Foto: Privatna arhiva
SRĐAN STANČETIĆ (24) IZ BANOVOG POLjA DOBIO SVOJU ULICU
Ljubav merena odanošću prema otadžbini
Opštinsko Veće u Bogatiću prihvatilo inicijativu mesne zajednice Banovo Polje da na ovakav način oda večnu počast vodniku prve klase, pripadniku 63 elitne padobranske brigade, tadašnje Vojske Jugoslavije. Majka Dragoslava Stančetić i danas tuguje za poginulim sinom, koji je branio svetu srpsku zemlju na Kosovu od šiptarskih terorista
Ništa neće umanjiti bol majke Srđana Stančetića(24), tragično nastradalog oficira nekadašnje Savezne republike Jugoslavije iz Banovog Polja, kod Bogatića, kada je uoči seoske preslave Svetog Ilije 1998. godine saznala da joj je u širem reonu karaule Košare na Kosovu poginuo stariji sin. Majka je spremala preslavu, očekujući brojne goste, a posebno Srđana, koji je dolazio iz Niša sa posla, kao pripadnik 63 elitne padobranske brigade.
Kao grom iz vedra neba selom je prostrujala vest o njegovoj pogibiji. Na sahrani je plakalo celo selo.
DA SE NE ZABORAVI
Svi članovi opštinskog Veća u Bogatiću bili su za prihvatanje predloga mesne zajednice Banovo Polje o imenovanju jedne od najvećih ulica u ovom selu imenom Srđana Stančetića, koji je hrabro na oltar otadžbine dao ono najvrednije što ima, a to je sopstveni život. Punu podršku članova Veća imalo je obrazloženje da se na ovaj način Srđanovo delo i odanost čuvaju trajno.
Predhodno je od strane predsednika opštine Milana Damnjanovića imenovana Komisija za određivanje naziva ulica i trgova na teritoriji opštine koja je nakon sprovedenog zakonom propisanog postupka i dobijanja neophodne saglasnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sve sprovela, jer je i mišljenje njenih članova bilo u saglasnosti sa inicijativom iz Banovog Polja.
Majka Dragoslava kaže da je Srđan još od malih nogu bio živahno dete. Voleo je sport, posebno atletiku i borilačke veštine. Obrazovanje je stekao prvo u seoskoj osnovnoj školi, potom u Bogatiću i najposle u Sarajevu (Centar vojne škole). Žarko je želeo da postane padobranac. Kada su se stekli uslovi za to u redove elitne 63 padobranske brigade, tadašnje Vojske Jugoslavije stupa 1993. godine. Angažovan je za najodgovornije i najteže zadatke, a sa brojnih međunarodnih i domaćih takmičenja vraćao se kao pobednik i osvajač zlatnih medalja, našta su roditelji bili posebno ponosni.
SELO VOLELO SRĐANA
Meštani Banovog Polja saglasni su u oceni da je reč o pravednoj ideji koju je trebalo i pre realizovati.
-Srđan je to svojim imenom i delom apsulutno zaslužio. Bio je momak kakav se samo poželeti može, kaže meštanin ovog sela Predrag Jovičić koji je vojsku služio u Bitolju, a neko vreme proveo u mirovnim snagama u Egiptu.
Samo reči hvale o Srđanu ima i njegov školski drug i brat od strica Saša Mitrović. I on je voleo vojsku, kao i Srđan. Sada je u vojnom orkestru.
-Takvu dinamičnost i vedar duh odavno nisam sreo, kaže Saša.
Tragičnog događaja od pre dve decenije i više niko ne voli da se seća.
Zvanično je saopšteno da su šiptarski teroristi postavili tri zasede prilikom Srđanovog povratka sa drugovima u bazu. Svi su bili u vojnom vozilu, a Srđanova tragedija, zadesila ga je baš pri prvoj zasedi. Zadobio je prostrelnu ranu iz automatskog oružja. Posle tri dana pronašli su njegovo beživotno telo u šumi kraj puta.
Njegovi preživeli saborci svake godine posećuju Srđanovu majku, koja u selu živi sama, jer joj je muž umro. Odlaze na groblje, gde kraj Srđanove humke polažu sveže cveće.
Dragoslavin mlađi sin Veran je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i gotovo svakog vikenda sa porodicom dolazi da vidi majku. Pomaže, koliko može. Tu je da joj se u pomoći nađe i druga rodbina i prijatelji. Ponosnoj Srđanovoj majci, najviše se na usluzi nađe Danica Mandić, koja živi u blizini, ali tuga za starijim sinom nikad neće proći. Važno je da će njegovo hrabro delo živeti dugo i kroz naziv ulice.
Kao grom iz vedra neba selom je prostrujala vest o njegovoj pogibiji. Na sahrani je plakalo celo selo.
DA SE NE ZABORAVI
Svi članovi opštinskog Veća u Bogatiću bili su za prihvatanje predloga mesne zajednice Banovo Polje o imenovanju jedne od najvećih ulica u ovom selu imenom Srđana Stančetića, koji je hrabro na oltar otadžbine dao ono najvrednije što ima, a to je sopstveni život. Punu podršku članova Veća imalo je obrazloženje da se na ovaj način Srđanovo delo i odanost čuvaju trajno.
Svi su bili za prihvatanje predloga o imenovanju ulice imenom Srđana Stančetića
Predhodno je od strane predsednika opštine Milana Damnjanovića imenovana Komisija za određivanje naziva ulica i trgova na teritoriji opštine koja je nakon sprovedenog zakonom propisanog postupka i dobijanja neophodne saglasnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sve sprovela, jer je i mišljenje njenih članova bilo u saglasnosti sa inicijativom iz Banovog Polja.
Majka Dragoslava kaže da je Srđan još od malih nogu bio živahno dete. Voleo je sport, posebno atletiku i borilačke veštine. Obrazovanje je stekao prvo u seoskoj osnovnoj školi, potom u Bogatiću i najposle u Sarajevu (Centar vojne škole). Žarko je želeo da postane padobranac. Kada su se stekli uslovi za to u redove elitne 63 padobranske brigade, tadašnje Vojske Jugoslavije stupa 1993. godine. Angažovan je za najodgovornije i najteže zadatke, a sa brojnih međunarodnih i domaćih takmičenja vraćao se kao pobednik i osvajač zlatnih medalja, našta su roditelji bili posebno ponosni.
SELO VOLELO SRĐANA
Meštani Banovog Polja saglasni su u oceni da je reč o pravednoj ideji koju je trebalo i pre realizovati.
-Srđan je to svojim imenom i delom apsulutno zaslužio. Bio je momak kakav se samo poželeti može, kaže meštanin ovog sela Predrag Jovičić koji je vojsku služio u Bitolju, a neko vreme proveo u mirovnim snagama u Egiptu.
Samo reči hvale o Srđanu ima i njegov školski drug i brat od strica Saša Mitrović. I on je voleo vojsku, kao i Srđan. Sada je u vojnom orkestru.
-Takvu dinamičnost i vedar duh odavno nisam sreo, kaže Saša.
Tragičnog događaja od pre dve decenije i više niko ne voli da se seća.
Zvanično je saopšteno da su šiptarski teroristi postavili tri zasede prilikom Srđanovog povratka sa drugovima u bazu. Svi su bili u vojnom vozilu, a Srđanova tragedija, zadesila ga je baš pri prvoj zasedi. Zadobio je prostrelnu ranu iz automatskog oružja. Posle tri dana pronašli su njegovo beživotno telo u šumi kraj puta.
Njegovi preživeli saborci svake godine posećuju Srđanovu majku, koja u selu živi sama, jer joj je muž umro. Odlaze na groblje, gde kraj Srđanove humke polažu sveže cveće.
Dragoslavin mlađi sin Veran je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i gotovo svakog vikenda sa porodicom dolazi da vidi majku. Pomaže, koliko može. Tu je da joj se u pomoći nađe i druga rodbina i prijatelji. Ponosnoj Srđanovoj majci, najviše se na usluzi nađe Danica Mandić, koja živi u blizini, ali tuga za starijim sinom nikad neće proći. Važno je da će njegovo hrabro delo živeti dugo i kroz naziv ulice.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
