Добри приноси, добра зарада

Почетком јула на огледној парцели код Милорада Ђокића у Врхпољу посејана је пострна соја. Она је агротехнички у веома добром стању, а стручни људи кажу да је усев најбољи од Мачве па до удаљенијих делова наше општине докле се сеје соја. Огледно поље обишли су стручњаци из Пољопривредне стручне и саветодавне службе „Пољосавет“ из Лознице и председник Општине Љубовија Милан Јовановић.

Председник општине Љубовије, Милан Јовановић: Соја може да успева код нас, а приноси су можда и већи него у Војводини
(foto: ljubovija.info)

Соја је веома важна индустријска биљка са којом произвођачи могу да остваре добре приносе на нашем подручју, остваре добру зараду, а уз то соја је биљка која обогаћује земљиште са азотом захваљујући својим бактеријама азотофиксаторима.

- Овај програм је финансиран из фонда за развој пољопривреде и циљ нам је био да нашим пољопривредним произвођачима укажемо на могућност да соја, као једна од најзначајнијих пољопривредних култура данашњице, може да успева код нас и да су приноси можда чак и већи него у Војводини. Мислим да је то добра идеја и да наш пољопривредни произвођач треба да се окрене рентабилнијој производњи, а на овај начин ће сигурно добити праве информације око тога кад треба да засеје, како да се третира и све остало што је потребно за успешну производњу- рекао је председник Милан Јовановић.

Миленко Ђурић, саветодавац за ратарство у „Пољосавету“ Лозница, каже да су у сарадњи са локалном самоуправом покренули замах око сетве соје на терену у Љубовији.

Миленко Ђурић: Очекујемо од следеће године да соја заузме још веће површине (foto: ljubovija.info)

-Соја је ових пар година, а на нашу сугестију произвођачима почела да се гаји, али све је то било мало стидљиво. Очекујемо од следеће године да, на основу свих ових резултата које ми имамо, соја заузме још веће површине.

Оно што је врло битно за пољопривредне произвођаче јесте да се определимо сада за сортимент који ће да буде присутан на овом терену, затим заштита соје, јер треба да се заштити од корова и откуп са чим већ нема проблема, а соја на разне начине може да се употреби и у домаћинству.

Сама механизација која је потребна за соју већ постоји овде код пољопривредних произвођача. Соја може да се сеје на 70 или на 50 центиметара, да се подесе пнеуматске сејалице којих има пар на овом подручју. Углавном се користе механичке сејалице и сетва на 70 центиметара или сетва у двојне редове, тако да ни ту немамо већих проблема. Напоменуо бих још да је за соју битна култивација, да се у редовној и пострној сетви култивира у току вегетације ради заштите од корова. Жетва се одвија са житним комбајнима као и за пшеницу. Соја има перспективу, имамо добре услове, имамо добро земљиште, имамо механизацију и можемо да идемо у добром правцу-истакао је Миленко Ђурић.

Мирослав Радовановић, дипломирани инжењер пољопривреде и власник једне пољопривредне апотеке у Љубовији, додаје да соју као атрактивну културу на сваки начин и по сваку цену треба проширити на овим теренима из неколико разлога.

-Поднебље и земљиште апсолутно одговарају овој култури и она се без великих проблема може да гаји овде и да пружи феноменалне приносе, који чак прелазе и приносе у карактеристичним рејонима за гајење соје, као што је Војводина. Друго, соја је једна култура која иза себе у земљишту оставља велику количину храњивих материја, поготову азота, практично обогаћује земљиште. Треће, инвестирања у соју су релативно мала и не захтева неку количину ђубрива за њено одгајање. Практично може да се на пристојно ђубреним њивама одгаји без ђубрења у тој сезони. Соја има увек атрактивну цену, увек може да се лако прода и уновчи. Остатак дохотка је сигурно већи у односу на друге културе, као што је кукуруз или пшеница. Наравно да тај остатак дохотка не можемо упоредити са остатком дохотка на воћарским културама, као што су малина, купина или шљива, али то су друге врсте култура и захтевају другачији начин одгајања и другачија улагања-каже Мирослав Радовановић.

Мирослав Радовановић:
Инвестирања у соју су релативно мала и не захтева неку количину ђубрива за њено одгајање (foto: ljubovija.info)

Он саветује све пољопривредне извођаче који своје њиве стављају годинама под кукуруз да сада ставе под соју.

-У тим монокултурама долази до пада приноса, долази до нагомилавања разних болести, долази до појаве корова који не можемо практично да уништавамо никаквим хербицидима, али са убацивањем соје у некакву врсту плодореда или пољосмене добијамо могућности да своју земљу држимо у доброј кондицији и у добром стању- наглашава Радовановић.

Општина Љубовија планира да и следеће године настави са огледним пољима како би пољопривредни произвођачи имали све прецизне информације о пољопривредним културама које би могле да дају добре резултате на нашим просторима.