Deca žele bolji svet, ali taj svet moramo zajedno da gradimo
Kako da dobri đaci ponovo budu uzori
Anketa nastavnice Biljane Vasić je pokazala da deca razlikuju dobro i loše, prihvatljivo i neprihvatljivo ponašanje, ali kada treba i sami da budu dosledni i prate pozitivne primere, u praksi to često ne bude tako. A zašto? Veruje da na to pitanje neko drugi treba da da odgovor
Budući da je i razredni starešina, nastavnica srpskog jezika u Osnovnoj školi „Nata Jeličić“ Biljana Vasić sprovela je na početku školske godine istraživanje u svom, sedmom razredu. Njena anketa je pokazala da deca razlikuju dobro i loše, prihvatljivo i neprihvatljivo ponašanje, ali kada treba i sami da budu dosledni i prate pozitivne primere, u praksi to ne bude uvek tako. A zašto? Veruje da na to pitanje neko drugi treba da da odgovor.
Mladi znaju da svako treba da odgovora za svoje postupke -Na to deca ne mogu da daju odgovor, oni su previše mali, ali to je nešto na šta bi trebalo, počev od nastavnika, roditelja, svi činioci sistema, kompletna društvena zajednica, da daju odgovor. U prosveti sam 33 godine i znam da roditelji nikog od te dece ne šalju s porukom da bude loš đak, naprotiv- ističe ona.
Deca su naglasila i da ne vole ružno ponašanje bez izvinjenja, što znači da smatraju da svako treba da bude odgovoran za svoje postupke. Ipak, praksa pokazuje da danas ima više loših uzora, ali ih je nekada bilo lakše kazniti, jer nije bilo toliko papirologije.
Biljana Vasić, Foto: Lična arhiva
-Da bi dete bilo kažnjeno, da bi imalo bilo kakvu disciplinsku kaznu, smanjenu ocenu iz vladanja, ukor, treba da se sledi čitava procedura. Ta procedura se svodi u najvećoj meri, osim razgovora sa razrednim starešinom, pedagogom, psihologom, na gomilu papira, koja meni lično detetu i roditelju ne znači ništa. Kada se desi neki teži incident i organizuje disciplinski postupak, on toliko dugo traje da, kada dođemo, na kraju, posle 10- 15 dana ili više do kazne, ta kazna detetu ne znači ništa. To će svaki prosvetni radnik i roditelj potvrditi. Drugo, dete koje pravi jako teške disciplinske prekršaje vrlo često izađe iz škole s takvim ponašanjem. Najčešće se to ponašanje ne ispravi. Ta kazna kojom je to dete kažnjeno treba da posluži kao primer drugoj deci da to nije dobro i da će oni ako budu pravili prekršaje biti kažnjeni- podvlači Vasićeva.
Često u školi deca izgrednici postaju idoli, vođe, druga deca ih imitiraju.
Kad „loši“ pobeđuju -Vrlo često se pravi negativna selekcija, pa umesto da im budu uzori i modeli ti koji su najbolji đaci, postigli neke uspehe, deca se identifikuju sa onima čije ponašanje je potpuna suprotnost onome što oni vide kao prihvatljivo. Izgrednici su oni koji ruše sistem, pokazuju da su jači od sistema. Jači su jer nisu kažnjeni, nemaju nikakvu sankciju, i dalje su u školi, mogu da teraju inat, to sve rade i tako pokazuju da su jaki i moćni i da im ne mogu ništa. Njima se to dopada kao i svakom detetu, svako dete voli da se negde osnaži- naglašava nastavnica.
Kako ističe master pedagog i stručni saradnik u Šabačkoj gimnaziji Biljana Drobnjak, neki mladi zaista imaju dobar sistem vrednosti kog se drže u svim mogućim situacijama koje su nekada i nepovoljne za njih. Nažalost, postoji procenat mladih koji ne žele da imaju saosećanje, jer imaju modele ponašanja u našem društvu za neke stvari koje nisu ni dopuštene, ni dozvoljene, ali nekako prolaze.
-Znaju često da nam kažu: „Kako ovaj može, a ja ne mogu, šta rade ti ljudi koji, recimo, dođu do diploma na neki drugi način koji nije baš prihvatljiv i uobičajen“. Stalno smo na klackalici i u sukobu sa nekim drugim sistemom vrednosti koji postoji u odnosu na naše škole i ono što mi radimo i propagiramo da bismo i sopstvenim modelom ponašanja njima bili uzor u nekim vremenima koja žive kada izađu iz škole. Uvek đacima i mladima kažem da su i deo sveta i da posmatraju, i pored našeg bliskog okruženja, globalni društveni kontekst gde se ceni znanje, trud moralnost, taj sistem vrednosti nastao još davnih dana, u staroj Grčkoj, od koga mi zapravo polazimo i da oni budu primer sutra i na poslu drugim mladim ljudima, da budu u miru sami sa sobom, da je to najvažnije. Da li se isplati ili ne, svi mi vidimo u nekim situacijama i stvarima. Jako je lepo i divno kada možete mirno da spavate i kada znate da ste vi učinili sve da naš svet učinite boljim mestom- navodi Drobnjak i dodaje da je potrebno da mladi pokušavaju kad god to mogu da budu dosledni, da se drže proverenog sistema vrednosti koji godinama funkcioniše.
Znanje je tu u vrhu, kao i pravičnost, pravednost, empatija.
Sistem na ispitu i prezaštićevanje kao zamka Vasićeva smatra da bi prvo roditelji trebali da se oslobode pritiska da prate nerealna očekivanja društva u pogledu materijalnih stvari, te da više vremena provode sa decom. Detetu je potrebna ljubav, pažnja i vreme, a ne novac.
-Mnoge stvari na globalnom nivou nisu postavljene kako treba. Deca koju dobijamo su proizvod nas i našeg sistema. Ukupna društvena klima je takva da oni jednostavno, ukupno gledajući, ne mogu da postignu ono što se od njih traži. Imaju po sedam časova, programi su im preobimni, sadrže ogroman broj činjenica. Suštinska promena u nastavnim planovima nije se dogodila od kako sam ja počela da radim. Deca uče o zavisnim rečenicama, pet vrsta genitiva, ali ne znaju da prepričaju književno delo koje su pročitali. Gde god „zakopamo, škripi“- od nastavnog programa, disciplinskih postupaka u školi, roditelja, do programa koje deca gledaju u slobodno vreme. Gde god krenu, ne nailaze na „čvrsto tlo“, svuda je „klizav teren“. Ako nam je prioritet da nam deca budu obrazovana i vaspitana, onda treba da u odlučivanje uključimo nastavno osoblje koje svakodnevno radi sa decom i to kažem bez namere da potcenjujem bilo koga. Potrebno je da sistem prilagodimo našoj deci, a ne da pokušavamo da primenimo tuđe modele- smatra Vasićeva.
Biljana Drobnjak, Foto: Privatna arhiva
Poslednjih 10-15 godina intenzivno je prisutno prezaštićavanje dece, a takva deca onda imaju problem i pri donošenju odluka u nekim konfliktnim situacijama kada treba napraviti izbor kome se prikloniti, napominje Drobnjak.
-Jako je bitno postavljanje granica u kući, šta je ispravno, šta nije, zašto nije i tako. Ne možemo stalno svaljivati krivicu na nekog drugog, već da vidimo šta možemo mi kao neko ko je u direktnom kontaktu s decom da uradimo. Savremeno roditeljstvo se suočava sa brojnim izazovima, roditelji rade i dva- tri posla, jure egzistenciju, ne provode dovoljno vremena sa decom. Često se zadužuju da bi obezbedili savremeni mobilni telefon, laptop, a onda ne znaju sa kime i kako deca provode vreme. Tu roditeljsku funkciju i porodičnu ulogu, dostojanstvo porodice, treba vratiti da bismo popravili neke stvari u društvu. To nije lak i jednostavan posao, ali nas to očekuje. Nadam se da ćemo svi zajedno raditi na tome- zaključuje Drobnjak.
Biljana Vasić, Foto: Lična arhiva
Biljana Drobnjak, Foto: Privatna arhiva
