljskog granita, a izuzetno od švedskog, crnog kamena koji je bio pet puta skuplji. Radili su i spomenike od betona. U mačvanskim grobljima i danas su primetna dela Paje Kliča i njegovih majstora. Uostalom fotografija dosta toga govori.
Na njoj vidimo jednog naočitog mladića koji stoji bos, držeći čekić u ruci. Drugi dvometraš. Ruke kao „lopate“, rekli bi ovdašnji ljudi. „Mogao bi volu rep izvući“! Stoji kraj granitnog spomenika. Piramida, nešto viša od ovog snagatora. Svi likovi sa fotografije su, što bi se moglo primetiti u „značajnim“ pozama. Vidi se da su vodili računa o svom izgledu pred fotografskim objektivom.
Na kraju, a nema sumnje da je prvi i najstariji, brka širokih ramena, okruglog lica. Pripasao kecelju. I kod njega su čekić i dleto u rukama. Sedi na niskoj stolici, a ozbiljnost i godine govore da bi on mogao biti gazda. To je Paja Klič. Granitno kamenje ih skupa čini još snažnijim.
-Onaj bosonogi je moj otac Dragutin Duta Berić. Brka je glavni majstor i vlasnik radnje Paja Klič. Ostalo su šegrti, a portret mlade žene neobične lepote je gospođa Katica, poreklom Nemica, supruga majstora Paje, priseća se doktor Berić.
Paja Klič je u Mačvu došao iz Vojvodine. Odmah je 1935. Godine otvorio kamenorezačku radnju. Druge u blizini nije bilo. Umešnost, upornost i ljubav prema ovom poslu afirmisali su majstora Kliča, koji je ubrzo postao poznat u celom tadašnjem Srezu mačvanskom.
-Kod njega su mnogi naučili zanat, pa i moj otac. Nije bilo lako. Alat je bio priručan, čekić i dleto. Mogu samo reći da je Kličovih spomenika i onih koje su napravili njegovi naslednici i danas puno u mačvanskim grobljima i šire, ističe Berić.
Njegova „lepotica“, kako je često nazivao suprugu, odazivala se samo na poziv gospođo Katice, priseća se doktor Berić. Kod nje se znao red i u bašti gde je gajila zelenu salatu i luk. Bila je prava dama, a za vreme nemačke kaznene ekspedicije koja je protutnjala kroz Mačvu, spasla je mnoge ovdašnje, nedužne ljude, krvavog marša Jarak-Šabac, pamti doktor Berić.
Još dodaje da je njen muž Paja bio čovek iz naroda. Pošten, vredan, cenjen... Voleo jei da zapeva uz koju čašicu u kafani. Nagrađivao je rad i imao razumevanja za nemaštinu i siromaštvo. Uvek je kažu bio lepo obučen i uredan.
Kličovi su imali dve ćerke i sina. Doktor Berić zna da su sahranjeni na gradskom groblju u Sremskoj Mitrovici, odakle su i došli u Mačvu.
