Ninova nagrada u fokusu
Čekajući odluku
Ovogodišnji izbor je specifičan i po tome što je postavljen rekord u broju prijavljenih dela, čak 212 je pristiglo na konkurs
Iako je poslednje dve godine u nesuglasju sa autorima koji osporavaju njenu trenutnu relevantnost, posebno ističući nekompetentnost žirija, Ninova nagrada još uvek ima primat među književnim priznanjima u Srbiji, a možda i na nivou regiona. Kao i u svemu, na kraju izbora, mišljenja čitalaca i javnosti kojoj je pisana reč bliska, razlikuju se po pitanju odabira laureata, no u svačijoj spisateljskoj biografiji romanopisca poseban značaj zauzima priznanje koje ove godine puni 67 godina i u kontinuitetu se dodeljuje od 1954. godine, uz izuzetak 1959.
Prethodne godine žiri je izabrao Sašu Ilića i delo „Pas i kontrabas“, a ove, među 17 onih koji su u užem izboru ima četvoro debitanata, dvojica su već osvajali priznanje, a više je pisaca koji su već bili na listi finalista. Ovogodišnji izbor je specifičan i po tome što je, uz bojkot nekih autora, postavljen rekord u broju prijavljenih dela, čak 212 je pristiglo na konkurs. Javnost se ne izjašnjava o favoritima, među odabranima su različiti žanrovi, kao i teme, odnosno istorijski periodi. Odluku je doneo žiri koji čine: Marija Nenezić, Ivana Milenković, Marjana Čakarević, Branka Kukić i Teofil Pančić (predsednik žirija), dok će ime pobednika biti poznato u ponedeljak, 25. Januara.
Finalisti izbora su: Vladan Matijević (SLOBODA GOVORA), Darko Cvijetić (ŠTO NA PODU SPAVAŠ), Svetislav Basara ( KONTRAENDORFIN), Enes Halilović (LjUDI BEZ GROBOVA), Savo Stijepović (PREKRASNE RUŠEVINE), Bojan Savić Ostojić (NIŠTA NIJE NIČIJE) i Ognjen Spahić (POD OBA SUNCA).
Na ponos Šapčana
Ninova nagrada ima i međunarodni značaj, bar kada je reč o državama nastalim nakon raspada Jugoslavije, u kojima se govori sličnim jezicima, a ono čime Šapčani mogu da se podiče je „rekorder“ među laureatima, Oskar Davičo, Šapčanin, koji je ostvario dva rezultata, do danas nedostižna. Književnik, nadrealističkog pravca, jedini je tri puta osvajao priznanje, i jedini je uspeo da dve godine uzastopno bude nagrađen. Prvi put je pažnju žirija privukao delom „Beton i svici“ 1956, potom za roman „Gladi“ 1963, a već naredne godine ponovo je proglašen najboljim, ovog puta za delo „Tajne“.
Pre dve godine, u samom finalu, našla se rođena Šapčanka Branka Krilović za roman „Toliko od mene“. Ipak, te 2019. izabran je Tabašević.
Kroz istoriju nagrađivani su gotovo svi najveći ovdašnji pisci: Miloš Crnjanski, Miroslav Krleža, Milorad Pavić, Slobodan Selenić, Danilo Kiš, Živojin Pavlović, Borislav Pekić, Meša Selimović, uz izuzetak jednog i to Nobelovca Ive Andrića koji nikada nije ovenčan Ninovom nagradom, jednom od retkih koju nije imao u biografiji.
Prethodne godine žiri je izabrao Sašu Ilića i delo „Pas i kontrabas“, a ove, među 17 onih koji su u užem izboru ima četvoro debitanata, dvojica su već osvajali priznanje, a više je pisaca koji su već bili na listi finalista. Ovogodišnji izbor je specifičan i po tome što je, uz bojkot nekih autora, postavljen rekord u broju prijavljenih dela, čak 212 je pristiglo na konkurs. Javnost se ne izjašnjava o favoritima, među odabranima su različiti žanrovi, kao i teme, odnosno istorijski periodi. Odluku je doneo žiri koji čine: Marija Nenezić, Ivana Milenković, Marjana Čakarević, Branka Kukić i Teofil Pančić (predsednik žirija), dok će ime pobednika biti poznato u ponedeljak, 25. Januara.
Finalisti izbora su: Vladan Matijević (SLOBODA GOVORA), Darko Cvijetić (ŠTO NA PODU SPAVAŠ), Svetislav Basara ( KONTRAENDORFIN), Enes Halilović (LjUDI BEZ GROBOVA), Savo Stijepović (PREKRASNE RUŠEVINE), Bojan Savić Ostojić (NIŠTA NIJE NIČIJE) i Ognjen Spahić (POD OBA SUNCA).
Na ponos Šapčana
Ninova nagrada ima i međunarodni značaj, bar kada je reč o državama nastalim nakon raspada Jugoslavije, u kojima se govori sličnim jezicima, a ono čime Šapčani mogu da se podiče je „rekorder“ među laureatima, Oskar Davičo, Šapčanin, koji je ostvario dva rezultata, do danas nedostižna. Književnik, nadrealističkog pravca, jedini je tri puta osvajao priznanje, i jedini je uspeo da dve godine uzastopno bude nagrađen. Prvi put je pažnju žirija privukao delom „Beton i svici“ 1956, potom za roman „Gladi“ 1963, a već naredne godine ponovo je proglašen najboljim, ovog puta za delo „Tajne“.
Pre dve godine, u samom finalu, našla se rođena Šapčanka Branka Krilović za roman „Toliko od mene“. Ipak, te 2019. izabran je Tabašević.
Kroz istoriju nagrađivani su gotovo svi najveći ovdašnji pisci: Miloš Crnjanski, Miroslav Krleža, Milorad Pavić, Slobodan Selenić, Danilo Kiš, Živojin Pavlović, Borislav Pekić, Meša Selimović, uz izuzetak jednog i to Nobelovca Ive Andrića koji nikada nije ovenčan Ninovom nagradom, jednom od retkih koju nije imao u biografiji.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
