SELO STARI I NESTAJE
Škole će poželeti prvaka
U Srbiji je u prvih 11 meseci 2020.godine rođeno 56.587 beba, što je za 1.544 manje u odnosu na isti period 2019. godine. Analitičar i publicista Branislav Gulan ističe s druge strane, ogromnu stopu mortaliteta i činjenicu da je od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove prešlo osam miliona stanovnika, a u razvijenim zemljama bi za takav proces trebalo 90 do 120 godina
Prema rezultatima popisa stanovništva Srbije od pre jednu deceniju (2011. godine) zabeležen je podatak od 7.163.034 stanovnika, ali vlada uverenje da ih je bilo manje od sedam miliona. Naš sagovornik, ugledni analitičar i publicista Branislav Gulan, prognozira da će se trend smanjenja stanovništva nastaviti do 2050. godine, kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, čime bi se vrratila na nivo od 100 godina unazad!
- Nastavljanje trenda gubitka stanovništva traži radikalnu preorijentaciju javnih politika u pogledu ključnih pitanja kao što su promena strategije razvoja i stavljanje akcenta na ravnomerniji regionalni razvoj, na razvoj poljoprivrede i sela i masovno zapošljavanje, kaže Gulan.
RAĐANjE NA NIVOU PRVOG SVETSKOG RATA
U Srbiji svake godine umre oko 102.000 žitelja, a rodi se do 65.000 beba. Dakle, više umre nego što se rodi oko 35.000 do 40.000 stanovnika. Od toga je, konstatuje naš sagovornik 12.000 u Vojvodini i dodaje: „Nestane po jedna varoš, kao što je Negotin, Bečej, Bačka Palanka... Rađanje je na nivou Prvog svetskog rata, 1914. godine!“
Ništa nije bolja situacija ni u mačvanskim selima koja važe za „bogatija“ u Srbiji. U školama svake godine fali po jedno odeljenje prvaka, a sveštenici se žale da tri puta više godišnje drže opela, nego krštenja.
Prema istom popisu stanovništva iz 2011. godine u protekloj deceniji je manje stanovnika u 13 sela opštine Bogatić za oko 2.500. Pedantni statističari su to opisali kao nestanak celog jednog sela tipa Banovo Polje. Jednostavno rečeno sela stare i nestaju.
Sela su bila glavna baza za rađanje dece, a u 2017. godini rođeno je samo 64.734 beba, što je najmanje za poslednjih 100 godina! To je kažu bilo za 1.000 beba manje nego godinu dana ranije.
- To su poražavajući podaci i ako se tako nastavi, za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Drugi veliki problem je što se ljudi sve više sele u gradove gde jedva preživljavaju, nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Retki su suprotni primeri koji dobijaju dosta prostora u medijima, kaže Gulan i zaključuje :“Ako se tako nastave natalitet i mortalitet, Srbija već 2.225. godine neće imati svojih žitelja. Na ovim prostorima živeće neki drugi ljudi. Dakle, već za dva veka, što je za obične smrtnike puno, ali za istoriju nije. Problem stvaraju i oni što odu sa kartom u jednom pravcu. Oko 35.000 mladih godišnje ode, bez želje da se vrati na rodno ognjište. Opet statistika govori da je za dve godine (2017. i 2018.) prema grubim procenama otišlo po 60.000 mladih u potrazi za zaposlenjem, većim platama i lagodnijim životom.
BEČ NOVI CENTAR SRBA U SVETU
Republički zavod za statistiku Srbije objavio je podatak da je broj živorođenih u Republici Srbiji 2016. godine iznosio 64.734, dok je broj umrlih bio 100.834 lica. Samo u toj godini negativan prirodni priraštaj je 36.100. Opet neumoljiva statistika po ovim pitanjima govori da je u periodu od 2006. do 2016. Godine broj stanovnika u Srbiji po osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 385.000.
Prema istraživanju „ Global politiks“ Srbija je prva i na vrhu lestvice po padu populacije, a ispred nje su, kao tri jedine evropske zemlje koje bi mogle da izgube više stanovnika u naredne tri decenije jedino Litvanija, Letonija i Moldavija. Dakle, Srbija se nalazi u stanju demografske katastrofe, zbog niske stope nataliteta, etičke asimilacije, loše obavljenog popisa stanovništva, ali i promene identiteta
Srba je u rasejanju sve manje, ali nažalost i u samoj Srbiji. Zato se u pomenutom istraživanju i konstatuje da Srbi polako nestaju.
Primera radi osamdesetih godina prošlog veka u Čikagu je bilo oko 300.000 Srba, a pre deceniju i po oko 50.000. Danas je Beč novi centar Srba u svetu i prestonica srpske dijaspore. U njemu živi oko 200.000 registrovanih Srba.
ŠKOLE I BUDUĆNOST
Naš sagovornik je proputovao dosta po Srbiji. S tim u vezi izračunao je da svaka peta škola ne zadovoljava osnovne higijenske uslove, a u 73 deca nemaju ni gde da operu ruke. U najboljem slučaju imaju samo poljski toalet. Takvih primera ima, nažalost i u opštini Bogatić, a đaka je sve manje. Direktori škola i u jednoj od najvećih ravnica u Srbiji s žaljenjem naglašavaju da svake godine upisuju po jedno odeljenje prvaka manje, te se s druge strane javlja problem zaposlenosti prosvetnih radnika.
Ovo posmatrano na nivou Srbije, opet prema statistici govori da je 2015. godine u 173 škole bio samo po jedan učenik. Za posledicu je imalo da se do 2019. godine trećina škola u Srbiji ugasila. Gulan konstatuje da u siromašnijim krajevima Srbije nepostoje ni osnovni infrastrukturni uslovi, nema puteva, dobar deo škola nema ni vodu, elektro mreža je slaba, pokrivenost mobilnim signalom skoro nikakva.
Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti?
- Na osnovu agroekonomskih i ruralno socioloških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku poljoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemljišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i poboljšanju kvaliteta zemljišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifungcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti... potencira ugledni analitičar Branislav Gulan.
U ovom pravcu trebalo bi posmatrati i budućnost sela, koje bi ostalo ishodište mnogih Srba, koji se time diče i danas u poodmaklim godinama.
- Nastavljanje trenda gubitka stanovništva traži radikalnu preorijentaciju javnih politika u pogledu ključnih pitanja kao što su promena strategije razvoja i stavljanje akcenta na ravnomerniji regionalni razvoj, na razvoj poljoprivrede i sela i masovno zapošljavanje, kaže Gulan.
RAĐANjE NA NIVOU PRVOG SVETSKOG RATA
U Srbiji svake godine umre oko 102.000 žitelja, a rodi se do 65.000 beba. Dakle, više umre nego što se rodi oko 35.000 do 40.000 stanovnika. Od toga je, konstatuje naš sagovornik 12.000 u Vojvodini i dodaje: „Nestane po jedna varoš, kao što je Negotin, Bečej, Bačka Palanka... Rađanje je na nivou Prvog svetskog rata, 1914. godine!“
Ništa nije bolja situacija ni u mačvanskim selima koja važe za „bogatija“ u Srbiji. U školama svake godine fali po jedno odeljenje prvaka, a sveštenici se žale da tri puta više godišnje drže opela, nego krštenja.
Prema istom popisu stanovništva iz 2011. godine u protekloj deceniji je manje stanovnika u 13 sela opštine Bogatić za oko 2.500. Pedantni statističari su to opisali kao nestanak celog jednog sela tipa Banovo Polje. Jednostavno rečeno sela stare i nestaju.
Sela su bila glavna baza za rađanje dece, a u 2017. godini rođeno je samo 64.734 beba, što je najmanje za poslednjih 100 godina! To je kažu bilo za 1.000 beba manje nego godinu dana ranije.
- To su poražavajući podaci i ako se tako nastavi, za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Drugi veliki problem je što se ljudi sve više sele u gradove gde jedva preživljavaju, nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Retki su suprotni primeri koji dobijaju dosta prostora u medijima, kaže Gulan i zaključuje :“Ako se tako nastave natalitet i mortalitet, Srbija već 2.225. godine neće imati svojih žitelja. Na ovim prostorima živeće neki drugi ljudi. Dakle, već za dva veka, što je za obične smrtnike puno, ali za istoriju nije. Problem stvaraju i oni što odu sa kartom u jednom pravcu. Oko 35.000 mladih godišnje ode, bez želje da se vrati na rodno ognjište. Opet statistika govori da je za dve godine (2017. i 2018.) prema grubim procenama otišlo po 60.000 mladih u potrazi za zaposlenjem, većim platama i lagodnijim životom.
BEČ NOVI CENTAR SRBA U SVETU
Republički zavod za statistiku Srbije objavio je podatak da je broj živorođenih u Republici Srbiji 2016. godine iznosio 64.734, dok je broj umrlih bio 100.834 lica. Samo u toj godini negativan prirodni priraštaj je 36.100. Opet neumoljiva statistika po ovim pitanjima govori da je u periodu od 2006. do 2016. Godine broj stanovnika u Srbiji po osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 385.000.
Prema istraživanju „ Global politiks“ Srbija je prva i na vrhu lestvice po padu populacije, a ispred nje su, kao tri jedine evropske zemlje koje bi mogle da izgube više stanovnika u naredne tri decenije jedino Litvanija, Letonija i Moldavija. Dakle, Srbija se nalazi u stanju demografske katastrofe, zbog niske stope nataliteta, etičke asimilacije, loše obavljenog popisa stanovništva, ali i promene identiteta
Srba je u rasejanju sve manje, ali nažalost i u samoj Srbiji. Zato se u pomenutom istraživanju i konstatuje da Srbi polako nestaju.
Primera radi osamdesetih godina prošlog veka u Čikagu je bilo oko 300.000 Srba, a pre deceniju i po oko 50.000. Danas je Beč novi centar Srba u svetu i prestonica srpske dijaspore. U njemu živi oko 200.000 registrovanih Srba.
ŠKOLE I BUDUĆNOST
Naš sagovornik je proputovao dosta po Srbiji. S tim u vezi izračunao je da svaka peta škola ne zadovoljava osnovne higijenske uslove, a u 73 deca nemaju ni gde da operu ruke. U najboljem slučaju imaju samo poljski toalet. Takvih primera ima, nažalost i u opštini Bogatić, a đaka je sve manje. Direktori škola i u jednoj od najvećih ravnica u Srbiji s žaljenjem naglašavaju da svake godine upisuju po jedno odeljenje prvaka manje, te se s druge strane javlja problem zaposlenosti prosvetnih radnika.
Ovo posmatrano na nivou Srbije, opet prema statistici govori da je 2015. godine u 173 škole bio samo po jedan učenik. Za posledicu je imalo da se do 2019. godine trećina škola u Srbiji ugasila. Gulan konstatuje da u siromašnijim krajevima Srbije nepostoje ni osnovni infrastrukturni uslovi, nema puteva, dobar deo škola nema ni vodu, elektro mreža je slaba, pokrivenost mobilnim signalom skoro nikakva.
Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti?
- Na osnovu agroekonomskih i ruralno socioloških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku poljoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemljišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i poboljšanju kvaliteta zemljišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifungcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti... potencira ugledni analitičar Branislav Gulan.
U ovom pravcu trebalo bi posmatrati i budućnost sela, koje bi ostalo ishodište mnogih Srba, koji se time diče i danas u poodmaklim godinama.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
