Kriza humanizma i pogledi Mihaila Đurića na nihilizam i humanizam u fokusu ove godine u delu posvećenom predavanju učenicima Gumnazije. Delo Đurića sveobuhvatno i uvek aktuelizovano u savremenosti
Mihailo Đurić je naš sugrađanin, ali i jedan od najznačajnijih, možda i najznačajiniji srpski savremeni filozof. Uvaženi univerzitetski profesor nije samo delom u svom vremenu stekao poštovanje akademske zajednice, već su teme koje je obrađivao većno aktuelne i primenjive u savremenom razmatranju. Na godišnjicu njegove smrti krajem novembra, već tradicionalno u Šapcu je priređena manifestacija „Dan Mihaila Đurića“ fokusirana na njegovo delo i aktuelizaciju problema.
Tema humanizma, zasnovana još u antici, kao jedno do onih kojima se bavio profesor Đurić, predstavljena je učenicima Šabačke gimnazije. Humanizam je postao omražen u filozofskim krugovima tokom veka u kojima su se dogodila dva velika rata. Evropski duh je dopao u krizu i to se manifestuje stvaranjem antihumanizma koga sledi posthumanizam i transhumanizam u kome danas živimo, istakao je prof. dr Marinko Lolić.
-Ideal humanističkog intelektualca nestao je sa filozofske scene tokom prethodnog veka. Mene su interesovali razlozi. Mnogi intelektualci su uočili krizu evropskog duha. Želeo sam da pokažem koliko je Đurić odstupajući od linije marksistički orijentisanih filozofa usmerenih na marksovov humanizam uspeo da rasvetli pojam humanizma u Evropi, ali je istovremeno bio u zakašnjenju, kao i oni, u pronicanju da li će se uopšte rehabilitovati ideja humanizma ili ćemo doživeti trijumf antihumanizma, posthumanizma i danas transhumanizma – rekao je prof. dr Lolić o predavanju priređenom učenicima Gimnazije „Razumevanje svetske dimenzije problema humanizma i nihilizma“
Prethodne godine objavljen je zbornik koji objedinjuje i priču o pet godina manifestacije Dan Mihaila Đurića, ali i ukazuje na vrednost dela jednog od naših najznačajnijih savremenih filozofa. Ideja je predstavljanje dela mladim ljudima u Šabačkoj gimnaziji, a potom, u Biblioteci razgovor o temama koje je Đurić pokrenuo, a cilj je upravo građenje spone lika i dela filozofa sa mladima, odnosno diskusija kao način za najkompletnije sagledavanje celine.
Biografija Mihailo Đurić je rođen 22. avgusta 1925. godine u Šapcu. Studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju na Pravnom i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je 1954. godine na temu „Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista“. Godine 1972. osuđen je na devet meseci zatvora zbog kritike ustavnih amandmana. Zato je i izgubio radno mesto na fakultetu. Svoj naučni rad je produžio u Institutu društvenih nauka u Beogradu radeći kao naučni savetnik. Godine 1990. vraća se na Pravni fakultet gde je već naredne godine penzionisan. Preminuo je u novembru 2011. godine. Mišljenje i delovanje Mihaila Đurića primer su odgovornog, hrabrog i principijelnog intelektualca u našem vremenu.
-Delo Mihaila Đurića je obimno, raznovrsno. Na svojoj filozofskoj stazi se bavio ključnim temama filozofije i težio je da sa stanovišta svoje struke odgovori na sudbinska pitanja čoveka u savremenom svetu, krize sa kojima se pojedinac i društvo suočavaju. Od prve manifestacije smo želeli da fokus sećanja bude delo i pokušaj saradnika i učenika da njegove stavove problematizuju i aktuelizuju kako bi napravili kopču između dela Mihaila Đurića i mladih ljudi kojima se obraćamo. Od prvog dana imamo podršku Grada i to nam je izuzetno važno – istakao je profesor dr Jovica Trkulja, jedan od pokretača Manifestacije.
Manifestacija je okončana razgovorom u Biblioteci šabačkoj na temu delovanja profesora Mihaila Đurića u Institutu za filozofiju Filozofskog fakultet Univerziteta u Beogradu koji su pripremili dr Časlav Koprivica, dr Boris Milosavljević i dr Marinko Lolić. Organizatori manifestacije su Biblioteka šabačka, Šabačaka gimnazija i Grad Šabac.
