Foto: Privatna arhiva
Amatersko pozorište „Janko Veselinović“ Bogatić
Teatarski dometi za upis u večnost
Prvu predstavu, „Sumnjivo lice“ Branislava Nušića, Amatersko pozorište „Janko Veselinović“ izvelo je 1950. godine, koja se beleži kao osnivačka, da bi se 1954. zaigrala „Koštana“. Od tada do danas, zabeleženo je više od stotinu premijera. Na daskama koje život znače, pod okriljem Kulturno- obrazovnog centra Bogatić, nižu se predstave i nagrade, a najviše odjekuje aplauz prepunog gledališta, zbog kojeg scena živi već sedam decenija, opirući se vremenu i svim iskušenjima koje ono sa sobom nosi.
Zajedništvo i kultura sećanja
Kako ističe glumac i rukovodilac pozorišta Branislav Ković, nema značajnijeg dramskog pisca čiji tekstovi nisu izvođeni na sceni u Bogatiću, počev od Nušića, Sterije, preko Simovića, Duška Kovačevića, Siniše Kovačevića. Uglavnom su u početku na scenu postavljali domaće pisce, da bi tek posle devedesete godine počeli da igraju i tekstove stranih autora. Podseća da su devet puta učestvovali na Republičkom festivalu u Kuli, dva puta bili na Jugoslovenskom festivalu u Trebinju, u Prizrenu, na festivalu Večeri bratstva u bivšoj Jugoslaviji šest puta su predstavljali Srbiju, za svoj rad su mnogi glumci nagrađivani. Ne želi da pobraja imena, da neki ne bi bili nepravedno izostavljeni.
Priznanja i novi poduhvati
Živeći sa pozorištem i u njemu, ne pamti teške trenutke, samo lepe, a izazova uvek ima. Važno je da mladi nastave da „čuvaju vatru“.
-Ranije je bilo pokušaja da se glumački podmladak angažuje i prilično dugo je funkcionisala omladinska scena. Sada spremamo novu predstavu „Mravlji metež“ u režiji Dragana Jovičića Jovića, po tekstu Ace Popovića, gde su nam se u radu priključili neki mlađi ljudi, a ima i starijih povratnika koji su ranije igrali- kaže Ković.
Posle zlatne plakete Saveza amatera Srbije, dodeljene povodom 35 godina uspešnog delovanja u pozorištu i za doprinos u razvoju pozorišnog amaterizma u Srbiji, Ković je dobio i Zlatnu značku Kulturno- prosvetne zajednice Srbije za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture.
-Kad počnu da pristižu priznanja, to je znak da je vreme za penziju. Šalu na stranu, priznanje se dobija za dugotrajan rad u kulturi, tako da naravno da znači. To pokazuje da ste na dobrom putu i da na njemu istrajavate- navodi.
Zajedništvo, međusobno uvažavanje, timski rad i nadasve velika ljubav prema teatru doveli su do kontinuiteta u stvaralačkom procesu krunisanom priznanjima. Ovu godinu obeležili su uspesi „Crne kutije“ Ane Đorđević u režiji Ivane Terzić.
-Predstavu smo odigrali 16 puta, pobedili na festivalima u Velikoj Plani, Krnjevu (Brandam fest), u Prijepolju na Festivalu amaterskih pozorišta Zapadne Srbije, na Republičkom festivalu amaterskih pozorišta Srbije u Kuli osvojili šest nagrada, u Loznici na Festivalu glumačkih ostvarenja dve- naglašava Ković.
Jubilej je obeležila i memorijalna smotra čiji su domaćini, a koja okuplja vrh amaterskih teatara u Srbiji i okuženju. Na sceni u Bogatiću 20. put su održani „Martinovi dani“ u čast jednog od osnivača pozorišta Milivoja Martinovića Martina i svih koji su ostavili trag u radu ansambla. Osam dana gledalište je bilo ispunjeno do poslednjeg mesta.
-I to je jedan od razloga zašto druga pozorišta žele da dođu kod nas. Svi kažu da imamo odličnu publiku, što nas raduje. Sve naše predstave su posećene i izvodimo ih po tri- četiri puta u Bogatiću. Za ovih 20 godina postao je prepoznatljiv u Srbiji, prikazuje najbolje predstave koje se u tom trenutku nalaze na repertoaru srpskih amaterskih pozorišta, dolaze i gosti sa strane, iz Republike Srpske, Hrvatske. Dostigli smo profesionalne domete i imali saradnju sa profesionalnim glumcima tokom rada. Tri naša glumca amatera završila su akademiju i postali profesionalni glumci, imamo još jednog glumca koji je na putu da postane profesionalac, što je za jednu malu sredinu kao što je Bogatić veliki uspeh- objašnjava Ković.
Podrška i istrajnost
Podaci iz istorijata pozorišta svedoče da se izvan teritorije opštine Bogatić prvi put pojavljuju 1954. godine na izložbi KUD-a „Podrinje“ sa predstavom „Ugašeno ognjište“ u režiji Milivoja Martinovića. Godine 1972. sa predstavom „Koštana“ učestvovali su na festivalu amaterskih pozorišta Srbije u Smederevskoj Palanci i na Prvom festivalu dramskih amatera sela Srbije (FEDRAS) u Malom Crniću osvojili prvo mesto. Ista je bilo i sa predstavom „Pozdravi nekog“ 1973. Vredne pomena su i predstave „Ruženje naroda u dva dela“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Profesionalac“...
Za više od tri decenije, koliko je deo ansambla, Ković ne pamti teške trenutke, mada izazova uvek ima. Ranije je organizacija rada bila lakša, a sada glumci imaju svoje poslepodnevne obaveze na poslu, ali se usklađuju i održavaju redovno probe. Sve prepreke prevazilaze i predstava kao finalni proizvod uvek bude na zavidnom nivou. Za uslove rada ima samo reči hvale.
-Uslovi su odlični, mogu da kažem da su skoro profesionalni. Imamo podršku Kulturno- obrazovnog centra Bogatić u čijem sastavu pozorište funkcioniše, finansijsku podršku, scenu, opremu, svetlosne efekte, sve neophodno. Obezbeđeni su uslovi za nesmetan rad, sve zavisi od nas i naše organizacije koju uspevamo da održimo na zavidnom nivou. Velika nam je motivacija broj publike koja ispuni salu kad god su predstave. Lokalna samouprava je takođe prepoznala naš kvalitet i zbog toga smo i dobili priznanje, Povelju Opštine- zaključuje Ković.
Zajedništvo i kultura sećanja
Kako ističe glumac i rukovodilac pozorišta Branislav Ković, nema značajnijeg dramskog pisca čiji tekstovi nisu izvođeni na sceni u Bogatiću, počev od Nušića, Sterije, preko Simovića, Duška Kovačevića, Siniše Kovačevića. Uglavnom su u početku na scenu postavljali domaće pisce, da bi tek posle devedesete godine počeli da igraju i tekstove stranih autora. Podseća da su devet puta učestvovali na Republičkom festivalu u Kuli, dva puta bili na Jugoslovenskom festivalu u Trebinju, u Prizrenu, na festivalu Večeri bratstva u bivšoj Jugoslaviji šest puta su predstavljali Srbiju, za svoj rad su mnogi glumci nagrađivani. Ne želi da pobraja imena, da neki ne bi bili nepravedno izostavljeni.
Živeći sa pozorištem i u njemu, ne pamti teške trenutke, samo lepe, a izazova uvek ima. Važno je da mladi nastave da „čuvaju vatru“.
-Ranije je bilo pokušaja da se glumački podmladak angažuje i prilično dugo je funkcionisala omladinska scena. Sada spremamo novu predstavu „Mravlji metež“ u režiji Dragana Jovičića Jovića, po tekstu Ace Popovića, gde su nam se u radu priključili neki mlađi ljudi, a ima i starijih povratnika koji su ranije igrali- kaže Ković.
Posle zlatne plakete Saveza amatera Srbije, dodeljene povodom 35 godina uspešnog delovanja u pozorištu i za doprinos u razvoju pozorišnog amaterizma u Srbiji, Ković je dobio i Zlatnu značku Kulturno- prosvetne zajednice Srbije za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture.
-Kad počnu da pristižu priznanja, to je znak da je vreme za penziju. Šalu na stranu, priznanje se dobija za dugotrajan rad u kulturi, tako da naravno da znači. To pokazuje da ste na dobrom putu i da na njemu istrajavate- navodi.
Zajedništvo, međusobno uvažavanje, timski rad i nadasve velika ljubav prema teatru doveli su do kontinuiteta u stvaralačkom procesu krunisanom priznanjima. Ovu godinu obeležili su uspesi „Crne kutije“ Ane Đorđević u režiji Ivane Terzić.
-Predstavu smo odigrali 16 puta, pobedili na festivalima u Velikoj Plani, Krnjevu (Brandam fest), u Prijepolju na Festivalu amaterskih pozorišta Zapadne Srbije, na Republičkom festivalu amaterskih pozorišta Srbije u Kuli osvojili šest nagrada, u Loznici na Festivalu glumačkih ostvarenja dve- naglašava Ković.
Jubilej je obeležila i memorijalna smotra čiji su domaćini, a koja okuplja vrh amaterskih teatara u Srbiji i okuženju. Na sceni u Bogatiću 20. put su održani „Martinovi dani“ u čast jednog od osnivača pozorišta Milivoja Martinovića Martina i svih koji su ostavili trag u radu ansambla. Osam dana gledalište je bilo ispunjeno do poslednjeg mesta.
-I to je jedan od razloga zašto druga pozorišta žele da dođu kod nas. Svi kažu da imamo odličnu publiku, što nas raduje. Sve naše predstave su posećene i izvodimo ih po tri- četiri puta u Bogatiću. Za ovih 20 godina postao je prepoznatljiv u Srbiji, prikazuje najbolje predstave koje se u tom trenutku nalaze na repertoaru srpskih amaterskih pozorišta, dolaze i gosti sa strane, iz Republike Srpske, Hrvatske. Dostigli smo profesionalne domete i imali saradnju sa profesionalnim glumcima tokom rada. Tri naša glumca amatera završila su akademiju i postali profesionalni glumci, imamo još jednog glumca koji je na putu da postane profesionalac, što je za jednu malu sredinu kao što je Bogatić veliki uspeh- objašnjava Ković.
Za ovih 20 godina postao je prepoznatljiv u Srbiji, prikazuje najbolje predstave koje se u tom trenutku nalaze na repertoaru srpskih amaterskih pozorišta, dolaze i gosti sa strane, iz Republike Srpske, Hrvatske. Dostigli smo profesionalne domete i imali saradnju sa profesionalnim glumcima tokom rada. Tri naša glumca amatera završila su akademiju i postali profesionalni glumci, imamo još jednog glumca koji je na putu da postane profesionalac, što je za jednu malu sredinu kao što je Bogatić veliki uspeh
Podrška i istrajnost
Podaci iz istorijata pozorišta svedoče da se izvan teritorije opštine Bogatić prvi put pojavljuju 1954. godine na izložbi KUD-a „Podrinje“ sa predstavom „Ugašeno ognjište“ u režiji Milivoja Martinovića. Godine 1972. sa predstavom „Koštana“ učestvovali su na festivalu amaterskih pozorišta Srbije u Smederevskoj Palanci i na Prvom festivalu dramskih amatera sela Srbije (FEDRAS) u Malom Crniću osvojili prvo mesto. Ista je bilo i sa predstavom „Pozdravi nekog“ 1973. Vredne pomena su i predstave „Ruženje naroda u dva dela“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Profesionalac“...
Za više od tri decenije, koliko je deo ansambla, Ković ne pamti teške trenutke, mada izazova uvek ima. Ranije je organizacija rada bila lakša, a sada glumci imaju svoje poslepodnevne obaveze na poslu, ali se usklađuju i održavaju redovno probe. Sve prepreke prevazilaze i predstava kao finalni proizvod uvek bude na zavidnom nivou. Za uslove rada ima samo reči hvale.
-Uslovi su odlični, mogu da kažem da su skoro profesionalni. Imamo podršku Kulturno- obrazovnog centra Bogatić u čijem sastavu pozorište funkcioniše, finansijsku podršku, scenu, opremu, svetlosne efekte, sve neophodno. Obezbeđeni su uslovi za nesmetan rad, sve zavisi od nas i naše organizacije koju uspevamo da održimo na zavidnom nivou. Velika nam je motivacija broj publike koja ispuni salu kad god su predstave. Lokalna samouprava je takođe prepoznala naš kvalitet i zbog toga smo i dobili priznanje, Povelju Opštine- zaključuje Ković.
D.D.
Najnoviji broj
25. april 2024.
