Udahnuo život narodnim nošnjama

Poznati fotograf Pavel Surovi osvaja svet nesvakidašnjim fotografijama na kojima su prikaznane žene ratnice, vladarke i bogatstvo narodnih nošnji Balkana. Iako na prvi pogled posmatrača zaseni ženska lepota modela na fotografijama, one otkrivaju mnogo više od toga. Delom stvarni, a delom izmaštani svet tradicije, mitskog i religijskog očitava se u odličnim postavkama dela Surovog. Svaka scena pažljivo je isplanirana, od nošnji, kostima, svetla. Potraga za određenim elementima kostima posebna je priča nalik na potragama za blagom iz drevnih legendi. Ipak, ono što pleni je koloritna kompozicija svakog dela.

Pavelov rad je specifična reinterpretacija narodnih nošnji kao nematerijalnog kulturnog nasleđa, koja smelo komponuje tradicionalne elemente prikazijući ih iz originalne perspektive, koja na specifičan način menja estetične i tradicionalne modele, ističu kritičari. Za svoja dela višesturko je nagrađivan, a sve je započelo „slučajno“.

Foto: "Glas Podrinja"

Narodne nošnje u fokusu
Kao modni fotograf Pavel Surovi fokusirao se na fotografisanje na narodnu nošnju Srba iz celog regiona, Slovaka, Mađara, Rusina, Hrvata, Bunjevaca, Rumuna. Široj javnosti možda nije poznato da sve radi sam od ideje, kreiranja koncepta, scenografije, odabira narodnih nošnji, te sve do finalne realizacije, odnosno fotografisanja.

-Projekat „Korona“ sa slovačkim narodnim nošnjama doživeo je veliki uspeh i nakon toga sam u saradnji sa „Evropska prestonica kulture 2022“ sam kreirao izložbu za otvaranje Evropske prestonice kulute (Novi Sad). Cilj je bio da narodne nošnje iz Srbije, Republike Srpske, dinarskog kraja, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Mađarske, Rumunije predstavim na svoj način- kaže Pavel Surovi i napominje da je ideja bila da odabere one nošnje koje ga inspirišu na osnovu pet sekundi posmatranja.

Moja izložba edukuje, provocira, uči o simbolima i priča sakrivenu duhovnu priču koja treba da se otkrije. Ona je više dimenzionalna. Na prvom nivou otkrivamo nošnju, drugom vidimo transformaciju, a treći nivo je lik i priča koju sam želeo da ispričam

-Bilo je potrebno da odaberem one koje na duhovno-filozofskom me navode da inspiraciju i one u kojima vidim neku alegoriju. Na primer narodna nošnja iz Ključa me podstakla da u njoj vidim vitezove zbog belog platna. A da bi ona postala Templarka morao sam da pronađem dva elementa, jedan je mač, a drugi je srpski ćilim – pojašnjava Surovi.

Priča treba da se priča
Naglašava da će neko od posmatrača uočiti sve elemente na fotografijama, do najsitnijih detalja i pronaći određenu simboliku, ispričati priču, a neko će videti samo nošnju, ili devojku.
Napominje da se vodio početnom inspiracijom i da je sve podrazumevalo značajnu logistiku i podršku. Ističe da su Srpkinje predstavljene kao ratnice, što je uslovljeno istorijom ovih prostora.

-Za Arhangela Mihaila morao sam da iz Nemačke dovezem veliki tepih od kozje dlake. To je samo jedna od priča vezana za pripremu. Kada je u pitanju simbolika ima je prilično u svakoj od nošnji. Ona sadrži elemente duhovnosti, ali je inspirisana ratničkom odorom. Za razliku od slovačke, rusinske nošnje koje su inspirisane bečkim dvorovima. Naravno, nisu sve Srpkinje prestavljene kao ratnce, primer je carica Milica, ona ima najviše duhovnih elemenata – dodaje Pavel.

Foto: "Glas Podrinja"

Za prikaz carice Milice bila je potrebna i kruna, koja nosi interesantu priču. Ne samo istorijsku, već i kulturološku.

-To je jedina sačuvana kruna iz Mrkonjića grada. Taj kraj je bio pod uticajem brojnih naroda, te je i toliko interesantniji predmet. U kruni se nalaze dukati iz Napoleonovog vremena, kao simbol Francuske. Na izložbi u Parizu svi su pitali da li je Srpkinja bila fancuska kraljica.

Udahnuti novi život narodnim nošnjama
Ideja je bila da narodne nošnje izađu iz okvira muzeja i da im udahne novi život.

-Delovale su mi bez duše, te sam odabrao modele koji će svojim licima im dati životnost. U inostranstvu prvo primete pogled, stav modela i pomisle da su to pravi kostimi kraljica iz tog perioda. Za njih to nisu narodne nošnje. Moja izložba edukuje, provocira, uči o simbolima i priča sakrivenu duhovnu priču koja treba da se otkrije. Ona je više dimenzionalna. Na prvom nivou otkrivamo nošnju, drugom vidimo transformaciju, a treći nivo je lik i priča koju sam želeo da ispričam.

Iako su na fotografijama prikazane žene, samo jedno je odstupanje od ovog koncepta, „matador“
u slovačkoj, odnosno kisačkoj nošnji

Želim da verujem da sam podstakao one koji se bave narodnim nošnjama da na njih gledaju drugačije – pojašnjava Surovi i dodaje da želeo da istakne simbole na nošnjama.

Princ matador iz Kisača
Iako su na fotografijama prikazane žene, samo jedno je odstupanje od ovog koncepta, „matador“ u slovačkoj, odnosno kisačkoj nošnji.

-On predstavlja mene, ali i sebe. U pitanju je moj sin. Naravno da su Španci odmah videli svoju. Verujem da je to približavanje tih nošnji istorijskim segmentima i situacijima koje su nam bliske.
Nedavno je Pavel Surovi svoje radove predstavio šabačkoj publici, što je ujedno bio početak evropske turneje.