Šapčanin Nikola Jakovljević nije imao standardan životni put.
Rođen u Jugoslaviji, sa porodicom je, kao dečak, živeo u Nemačkoj, potom došao u Srbiju, gde je proživeo najlepši deo svog života u osnovnoj i srednjoj školi, vratio se u Nemačku, završio gimnaziju i studije elektrotehnike na jednom od najprestižnijih evropskih tehničkih univerziteta, proputovao Evropu i svet, boravio u Americi godinu dana i ponovo se vratio u Nemačku, gde proteklih sedam godina radi za Mercesdes-Benz.
ŽIVOT IDE DALjE „U fokusu je štednja energije. Moj utisak je da ljudi žive normalno, da obraćaju pažnju na potrošnju, ali ne strahuju. Ojačali smo kroz pandemiju i spremni smo na nove okolnosti. Energetska kriza se zaista oseća, sve je vidno poskupelo. Ipak, za sada nemam utisak da je loše. Život ide dalje.“
U razgovoru za naš list rekao nam je da je najvažnija vera u sebe, da voli život i da se raduje velikim izazovima.
- Iz svakog perioda svog života koje delim po zemljama i gradovima u kojima sam živeo, nosim pozitivna sećanja i dugogodišnja prijateljstva, volim da upoznajem nove ljude i verujem da čovek može da ostvari sve što zamisli. Kod mene je bilo tako. Uvek su mi se sva vrata otvarala, što ne može biti slučajno. Jaka volja, postavljeni ciljevi i posvećen rad sve čine mogućim. Najviše sam zahvalan majci, sestri i ocu, koji su me uvek podržavali. Majka Ružica je uspešni inženjer hemijske tehnologije u oblasti boja i lakova (radila je na projektima širom Evrope), a sestra Nataša je, pored završenih studija germanistike u Beogradu, krenula majčinim stopama i studira hemijsko inženjerstvo u Nemačkoj.
Nikola je rođen je ‘87 godine. Kada je imao pet godina, preselio se u Nemačku, gde su mu roditelji radili, a njemu su selidbe postale ne samo normalne, nego i poželjne. Nikada ništa ne isključuje. U Šapcu je završio osnovnu školu i tri godine prirodnog smera u Šabačkoj gimnaziji. Zaigrao je i rukomet, a danas rekreativno igra tenis, kao i veliki deo porodice. Kaže da mu je šabački period najdraži u životu.
- Bilo je savršeno. U osnovnoj školi i Šabačkoj gimnaziji upoznao sam prijatelje za ceo život. Redovno smo u kontaktu i često se viđamo. Profesorka nam je bila Marijana Isaković, koja mi je pružila podršku kada sam sa 18 godina ponovo otišao u Nemačku.
VOLIM ŽIVOT U NEMAČKOJ „Poznajem mnogo ljudi u Šapcu koji su veoma uspešni, dobro žive i ne planiraju da se sele u inostranstvo. Volim da živim ovde zato što sam u centru Evrope, sve mi je blizu, dostupno, bavim se onim što volim, mogu da putujem, znam jezik, integrisan sam i imam dosta prijatelja iz šabačkog perioda koji žive u Nemačkoj i širom Evrope.
Jeste bilo izazovno, ali njega izazovi pokreću. Tada je u Nemačkoj srednjoškolsko obrazovanje trajalo devet godina, što je uredno završio i upisao Elektrotehnički fakultet na Tehnoloskom Institutu u Karlsrueu (KIT). Već je imao iskustva, znao je nemački jezik, radovao se da se oproba u nečem novom.
- Bio sam u prvoj generaciji studenata kojima je uveden bolonjski sistem. Završio sam osnovne i master studije. Kao student sam putovao, radio tehničke projekte i naučna istraživanja, najpre u Beogradu, potom u Berlinu, gde sam radio završni master istraživački rad. Pre završetka studija, godinu dana je proveo u Njujorku i Nju Džersiju, takođe na projektnom radu. Iako je oduševljen Velikom jabukom i Amerikom, nije poželeo da ostane. Za sebe kaže da je Evropljanin.
- Volim Evropu, skoro celu sam je proputovao. Volim raznolikost, da upoznajem nova mesta, ljude i kulture, ali nikada ne bih zauvek napustio „kolevku civilizacije“.
Kada se 2015. vratio u Nemačku, zaposlio se u Mercedes-Benzu, u Daimler korporaciji, koja je prošle godine podeljena na Mercedes-Benz Automobile i Daimler Kamione. Sedište obe je u Štutgartu.
- U Benzu sam prošao mnoge korake i izazove u raznim oblastima poslovanja. Karijeru sam započeo kao razvojni inženjer. Razvijali smo sistem za klimatizaciju za daimlerove autobuse. To mi je bilo jako interesantno, jer je reč o inovaciji. Nove tehnologije me pokreću. Zbog toga sam i studirao inženjerstvo.
To je bio prvi zadatak na kom se zadržao dve i po godine, a onda je krenuo dalje. Prešao je u razvoj pogona za Mercedes-Benz automobile, gde je radio na sistemu za punjenje električnih automobila. Tu je ostao dve godine. Odatle je prešao u odeljak za električne kamione, što je pionirski rad. U tom periodu, Nikola je bio na poziciji pomoćnika direktora. Od prošle godine, kada se firma razdvojila, opredelio se za Mercedes-Benz i postao projektni lider u razvoju elektronskih sistema koji su zaduženi za komfor u automobilu. U karijeri se kretao postepeno i uzlazno.
- Volim inovacije, automobile i pravac u kom se razvija automobilska tehnologija. Sve se brzo menja. Sve tehnologije koje se razvijaju u automobilima, veštačka inteligencija, digitalizacija i autonomni automobili, veliki su izazovi i idu do krajnosti. Sada ne možemo ni da zamislimo šta će tehnološki biti za pet, ili deset godina.
Živi u regiji Štutgart, radi u Mercedes Tehnology Centru u Sindelfingenu, gde je zaposleno oko 35 hiljada ljudi i gde se nalazi tehnološki centar i fabrika. Glavna centrala je u Štutgartu.
Često dolazi u Šabac, kad god može. Ovde mu žive rodbina i prijatelji. Voli, kao i svi Šapčani, da prošeta gradom, jer uvek sretne nekoga koga poznaje.
- U Šapcu mi vreme protiče dosta sporije nego ovde. Ovde mi je život baš u brzini, radim, putujem, od prošle godine sam srećno oženjen Šapčankom Vanjom. Zajedno smo dvanaest godina. Vanja se bavi IT tehnologijama i razvojem softvera u Štutgartu.
Na pitanje da li će se vratiti u Šabac odgovara da ne zna, ali da nikada ne planira daleko unapred.
- Kod mene ništa nije isključeno. Volim da živim u Nemačkoj, radujem se svakom danu, volim ljude i posao koji radim.
S obzirom da voli da uči i da se usavršava, ideja mu je da se oproba u privatnom biznisu. To je želja još iz studentskih dana. Za sada je čovek iz korporacije, što ga inspiriše i u čemu uživa.
- Uvek me je vodilo pozitivno, ali ne slepo pozitivno razmišljanje, takav odnos prema životu. I ovaj razgovor mi je bio interesantan, jer prvi put pričam o sebi na ovaj način. Zainteresovan sam za razne stvari.
Zvuči jednostavno. Kada imamo pozitivan odnos prema životu, onda i život ima pozitivan odnos prema nama. Ako mu se radujemo, raduje nam se.
