Žuta rđa strnih žita

Puccinia striformis je uzročnik žute ili crtičaste rđe, a zaražava sve strne žitarice dok najveće štete nanosi pšenici. Iako bolest napada prvenstveno listove, posebnu pažnju treba obratiti na zarazu klasova koja može uzrokovati značajne gubitke prinosa . Ovaj patogen se razvija pri niskim temperaturama tokom aprila i maja. Simptomi se najčešće uočavaju na plojci listova i plevama, a ređe su zaraženi rukavci listova i vlat. Tipičan simptom su žute pruge na površini listova, a u povoljnim uslovima pruge mogu biti duge i do 10 cm. Simptomi se prvo uočavaju na donjim listovima s kojih se šire i na gornje.

Optimalni uslovi za zarazu su visoka vlaga u trajanju između 4-6 sati i temperature od 10 do 15°C zbog kojih možemo zaključiti da se ova rđa javlja najranije.

Mere zaštite
Glavna mera suzbijanja rđa, je setva tolerantnih, genetski otpornih sorti, izbegavati suviše ranu setvu, obilno đubrenje N i preguste useve. Važno je setvu obaviti dezinfikovanim semenom, jer se ova bolest preko njega može preneti. Takođe, treba suzbijati korove u usevima jer su oni domaćini rđama i mogu biti izvor zaraze. Kada se bolest pojavi u jakom intenzitetu, moguća je primena fungicida koji za tu namenu imaju dozvolu. Neka sredstava koja se koriste za suzbijanje pepelnice i pegavosti lista deluju i na rđe pa se preporučuje da koristite njih jer imaju sinergijsko delovanje.

Preporučuje se ratarima da češće obilaze parcele, a ako su simptomi prisutni na više od 10 % biljaka - tada bi trebalo sprovesti mere zaštite. Ukoliko taj prag nije dostignut, savetuje se praćenje kako bi se sprečilo dalje širenje simptoma. Ako se utvrdi prisustvo simptoma rđe, na više od 10 odsto biljaka, proizvođačima se savetuje da počnu sa obavljanjem fungicidnog tretmana fungicidima koji su registrovani.