23. jun 2022.23. jun 2022.
Bezbedno samo na uređenim kupalištima
POVODOM POČETKA KUPALIŠNE SEZONE

Bezbedno samo na uređenim kupalištima

Najgore je na mestima koja nisu predviđena za kupanje, gde nisu uređene plaže i nema spasilačkih službi. Takva mesta bi svi trebali da izbegavaju. Deca do 12 godina treba da budu pod nadzorom odraslih, ako nisu plivači obavezno, a i ako jesu poželjno je da budu u pratnji roditelja. Preporuka je da u periodu od 11.00 do 16.00 časova ne treba biti na direktnom suncu, navodi Dr Jasmin Osnamović, načelnik službe hitne medicinske pomoći
Kupališna sezona zvanično je počela 15. juna. Sava je dan pre toga odnela jedan mladi život. Svake godine tokom leta na srpskim rekama, jezerima, pa i bazenima, udavi se po nekoliko osoba. Najčešće se radi o neplivačima, ali to nije pravilo.

Dr Jasmin Osnamović, načelnik službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić”, apeluje na sve da se kupaju samo na mestima koja su za to predviđena, ali i da poštuju pravila kupališta na koja odlaze.

-Na bazenima je najlakše ostati bezbedan, zbog toga što su uređeni. Najgore je na mestima koja nisu predviđena za kupanje, gde nisu uređene plaže i nema spasilačkih službi. Takva mesta bi svi trebali da izbegavaju. Neplivači kada ulaze u vodu treba da budu samo u plitkom, gde mogu nogama da osete tlo. Deca neplivači obavezno treba da koriste neka pomagala, kao što su mišići ili šlaufi, pa i u tom slučaju u vodi uz njih treba da bude neki plivač. Deca do 12 godina treba da budu pod nadzorom odraslih, ako nisu plivači obavezno, a i ako jesu poželjno je da budu u pratnji roditelja. Roditelji moraju da znaju gde im deca idu i koje su njihove plivačke sposobnosti, navodi dr Osmanović.

Foto: "Glas Podrinja"


Neka opšta pravila bi trebalo da su svima poznata, pa opet, brojni su oni koji ih se ne pridržavaju. Nikada u vodu ne treba ulaziti naglo, kao ni prepunog stomaka, a pogotovu ne u alkoholisanom stanju.

-Ne treba naglo ulaziti u vodu, posebno kada je čovek zagrejan ili posle treninga. Treba ulaziti i hladiti se postepeno – prvo noge i ruke, potom trup i na kraju grudni koš i glava, da bi došlo do usklađivanja temperature. Veliko je opterećenje i za zdrave i decu da uđu zagrejani u hladnu vodu, a posebno za hronične bolesnike. Od obroka do kupanja treba da prođe najmanje pola sata do sat vremena. Ne treba biti ni potpuno gladan, nego konzumirati lakšu hranu, kao što su voće i povrće i obavezno uzimati dosta tečnosti, što ne podrazumeva alkohol. Alkohol širi krvne sudove, pritisak pada zbog toplog vremena i može doći do kolapsa. Čak i iskusni plivači mogu sebi da naprave problem konzumiranjem alkohola, kaže dr Osmanović.

Lakša hrana i dosta tečnosti preporučuju se i inače tokom toplih dana svima, kako bi ih lakše podneli. Takođe, neophodno je adekvatno se zaštiti od UV zračenja, koje je poslednjih godina jako izraženo. Ovo važi generalno kada se izlazi na jako sunce, a posebnu pažnju zaštiti treba posvetiti na kupalištima.

-Preporuka je da u periodu od 11.00 do 16.00 časova ne treba biti na direktnom suncu. Treba se štititi ili boravkom u hladu, a ako je neizbežno biti na suncu, onda šeširima sa širokim obodima, svetlom garderobom i kremama sa UV zaštitnim faktorom. Odraslima se preporučuje faktor 30, a deci 50, savetuje dr Osmanović.

Ni dečji bazeni nisu bezopasni
Danas gotovo svako dvorište poseduje neki mini bazen, dečji ili montažni. Obavezno je sredstvo zabave i hlađenja mališana. Ipak, ni oni nisu potpuno bezazleni i bezopasni.
-Mali bazeni, kućni, takođe mogu da budu problem. Pre svega, mogu da budu izvor zaraze, ali postoji opasnost od povređivanja, pa i od davljenja. Verujem da nijedan roditelj neće ostaviti malo dete u bazenu bez nadzora, ma koliki on bio. Moraju da se održavaju, čiste, dezinfikuju, a nakon dezinfekcije mora da prođe određeni period da hlor počne da deluje. Voda mora redovno da se menja, zbog toga što se stvaraju alge, upada prljavština iz atmosfere i unosi se na nogama, navodi dr Jasmin Osmanović.


Nije nemoguće “pokupiti” ni neku zaraznu infekciju na kupalištima. Međutim, što je kupalište uređenije, to su šanse za tako nešto manje, zbog toga što su kontrole veće. Naravno, svako treba da ima i ličnu odgovornost i da, ukoliko je nosilac neke infekcije, preduzme sve da je ne prenosi na druge.

-Postoje određene bakterije i gljivice koje mogu da se dobiju na bazenu. To, pre svega, zavisi od tretiranja vode. Ukoliko je neadekvatna ili nedovoljno adekvatna dezinfekcija svakako je moguće dobiti neku infekciju. Stafilokok i streptokok su najčešći, zatim kožne infekcije gljivičnog tipa, pa upale uha i oka i tome su podložnija deca. Zbog toga se i preporučuje obavezno tuširanje pre odlaska na bazen, a tamo gde postoje dezo barijere i prolazak kroz njih. Na jezerima i rekama je nivo zagađenosti veći, te je i lakše dobiti neku infekciju, navodi dr Osmanović.

Naš sagovornik takođe apeluje da se ne skače u vodu, sem na mestima koja su za to predviđena, a posebno tamo gde voda nije bistra. Takođe, savetuje svim hroničnim bolesnicima da na kupališta nose svoju terapiju, kao i ljudima koji imaju jače alergijske reakcije, da kod sebe imaju adekvatne lekove.
M.M.

Najnoviji broj

26. januar 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa