NESVAKIDAŠNjE SUDBINE UMETNIČKIH DELA
Ugrožava ideologija i vreme
Na slici „Biseri moje domovine“, Dragića Sokića, počivšeg naivnog mačvanskog slikara iz Sovljaka, koji je svoje umetničke vizije gradio od miliona semenki, dominantna je figura mačvanskog seljaka koji na svojim plećima „drži“ grb bivše države. Likovni kritičari su procenili da on (seljak ) tako predstavljen (sazdan od desetina semenki, koje su bile glavno umetnikovo obeležje) drži državu na svojim plećima. To šezdesetih godina, prošlog veka, kada je slika nastala nije previše „bolo oči“ tadašnjim čelnicima opštine Bogatić, koji su sliku naručili s namerom da pomognu nadarenom umetniku.
Šta više njen darodavac, Narodnom muzeju u Šapcu, nekadašnji direktor Poljoprivrednog kombinata „Mačvanin“ u Bogatiću, Aleksa Brkić, svedoči da su imali primamljive ponude nekog Šveđanina da sliku, koja je neko vreme bila na zidu direktorove kancelarije, prodaju. Vešto su se izvukli tako da do trgovine nije došlo. Istina kasniji put slike je bio „trnovit“, kao i društvene promene koje su usledile. I Dragićeva slika je bila njihov sastavni deo. Konačno se „skrasila“ u šabačkom muzeju, ali prirodno jako narušena, jer je i sama tehnika u kojoj je rađena (seme) bila specifična.
Na njenu nesvakidašnju sudbinu, budući da sam naziv nije „prijao“ novijim generacijama političara, itekako je uticalo novo vreme.
S druge strane je fresko slika „Metamorfoza Mačve na Bitvi“, Milića od Mačve, koja se nalazi na zidu hotela u Bogatiću i jedan je od dragocenih poklona umetnika zavičaju, posle svih dosadašnjih vlasničkih transformacija, propada, „nagrižena“ prašinom i paučinom. I hotel je u međuvremenu podeljen na dva dela. Novi gazda, izdao je polovinu za trgovinu, a slika je ostala u drugom delu, opet izložena „zubu“ vremena.
Nažalost propadanju je izložena i cela istorija Mačvana, koju slika prikazuje, od rođena iz ljuske jajeta, preko života ( raznih zgodnih i nezgovnih prilika u različitim situacijama) do umiranja, groblja i spomenika krajputaša. Naravno sve je „začinjeno“ motivom Lepenskog vira i neprevaziđenim starim civilizacijama.
Šta više njen darodavac, Narodnom muzeju u Šapcu, nekadašnji direktor Poljoprivrednog kombinata „Mačvanin“ u Bogatiću, Aleksa Brkić, svedoči da su imali primamljive ponude nekog Šveđanina da sliku, koja je neko vreme bila na zidu direktorove kancelarije, prodaju. Vešto su se izvukli tako da do trgovine nije došlo. Istina kasniji put slike je bio „trnovit“, kao i društvene promene koje su usledile. I Dragićeva slika je bila njihov sastavni deo. Konačno se „skrasila“ u šabačkom muzeju, ali prirodno jako narušena, jer je i sama tehnika u kojoj je rađena (seme) bila specifična.
Na njenu nesvakidašnju sudbinu, budući da sam naziv nije „prijao“ novijim generacijama političara, itekako je uticalo novo vreme.
S druge strane je fresko slika „Metamorfoza Mačve na Bitvi“, Milića od Mačve, koja se nalazi na zidu hotela u Bogatiću i jedan je od dragocenih poklona umetnika zavičaju, posle svih dosadašnjih vlasničkih transformacija, propada, „nagrižena“ prašinom i paučinom. I hotel je u međuvremenu podeljen na dva dela. Novi gazda, izdao je polovinu za trgovinu, a slika je ostala u drugom delu, opet izložena „zubu“ vremena.
Nažalost propadanju je izložena i cela istorija Mačvana, koju slika prikazuje, od rođena iz ljuske jajeta, preko života ( raznih zgodnih i nezgovnih prilika u različitim situacijama) do umiranja, groblja i spomenika krajputaša. Naravno sve je „začinjeno“ motivom Lepenskog vira i neprevaziđenim starim civilizacijama.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
