Dobri prinosi, dobra zarada

Početkom jula na oglednoj parceli kod Milorada Đokića u Vrhpolju posejana je postrna soja. Ona je agrotehnički u veoma dobrom stanju, a stručni ljudi kažu da je usev najbolji od Mačve pa do udaljenijih delova naše opštine dokle se seje soja. Ogledno polje obišli su stručnjaci iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Poljosavet“ iz Loznice i predsednik Opštine Ljubovija Milan Jovanović.

Predsednik opštine Ljubovije, Milan Jovanović: Soja može da uspeva kod nas, a prinosi su možda i veći nego u Vojvodini
(foto: ljubovija.info)

Soja je veoma važna industrijska biljka sa kojom proizvođači mogu da ostvare dobre prinose na našem području, ostvare dobru zaradu, a uz to soja je biljka koja obogaćuje zemljište sa azotom zahvaljujući svojim bakterijama azotofiksatorima.

- Ovaj program je finansiran iz fonda za razvoj poljoprivrede i cilj nam je bio da našim poljoprivrednim proizvođačima ukažemo na mogućnost da soja, kao jedna od najznačajnijih poljoprivrednih kultura današnjice, može da uspeva kod nas i da su prinosi možda čak i veći nego u Vojvodini. Mislim da je to dobra ideja i da naš poljoprivredni proizvođač treba da se okrene rentabilnijoj proizvodnji, a na ovaj način će sigurno dobiti prave informacije oko toga kad treba da zaseje, kako da se tretira i sve ostalo što je potrebno za uspešnu proizvodnju- rekao je predsednik Milan Jovanović.

Milenko Đurić, savetodavac za ratarstvo u „Poljosavetu“ Loznica, kaže da su u saradnji sa lokalnom samoupravom pokrenuli zamah oko setve soje na terenu u Ljuboviji.

Milenko Đurić: Očekujemo od sledeće godine da soja zauzme još veće površine (foto: ljubovija.info)

-Soja je ovih par godina, a na našu sugestiju proizvođačima počela da se gaji, ali sve je to bilo malo stidljivo. Očekujemo od sledeće godine da, na osnovu svih ovih rezultata koje mi imamo, soja zauzme još veće površine.

Ono što je vrlo bitno za poljoprivredne proizvođače jeste da se opredelimo sada za sortiment koji će da bude prisutan na ovom terenu, zatim zaštita soje, jer treba da se zaštiti od korova i otkup sa čim već nema problema, a soja na razne načine može da se upotrebi i u domaćinstvu.

Sama mehanizacija koja je potrebna za soju već postoji ovde kod poljoprivrednih proizvođača. Soja može da se seje na 70 ili na 50 centimetara, da se podese pneumatske sejalice kojih ima par na ovom području. Uglavnom se koriste mehaničke sejalice i setva na 70 centimetara ili setva u dvojne redove, tako da ni tu nemamo većih problema. Napomenuo bih još da je za soju bitna kultivacija, da se u redovnoj i postrnoj setvi kultivira u toku vegetacije radi zaštite od korova. Žetva se odvija sa žitnim kombajnima kao i za pšenicu. Soja ima perspektivu, imamo dobre uslove, imamo dobro zemljište, imamo mehanizaciju i možemo da idemo u dobrom pravcu-istakao je Milenko Đurić.

Miroslav Radovanović, diplomirani inženjer poljoprivrede i vlasnik jedne poljoprivredne apoteke u Ljuboviji, dodaje da soju kao atraktivnu kulturu na svaki način i po svaku cenu treba proširiti na ovim terenima iz nekoliko razloga.

-Podneblje i zemljište apsolutno odgovaraju ovoj kulturi i ona se bez velikih problema može da gaji ovde i da pruži fenomenalne prinose, koji čak prelaze i prinose u karakterističnim rejonima za gajenje soje, kao što je Vojvodina. Drugo, soja je jedna kultura koja iza sebe u zemljištu ostavlja veliku količinu hranjivih materija, pogotovu azota, praktično obogaćuje zemljište. Treće, investiranja u soju su relativno mala i ne zahteva neku količinu đubriva za njeno odgajanje. Praktično može da se na pristojno đubrenim njivama odgaji bez đubrenja u toj sezoni. Soja ima uvek atraktivnu cenu, uvek može da se lako proda i unovči. Ostatak dohotka je sigurno veći u odnosu na druge kulture, kao što je kukuruz ili pšenica. Naravno da taj ostatak dohotka ne možemo uporediti sa ostatkom dohotka na voćarskim kulturama, kao što su malina, kupina ili šljiva, ali to su druge vrste kultura i zahtevaju drugačiji način odgajanja i drugačija ulaganja-kaže Miroslav Radovanović.

Miroslav Radovanović:
Investiranja u soju su relativno mala i ne zahteva neku količinu đubriva za njeno odgajanje (foto: ljubovija.info)

On savetuje sve poljoprivredne izvođače koji svoje njive stavljaju godinama pod kukuruz da sada stave pod soju.

-U tim monokulturama dolazi do pada prinosa, dolazi do nagomilavanja raznih bolesti, dolazi do pojave korova koji ne možemo praktično da uništavamo nikakvim herbicidima, ali sa ubacivanjem soje u nekakvu vrstu plodoreda ili poljosmene dobijamo mogućnosti da svoju zemlju držimo u dobroj kondiciji i u dobrom stanju- naglašava Radovanović.

Opština Ljubovija planira da i sledeće godine nastavi sa oglednim poljima kako bi poljoprivredni proizvođači imali sve precizne informacije o poljoprivrednim kulturama koje bi mogle da daju dobre rezultate na našim prostorima.