Izložba Ljubomira Ljube Popovića u Narodnom muzeju Šabac
Između Erosa i Tanatosa
„Ljubino slikarstvo rođeno u kolevci između dveju opsesija, raspadanja u Erosu i raspadanja u Tanatosu, i tu je sve, i uzlet u visine, i pad u ništavilo, i svetlost i tmina“
Moderan umetnik je onaj koji ima neodoljive snage da ono što je vrhovno i vazda savremeno u izrazu i slutnji, taj sveobuhvat vasione i atoma, tu radost čula, to likovanje boja, da se to nametne našim čulima“, rekao je 1951. godine Stanislav Vinaver o Petru Lubardi, povodom izložbe u ULUS. Uverena sam da bi rečenica iste sadržine mogla biti izgovorena i o stvaralaštvu Ljube Popovića da je Vinaver imao priliku da sagleda njegova dela u zenitu - kaže viši kustos istoričar umetnosti Narodnog muzeja u Šapcu Tatjana Marković o niti koja spaja dva velika stvaraoca, slikara Ljubu Popovića i eruditu Stanislava Vinavera. Smatra da dela poznatog srpskog umetnika nisu slučajno predstavljena šabačkoj javnosti u danima kada se neguje sećanje na Vinavera. Vremenske i geografske odrednice nisu ono što određuje bliskost u stvaralaštvu, dodaje Marković. -Svevremene vrednosti mogu se uočiti kod Lubarde, Popovića i Vinavera. To je ono što ih spaja, a ujedno i odgovor na pitanje zbog čega Ljubina izložba. Ako govorimo o njemu kao o umetniku onda moramo napomenuti da je kao slikar obeležio drugu polovinu 20. veka u značajnoj meri, te ga mnogi smatraju jednim od najznačajnijih srpskih slikara.
Slikar posebnog senzibiliteta Ljubomir Ljuba Popović, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, a pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju. Po završetku gimnazije, 1954. upisuje Akademiju primenjenih umetnosti, a zatim prelazi na Akademiju likovnih umetnosti zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji tečaj kod Mila Milunovića. Ovo su samo neki od detalja iz biografije poznatog umetnika čiji najpolodonosniji period se poklapa sa boravkom u Parizu. -Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine, što je ujedno i jedino njegovo izlaganje sa Medialom. U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ali ne kao politički disident, već kao mlad umetnik koji smatra da je Pariz stecište stvaralaštva. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti koji će 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru - ističe Tatjana Marković naglašavajući da je Ljubina karijera obeležena velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom nekoliko monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima. -Kao i drugi veliki ljudi i Ljuba je bio svestan svojih korena i verovao da umetnost nije privilegija samo velikih centara. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, 1985. godine iz čijeg fundusa su slike izložene u našoj ustanovi.
Univerzalnost stvaralaštva Posebnost Ljubinog stvaralaštva ogleda se u univerzalnosti motiva i impresiji posmatrača. Istoričari umetnosti slažu se u jednom, dela Popovića nije moguće svrstati u neku stilsku odrednicu. -Nikada nije želeo da ga svrstavaju u neku od grupa. Nije se poistovećivao sa određenim pravcima, ili školom, niti je imao direktne uzore. On se prepuštao uplivu sopstvenih emocija i slikarstvo je nastajalo iz njegovog unutrašnjeg sveta. Ovo u potpunosti objašnjava epitet koji mu je dodeljen, nadrealista tople ruke. Želeo je da bude, pre svega svoj, što je i uspeo. U nekim razgovorima pominje integralno slikarstvo koje je podrazumevalo nekoliko postulata. Sa jedne strane je prisutan filozofski stav prema životu, a sa druge osluškivanje najintimnijih treptaja duše, uz izvrsno poznavanje zanata koje se ogleda u sitnim detaljima.
Nastavak tradicije Narodni muzej u Šapcu izložbom Ljube Popovića nastavlja tradiciju predstavljanja značajnih srpskih slikara gradskoj javnosti. Od 90-ih ova ustanova kulture bila je domaćin brojnih postavki. -Izložba slika Uroša Predića, Save Šumanovića, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović, Milene Pavlović Barili, Miće Popovića i mnogih drugih. Imali smo priliku da našim sugrađanima donesemo neku od značajnih izložbi muzeja širom Srbije što je višestruko korisno. Sa jedne strane omogućite sugrađanima da vide neupitne vrednosti u slikarstvu, a sa druge ostvarite saradnju sa galerijama i muzejima u zemlji. Verujem da je Ljubina izložba nastavak dobre prakse i da ćemo se truditi da to ostvarimo u narednom periodu. Uvek nas raduje kada je galerija ispunjena posetiocima - ističe Tatjana Marković.
O (ne)stvarnim svetovima Univerzalnim rečnikom umetnosti Ljuba je ispričao ličnu, intimnu priču. Prepoznatljiv likovni rukopis, vodi posmatrača u izmaštane, ali bliske svetove. - Kada se zagledate u sliku, možete uočiti jedan čitav svet. Dela obiluju minucioznim detaljima, a oni zajedno daju odličnu kompoziciju. Na prvi pogled uočavamo kolorističku harmoniju, figuraciju, renesansnu arhitekturu, mitološka bića, utvare, zaobljenu perspektivu i nestvarne svetove. Kako je i sam naglašavao, dok je stvarao bavio se samo umetnošću i slikarstvom. Nije želeo da slike budu puka reprodukcija onoga što vidi. Stvarnost je bila polazište, ali ne i ishodište. Poznati reditelj i Ljubin kum Živojin Pavlović je odlično ilustrovao umetnost Popovića rekavši da je „Ljubino slikarstvo rođeno u kolevci između dveju opsesija, raspadanja u Erosu i raspadanja u Tanatosu, i tu je sve, i uzlet u visine, i pad u ništavilo, i svetlost i tmina.“ - dodaje sagovornica o rađanju dela iz belina platna, inspiraciji poznatog umetnika.
Foto: Glas Podrinja, Tatjana Marković, kustos šabačkog narodnog muzeja, Foto: "Glas Podrinja"
-Između ljubavi i smrti, Erosa i Tanatosa. Između zanosa i pada u ništavilo, svetlosti i tame, ukratko bi bio opis stvaralaštva. Iako je Ljuba decenijama stvarao, ne morate biti vrsni poznavalac, ali ćete prepoznati da su njegova dela. Postavka u Šapcu Šapčani do 21. oktobra mogu pogledati slike (Venera, triptih u čast Dž. Dž. Frezjera, Raspeće, Rana i Lavirint apokalipse) iz fundusa Moderne galerije Valjevo. U pitanju su četiri slike, nastale u periodu 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. -Triptih je omaž čuvenom antropologu Džejmsu Džordžu Frejzeru što je bila praksa Ljubinog stvaralaštva, da svoje slike posveti velikim i značajnim ljudima. Iako je voleo tišinu ateljea bio je svestrana ličnost i posedovao je impozantnu biblioteku. Verovatno je njegovo likovno stvaralaštvo posledica bogatog unutrašnjeg sveta i erudicije. O delima može mnogo da se govori, ali je sagledavanje slike u Galerijskom prostoru najbolji način za upoznavanje sa Ljubinom zaostavštinom. Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.
