Veliki planovi za naredni period

Biblioteka šabačka: direktorka Jelena Podgorac Jovanović
Biblioteke su pouzdana sabirališta umnih reči, u kojima počivaju i znanja predodređena za večnost, ili, skromnije rečeno, za vreme “dodeljeno” ljudskom rodu.

Biblioteka je mesto znanja, zajedništva, komunikacije, odmora, znatiželje, ali i utočište. Biblioteka u središtu jedne zajednice je most, izlaz u slučaju opasnosti, splav za spasavanje, praznik. One su katedrale uma, parkovi mašte, na hladnom, kišovitom ostrvu sadašnjice, one su jedina sigurna skloništa, gde niste potrošač već građanin i čitalac.

Urezivana u drvo, utisnuta u glinu, uklesana u kamen, pisana na koži i papirusu, iskra ljudskog duha se pomalja u tami vekova, pružajući nam mogućnost poimanja veličanstvene epopeje stasavanja jednog bića obdarenog razumom i emocijama. Zahvaljujući zapisima, mi pratimo tu veliku avanturu ljudskog uma, začetu u potrebitosti golog opstanka. Od crteža na zidovima pećina, preko sumerskog klinastog pisma, egipatskih hijeroglifa, zapisa Lepenskog vira i Vinče, starih Hetita, Indije i Kine, Krita i Feničana, stižemo do antičke Grčke i osvita evropske civilizacije. ёezici i pisma bujaju, međusobno se obogaćuju, svedočeći o narastajućoj snazi ljudskog samostvaranja. Gorela je Aleksandrijska biblioteka, i u vatri nestadoše mnoga prikupljena znanja, no, ljudski duh, zahvaljujući svojoj vitalnosti i zapitanosti, nastavi svoju beskonačnu potragu.

Foto: Glas Podrinja, Jelena Podgorac Jovanović

Da vam knjiga bude jedini lek

Danas, digitalno zapisana ili odštampana reč opstaje svojom snagom predočavanja, kao najvažniji supstrat intelektualnog i emotivnog života, uvek iznova potvrđujući svoje nezaobilazno mesto u usponu ljudskih zajednica. Otuda, treba odavati počast tom osnovnom gradivnom elementu, tom žišku i fundamentalnoj korpuskuli svakog postojanja - reči.

Zato i pišemo, i napisano čuvamo, uprkos vatri i razornom oružju, uprkos zaklinjanju moćnih i lažnih svedoka, njihovom izvikivanju na trgovima, ili, čak - uprkos nemaru i ravnodušnosti. Naizgled “vavilonska zbrka” jezika i kultura može samo obogatiti i izoštriti naše poimanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

U Biblioteci šabačkoj, domu knjige, svetilištu sećanja, gde sve vrvi od skladnog raznoglasja, za svako uho dovoljno osetljivo i istančano, odajemo počast pamćenju i našoj dubokoj potrebi da sačuvamo svoj jezik i identitet, kao i lični samouvid, uvek iznova pokušavajući da razumemo odakle dolazimo, u čemu jesmo, ali i prema kom obzoru idemo.

Želimo vam dobro zdravlje, da vam knjiga bude jedini lek, zato što čitanjem otvarate vrata večnosti i sami postajete deo nje, zato što su nam potrebni izmaštani svetovi da preživimo realnost, zato što je čitanje jedino preterivanje koje ne škodi i zato što smo svi na kraju jedna priča, a knjiga san koji u ruci držite.

Narodni muzej Šabac: direktorka Mirjana Perić
Narodni muzej u Šapcu se tokom 2022. godine bavio zaštitom, evidentiranjem, obradom i valorizacijom predmeta, otkupom, terenskim i istraživačkim radom, poslovima iz oblasti teritorijalne nadležnosti, publikovanjem i izlaganjem kulturnih dobara i savremene likovne produkcije. Celokupna delatnost odvijala se na relaciji predmet - publika, prilagođena savremenoj ulozi muzeja, koja podrazumeva otvorenost institucije ka lokalnoj zajednici i njenim potrebama, služeći tako društvu i njegovom razvoju. Saradnja sa Ministarstvom kulture Republike Srbije i Gradom, šabačkim institucijama kulture i muzejima sa teritorije Srbije, školama i Predškolskom ustanovom Naše dete, srodnim udruženjima, Fondacijom Vinaver i pojedincima, bila je na zavidnom nivou i bez sumnje će se nastaviti i u narednoj godini.

Od izlagačke delatnosti izdvojila bih tradicionalni Oktobarski salon, izložbu o Stevanu Čaliću iz naše Likovne zbirke povodom 130 godina od rođenja umetnika, a kruna je bila izložba Lubarda-jedna priča koju su priredile tri eminentne prestoničke ustanove kulture (Muzej Jugoslavije, Kuća legata i Medija centar Odbrana iz Beograda), a naš muzej otvorio za Vinaverove dane i poklonio građanima izistinski umetnički užitak. Ne bih izostavila ni stalnu postavku, koja uz vođenje naših kustosa, postaje zanimljiva interaktivna priča o istoriji i kulturi Šapca.

Foto: Glas Podrinja, Mirjana Perić

Za godinu ispunjenu kulturom

U godini pred nama planirali smo raznovrsne programe, zbog čega verujemo da će zainteresovanost naših sugrađana i njihova posećenost značajno doprineti popularizaciji muzejskih sadržaja, na obostrano zadovoljstvo i dobrobit svih. Iz sadržajnog programa izdvajamo nekoliko značajnih izložbi (66. oktobarski salon, Slikari i dela iz Likovne zbirke Narodnog muzeja u Šapcu, Ukras muškog lica - brk iz Muzeja grada Novog Sada, izložba Željko Đurović, Praistorijsko svetilište u Desiću - jedno moguće čitanje, Tradicija vašara u Srbiji), stručna predavanja kustosa, radionice sa školskom populacijom, nastavak tradicionalnih manifestacija (Noć muzeja, Evropski dani jevrejske kulture, Vinaverovi dani), a istraživačku arheološku delatnost usredsredićemo na zemljano utvrđenje na lokalitetu ёanjić u Drenovcu, kao i na iskopavanja na trasi brze saobraćajnice Šabac - Loznica, sa koje će pronađeni materijal obogatiti naše arheološke zbirke.

Nastavićemo i saradnju sa Ministarstvom kulture preko projekata u kojima su nas i do sada podržavali, pogotovo kada je reč o arheološkim iskopavanjima, otkupima i konzervaciji muzejskih predmeta. Planiran je i nastavak rada na stalnoj postavci u Mišaru posvećenoj Prvom srpskom ustanku, uz značajnu podršku grada Šapca i nadležnog ministarstva.

I za kraj, svim čitaocima Glasa Podrinja želim uspešnu, ispunjenu ljubavlju, zdravljem i naravno kulturom, 2023. godinu!

Međuopštinski istorijski arhiv: direktorka Svetlana Stanković
U 2022. godini smo Arhivu vratili galerijski prostor, kako bismo naše sugrađane bliže upoznali sa radom naše ustanove i ukazali im na značaj ustanove kao što je Međuopštinski istorijski arhiv.

Zahvaljujući Gradskoj upravi, pre svega gradonačelniku dr Aleksandru Pajiću, galerijski prostor nam je na raspolaganju za sve programe i sadržaje koje planiramo da realizujemo tokom 2023. godine. Prva izložba koju smo organizovali u našem uređenom prostoru bila je „Vladari u građi šabačkog arhiva“ na nešto drugačiji način od uobičajenog. Naime, uz vredne dokumente koje čuva Arhiv postavku su pratili kostimi vladarki i vladara koje su verno dočarali naši sugrađani i dramski umetnici.

Ponosni smo na tu izložbu, jer je ona ponovo otvorila vrata naše ustanove sugrađanima, te nam je namera da to bude praksa i u godini koja dolazi. U planu su četiri izložbe koje će Šapčani imati priliku da posete. Prva je predviđena u aprilu kada je i Dan grada, a predstavićemo staru štampu uz osvrt na to kako su izgledali novinski tekstovi nekada i koje su bile najznačajnije teme. Za maj planiramo postavku kao podsetnik na šabačko graditeljstvo od 1960. do 2000. godine, i kompaniju „Izgradnja“, ali i druge velike firme koje su izgradile Šabac, gde ćemo obuhvatiti i fotografije koje ilustruju kako je grad dobijao obrise modernog i rastao. U septembru će biti izložba bazirana na ličnoj arhivi gospodina Ivana Uroševića, a za kraj godine planirana je postavka „Banja Koviljača u 19. veku“. U tom periodu imućniji Šapčani su vikende provodili u ovoj banji, te će izložba biti povezati naš grad i našu najbližu banju.

Foto: Glas Podrinja, Svetlana Stanković

Za uspeh na svim poljima

Želimo da osnovci i srednjoškolci posete Arhiv i upoznaju se našim radom, aktivnostima i koliko je vredno ono što čuvamo. Cilj nam je da više dece i mladih posete našu ustanovu, jer zaista mogu mnogo toga saznati o prošlosti grada, ali i ličnoj istoriji. Postoji ideja i za radionice, različite promocije, te je sve to deo planova za predstojeću godinu.

Arhiv je u procesu digitalizacije, te smo dobili i opremu kroz projekat za tu namenu u vrednosti od 1.000.000 dinara za skeniranje. Krupnim koracima idemo ka procesu digitalizacije kako bismo sačuvali građu koju čuvamo i kako bi ona bila dostupna svima. Svi zaposleni rade predano na ovom zahtevnom zadatku, jer obimna je građa i treba biti u potpunosti posvećen.

U ime Međuopštinski istorijski arhiv i u svoje lično ime, sugrađanima u Novoj 2023. godini, želim dobro zdravlje, sreću, radost i uspeh na svim poljima!

Kulturni centar: direktor Uroš Lukić
Rad Kulturnog centra u godini koja je na izmaku bio je na neki način povratak svega onoga što on za većinu građana i predstavlja. Nakon dve godine neodržavanja nekih manifestacija, limitiranja i restrikcija usled epidemioloških mera povezanih sa pandemijom virusa Kovid-19, Kulturni centar se vratio građanima u direktnom kontaktu i punom obimu na koji su navikli. Održan je Uskršnji rok maraton, takođe je snimljen film o istoimenom festivalu, koji ima bogat festivalski život i do sada je prikazan na svim značajnim festivalima dokumentarnog, muzičkog filma u regionu.

Zatim, izložbe u galeriji ponovo su masovno posećene, književno-tribinski program bio je bogat, sa velikim brojem istaknutih pisaca. U okviru obeležavanja Dana grada održana je modna revija Dijane Milosavljević inspirisana Nikolom Teslom. Kao i prethodnih godina, Kulturni centar raspisao je konkurs „Laza K. Lazarević“ za najbolju neobjavljenu pripovetku, koju je osim grada Šapca, podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Foto: Glas Podrinja, Uroš Lukić

Za srca ispunjena ljubavlju

Nagrađeni autor za ovu godinu je Bojan Krivokapić, pisac iz Novog Sada. Kruna uspešne godine bilo je otkrivanje skulpture Robot -„ pronalazač deteline“ autora Nikole Kolje Božovića na Savskoj aveniji u okviru rezidencijalnog programa. Ovaj projekat podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Grad Šabac postao je bogatiji za još jedno savremeno umetničko delo koje se nadovezuje na seriju modernih skulptura, kao i murala, po kojima je naš grad prepoznatljiv.

Kraj godine smo, umesto uobičajenim koncertom, obeležili muzičko-poetskim kabareom Nebojše Dugalića i Borisa Pingovića - „Da, to su bili dani“. Narednu godinu dočekujemo sa optimizmom i velikim planovima jer je i sama godina za nas velika. Kulturni centar će 2023. godine obeležiti 60 godina postojanja. Ovakav jubilej i raduje i obavezuje. Nastavićemo da razvijamo programe u smeru koji kulturu približava ljudima i ljude kulturi.

Građanima Šapca želim uspešnu godinu koja je pred nama, da im srca budu ispunjena ljubavlju, a životi kulturom u svim njenim oblicima.

Šabačko pozorište: direktor Vladimir Vasilić
Ambiciozno smo napravili 7 novih predstava i, posle jednogodišnje pauze, vratili naš festival „Pozorišno proleće“.

Novu pozorišnu sezonu započeli smo sa dve premijere, „Karakteri“ (po motivima Teofrastove kratke skice 30 ljudskih naravi) u režiji Mie Knežević, a po tekstu Đorđa Petrovića i Mie Knežević i premijerom predstave za decu „Vremeplov“ u režiji Ivana Tomaševića i tekstu Anete Tomašević.

Zatim smo premijerno izveli predstavu za decu „Princeza Labud“ u režiji Željka Miloševića. Takođe u novembru smo počeli sa radom na novoj večernjoj predstavi u režiji Slađane Kilibarde, rediteljke iz Zagreba. Godinu ćemo završiti Novogodišnjom predstavom za decu.

Imali smo i nekoliko gostovanja. Nagrađivana, prošlogodišnja predstava „Trpele“, u režiji Aleksandre Kovačević, rađena u koprodukciji Kraljevačkog i našeg pozorišta, tokom novembra se predstavila beogradskoj i novosadskoj publici. predstava „Violina, daire i pegla“ u režiji Tijane Vasić, gostovala je u Kuli.

Foto: Glas Podrinja, Vladimir Vasilić

Za gromoglasan aplauz

Predstava „Crvenkapa i dragi vuk“ u režiji Miodraga Dinulovića, je na Festivalu„Mali Joakim“ koji je ove godine održan u Leskovcu, osvojila pet nagrada - GRAND PRI, za najbolju predstavu u celini,
- Nagrada za režiju Mišku Dinuloviću,
- Glumačka nagrada Sonji Milojević,
- Glumačka nagrada Kristini Pajkić,
- Nagrada za kostimografiju Ani Kolbjanovoj.

Mislim da smo sa predstavom „Karakteri“, rediteljke Mie Knežević, čijom premijerom smo otvorili pozorišnu sezonu, napravili veliki pomak u produkcijskom smislu. Radi se o postdramskom sitkom mjuziklu, koreografski zahtevnoj predstavi u kojoj je angažovan gotovo čitav ansambl.

Priprema i rad na ovoj predstavi su podrazumevali dugotrajne probe i dobru fizičku spremnost i pokazali su da ansambl Šabačkog pozorišta ne čine samo vrhunski glumci, već i vredni umetnici raznih talenata. Aplauz i komentari publike nakon premijere uverili su nas da se umetnički iskorak isplatio i ohrabrili nas da verujemo da je ovo predstava koja će dugo trajati i biti rado gledana i u pozorištima van Šapca.

Planovi za dalje nisu ništa manje ambiciozni. Plan vraćanja publike u pozorište, i pozorište publici, smo ispunili, preko očekivanja. Gotovo sve predstave sa repertoara su rasprodate. Razvoj dečje scene će nam svakako biti u fokusu i nadalje. Dogovaramo i nekoliko novih večernjih predstava sa idejom otvorenosti repertoara ka različitim izrazima u pogledu žanra i stila od dramske klasike, produkcije novih dramskih dela savremenih pozorišnih pisaca do afirmacije mladih dramskih stvaralaca.

Kao jedino gradsko pozorište čija sfera uticaja nadilazi teritoriju grada, pa i Mačvanskog okruga, svesni smo svog kulturno - afirmativnog potencijala i potrebe za uspostavljanjem balansa između zabavnog i umetničkog sadržaja, kao i neophodnosti stalnog obogaćivanja scene za najmlađe.

Dok spremamo nove i igramo predstave sa stalnog repertoara, polako se pripremamo i za 7. Festival POZORIŠNO PROLEĆE koji Grad Šabac i Šabačko pozorište organizuju od 2016. godine, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Glavni program Festivala čine najreprezentativnije produkcije institucionalnih pozorišta iz cele zemlje, a kriterijum za selekciju je visok umetnički nivo, u svakom od segmenata pozorišnog čina.