U narednom tekstu dr Mirko Ninković, specijalista oftalmologije Oftalmološke ordinacije „Sani Optik“ u Šapcu skreće pažnju na pojedine specifičnosti razvoja vida u dečijem uzrastu, najčešće probleme i sugeriše šta kao roditelji možemo da preduzmemo kako bi naše dete imalo što kvalitetniji život, bez ograničenja koje vidne tegobe mogu izazvati
Zdravlje oka i normalan vid su kritičan deo razvoja dece. Mi kao roditelji možemo primetiti neke znakove da dete ima problema sa vidom – čkiljenje, približavanje televizoru ili često trljanje oka, ali u većini slučajeva se dešava da ne primetimo ništa. U narednom tekstu dr Mirko Ninković, specijalista oftalmologije Oftalmološke ordinacije „Sani Optik“ u Šapcu skreće pažnju na pojedine specifičnosti razvoja vida u dečijem uzrastu, najčešće probleme i sugeriše šta kao roditelji možemo da preduzmemo kako bi naše dete imalo što kvalitetniji život, bez ograničenja koje vidne tegobe mogu izazvati.
Kako se razvija vid kod dece? Razvoj vida započinje odmah nakon rođenja i najintenzivniji je u prvim godinama života. Novorođenčad u prva dva meseca života vide jasno predmete koji se nalaze na udaljenosti od svega 20-30 cm. Tek nakon 12-16 nedelje razvoj vida dobija pun zamah i bebe mogu da vide jasnije i predmete na većoj udaljenosti. Tokom prve godine deca razvijaju i druge karakteristike vida – dubinsku percepciju, koordinaciju pokreta oka sa telom i rukama, i sposobnost procene udaljenosti posmatranih predmeta. U ovom periodu se problemi sa vidom ređe javljaju. Razvoj vida se završava u periodu predškolskog i ranog školskog uzrasta, u većini slučajeva do osme ili devete godine života. Ukoliko se problemi sa vidom nastali u ovom periodu ne otkriju na vreme, oni mogu uticati dugoročno na vidnu oštrinu i njihovo lečenje je ograničeno. S druge strane, ukoliko se tegobe jave kasnije, tokom školskog perioda i puberteta, dugoročnih posledica obično nema i nošenjem naočara se obezbeđuje normalna vidna oštrina.
U ovom najosetljivijem periodu razvoja vida savetuju se preventivni pregledi dece, najčešće sa navršene tri i šest godina života. Rani skrining je usmeren na otkrivanje ozbiljnijih poremećaja vida koji mogu uticati na kasniji kvalitet života, ali takođe i na one manje ozbiljne poremećaje koji se mogu rešiti nošenjem naočara bez težih posledica po razvoj deteta. U našoj ustanovi, posebnu pažnju posvećujemo preventivnim pregledima dece. Roditelje savetujemo da odsustvo tegoba ne znači da razvoj vida ne može biti kompromitovan i da se u najvećoj meri samo oftalmološkim pregledom mogu otkriti poremećaji koji na taj proces utiču. Pregledi dece se u Oftalmološkoj ordinaciji „Sani optik“ obavljaju svakodnevno, u bezbednom okruženju, i puna pažnja se posvećuje kako objektivnim, tako i subjektivnim metodama otkrivanja poremećaja vida, a roditeljima se pružaju saveti kako da potencijalni problem reše na najbolji mogući način. Nakon prvog pregleda, redovne kontrole se obavljaju u tromesečnom ili šestomesečnom intervalu sve do perioda kada se proces razvoja vida u potpunosti završava.
Ukoliko kao roditelji imate bilo kakvih nedoumica i pitanja možete se obratiti u Specijalističku oftalmološku ordinaciju „Sani Optik“. Pored savetovanja, možete zakazati i specijalistički pregled za vaše dete
Kada se javljaju problemi sa vidom kod dece? Problemi se javljaju najčešće u uzrastu između 18 meseci i 4. godine. U tom periodu najčešći znak da postoji problem sa vidnom oštrinom je pojava razrokosti, odnosno jedno ili oba oka skreću ka unutra, ili ka spolja. Pojava razrokosti u ovom periodu ukazuje na potencijalne teže posledice na vidnu oštrinu i razvoj vida, i zbog toga je od presudnog značaja da roditelji dovedu dete na pregled što pre. Lečenje razrokosti za cilj nema samo ispravljanje položaja oka, odnosno uspostavljanje paralelnosti pogleda, već i intenzivno lečenje slabovidosti koja je glavna funkcionalna posledica razrokosti. Tegobe sa vidom se mogu javiti i kasnije kod starije dece i uzrokovana su rastom i razvojem koji dovodi do pojave refrakcionih anomalija. Refrakcione anomalije nastaju kao posledica nesavršenosti optičkog aparata oka i ne predstavljaju oboljenje oka samo po sebi, već grešku u prelamanju svetlosti koja se mora korigovati nošenjem optičke korekcije – naočara ili kontaktnih sočiva. Zbog svega navedenog, vrlo je važno da na vreme odvedemo dete oftalmologu, jer se većina poremećaja vida uspešno može lečiti i korigovati ukoliko se pravovremeno otkrije.
Koji su najčešći problemi sa vidom kod dece? Refrakcione anomalije – kratkovidost (miopija), dalekovidost (hipermetropija) i astigmatizam, nastaju usled grešaka u prelamanju svetlosti koje su uslovljenje ili veličinom oka ili greškama u prelamanju rožnjače. Koriguju se nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva. Razrokost (strabizam) predstavlja poremećaj u položaju oka koje može skretati upolje, ka unutra, gore ili dole. Razrokost je najčešće prouzrokovana refrakcionom anomalijom – dalekovidošću. U početku može biti povremena a u roku od par meseci postaje stalna. Slabovidost (ambliopija) predstavlja nedovoljno razvijen vid, najčešće na jednom oku. Ona je posledica svih nelečenih problema sa vidom u dečijem uzrastu, i trajno može narušiti kvalitet života deteta. Može uticati na njihovo školovanje, na moguć odabir zanimanja, na vožnju automobila – na sve one svakodnevne aktivnosti koje smatramo zagarantovanim. Slabovidost može biti uzrokovana razrokošću, visokom dioptrijom, ali takođe i bolestima oka u dečijem uzrastu.
