Foto: "Glas Podrinja"
NOVA KNjIGA DRAGANA S. FILIPOVIĆA: DANILOVE OČI
Iskustvo mereno vekovima
„Svi nesrećni ratovi u 20. veku na prostorima nekadašnje Jugoslavije, u kojima je srpski narod najviše propatio, zatiran, ali i nepokoran, i slobodarski, zabeleženi zapisi i sve priče o istinitim događajima, uključujući i Sloveniju, moraju se naći u koricama jedne knjige“
U izdanju Udruženja umetničkih stvaralaca „Zavičaj“ iz Sremske Mitrovice ovih dana je izašla iz štampe knjiga odabranih pripovedaka „Danilove oči“ Dragana S. Filipović, književnika iz Šapca. U pitanju je zbornik odabranih priča napisanih po istinitim događajima iz Velikog, Drugog svetskog i Našeg rata; o teroru okupatora i stradanju, ali i otporu i nepokornosti slobodarskog srpskog naroda.
Iz prethodnih zbirki pripovedaka „Vojnikova breskva“, „Komad taina“ i „Beleg od bajoneta“ (priređenih u celini kao trilogija „Vojnikova brskva“) autor je odlučio da izostavi sedam priča zbog naglašenog dokumentarnog karaktera. Uveren da će i izostavljene priče naći put do čitalaca, ne samo u već štampanim, nego i mogućim novim izdanjima, autor se opredelio za 38 pripovedaka, ništa manje autentičnih, ali sa više dramsko-književne reminiscencije. Knjigu je upotpunio pričama iz knjige „Rat u Sloveniji“.
Prema rečima prof. dr Miloša Kovića, glavni junak većine pripovedaka je porodica.
- Čovek može da iskusi i vidi više od onoga što mu je dato i odmereno dužinom jednog životnog veka. Sve priče u ovoj knjizi su plod iskustva. Dragan Filipović je doživeo i preživeo „naš rat“ u kome je, krajem prošlog veka, razorena Jugoslavija. O Drugom i Prvom svetskom ratu on, međutim, piše prema svedočenju oca, majke, bake. Glavni junak većine pripovedaka je porodica, koja kazuje i sluša, koja umire i iznova se rađa, koja – ponižena i osakaćena – izbegava zatiranje i nastavlja da živi. Iskustvo Filipovića, Trifunovića, Pljevaljčića ne meri se jednim ljudskim životom, nego vekovima, zabeležio je o Filipovićevim pripovetkama dr Ković.
EMOCIJE KAO OKOSNICE
„Sa pripovedačima čiji životi nisu deo njegovog ličnog iskustva pisac je razgovarao ili se sa njima, bez razmenjenih reči, našao u sutuacijama koje nazivamo „graničnim“; on je sa njima proživeo emocije koje čine okosnice njegovih priča. Pripovesti o sudbinama njudi u Podrinju u 20. veku jesu priče o samom autoru. Zato se, u ovoj knjizi, ono što je lično, tako lako i prirodno, kao kakav bršljan, privija uz ono što je istorijsko i zajedničko. Pisac svedoči o onome što zna, što je iskusio. Zbog toga njegova kazivanja imaju retku, životnu snagu. Dragan Filipović nije istoričar i njegov cilj nije istoriografska objektivnost. Sećanja i književne minijature koje nam on poklanja, međutim, pokreću emocije koje nam neposrednije i pouzdanije od bilo kakvog akademskog traktata omogućuju da razumemo.“
(Prof. dr Miloš Ković)
Sa 42 priče koje čine troknjižje “Vojnikova breksva”, autor je verovao da je završio svoju životnu misiju i ispunio zavet oca i Otačestva. Međutim, sve vreme je, kako ističe, osećao da je značajan deo propustio. Nedostajala su zbivanja u Sloveniji, od njenog ulaska u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, potom Kraljevine Jugoslavije i SFRJ, do nesrećnog rata u ovoj zemlji. Publikacija „Rat u Sloveniji“ nastala je kao svojevrsna dopuna Trilogije „Vojnikova breskva“.
- Trilogija je objavljena i pozdravljena od strane stručne i čitalačke publike. I, trebalo je da bude sve u redu. Ali, crv sumnje zajedno sa osećajem - podstrekačem u delu bića, nije mi davao mira. Shvatio sam: svi nesrećni ratovi u 20. veku na prostorima nekadašnje Jugoslavije, u kojima je srpski narod najviše propatio, zatiran, ali i nepokoran, i slobodarski, zabeleženi zapisi i sve priče o istinitim događajima, uključujući i Sloveniju, moraju se naći u koricama jedne knjige. I to pošto se odaberu one koje istinu najviše potvrđuju, ali i koje, s obzirom na arhivsku građu, nisu mogle da budu literarnije obrađene, kaže Filipović.
Priče u ovoj knjizi izbor su autora i njegovog uverenja da je konačno ispunio svoju misiju.
Iz prethodnih zbirki pripovedaka „Vojnikova breskva“, „Komad taina“ i „Beleg od bajoneta“ (priređenih u celini kao trilogija „Vojnikova brskva“) autor je odlučio da izostavi sedam priča zbog naglašenog dokumentarnog karaktera. Uveren da će i izostavljene priče naći put do čitalaca, ne samo u već štampanim, nego i mogućim novim izdanjima, autor se opredelio za 38 pripovedaka, ništa manje autentičnih, ali sa više dramsko-književne reminiscencije. Knjigu je upotpunio pričama iz knjige „Rat u Sloveniji“.
Prema rečima prof. dr Miloša Kovića, glavni junak većine pripovedaka je porodica.
- Čovek može da iskusi i vidi više od onoga što mu je dato i odmereno dužinom jednog životnog veka. Sve priče u ovoj knjizi su plod iskustva. Dragan Filipović je doživeo i preživeo „naš rat“ u kome je, krajem prošlog veka, razorena Jugoslavija. O Drugom i Prvom svetskom ratu on, međutim, piše prema svedočenju oca, majke, bake. Glavni junak većine pripovedaka je porodica, koja kazuje i sluša, koja umire i iznova se rađa, koja – ponižena i osakaćena – izbegava zatiranje i nastavlja da živi. Iskustvo Filipovića, Trifunovića, Pljevaljčića ne meri se jednim ljudskim životom, nego vekovima, zabeležio je o Filipovićevim pripovetkama dr Ković.
„Sa pripovedačima čiji životi nisu deo njegovog ličnog iskustva pisac je razgovarao ili se sa njima, bez razmenjenih reči, našao u sutuacijama koje nazivamo „graničnim“; on je sa njima proživeo emocije koje čine okosnice njegovih priča. Pripovesti o sudbinama njudi u Podrinju u 20. veku jesu priče o samom autoru. Zato se, u ovoj knjizi, ono što je lično, tako lako i prirodno, kao kakav bršljan, privija uz ono što je istorijsko i zajedničko. Pisac svedoči o onome što zna, što je iskusio. Zbog toga njegova kazivanja imaju retku, životnu snagu. Dragan Filipović nije istoričar i njegov cilj nije istoriografska objektivnost. Sećanja i književne minijature koje nam on poklanja, međutim, pokreću emocije koje nam neposrednije i pouzdanije od bilo kakvog akademskog traktata omogućuju da razumemo.“
(Prof. dr Miloš Ković)
Sa 42 priče koje čine troknjižje “Vojnikova breksva”, autor je verovao da je završio svoju životnu misiju i ispunio zavet oca i Otačestva. Međutim, sve vreme je, kako ističe, osećao da je značajan deo propustio. Nedostajala su zbivanja u Sloveniji, od njenog ulaska u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, potom Kraljevine Jugoslavije i SFRJ, do nesrećnog rata u ovoj zemlji. Publikacija „Rat u Sloveniji“ nastala je kao svojevrsna dopuna Trilogije „Vojnikova breskva“.
- Trilogija je objavljena i pozdravljena od strane stručne i čitalačke publike. I, trebalo je da bude sve u redu. Ali, crv sumnje zajedno sa osećajem - podstrekačem u delu bića, nije mi davao mira. Shvatio sam: svi nesrećni ratovi u 20. veku na prostorima nekadašnje Jugoslavije, u kojima je srpski narod najviše propatio, zatiran, ali i nepokoran, i slobodarski, zabeleženi zapisi i sve priče o istinitim događajima, uključujući i Sloveniju, moraju se naći u koricama jedne knjige. I to pošto se odaberu one koje istinu najviše potvrđuju, ali i koje, s obzirom na arhivsku građu, nisu mogle da budu literarnije obrađene, kaže Filipović.
Priče u ovoj knjizi izbor su autora i njegovog uverenja da je konačno ispunio svoju misiju.
M.F.
Najnoviji broj
9. maj 2024.
