MARKO TASIĆ DAJE PRIMER STARIJIMA HRANEĆI NAPUŠTENE PSE
Male ruke za velika dela
Šetao sam sa drugarima na Starom gradu i video ostavljene štence. Odmah sam pomislio da im treba pomoći i tako sam počeo da im nosim hranu. Pokušavam da utičem na svoje drugove, ali nemam mnogo uspeha u tome. Izgleda da se razlikujem od svoje generacije, priča Marko Tasić
Pre nekoliko dana na Starom gradu zatekli smo malog Marka koji hrani napuštene pse. Poželeli smo da ga bolje upoznamo i napravimo priču o ovom plemenitom dečaku koji treba da posluži kao primer svojim vršnjacima, ali i mnogim starijim, jer empatija je odavno u deficitu, kao i dobra dela.
Marko Tasić je u našu redakciju stigao u pratnji oca Dragana koji priznaje da nije ni znao za ovaj „hobi“svog sina dok nije video objavu na Fejsbuk stranici „Glasa Podrinja“. Ipak, nije iznenađen i, naravno, ponosan je na sina.
-Marko je generalno takav i u kući i napolju. Uvek želi da pomogne. Ima razvijeno saosećanje sa svima, posebno sa siromašnima. Sav novac iz kuće bi dao prosjacima, pa smo ga naučili da im kupi hranu umesto da im daje pare, navodi Dragan.
Želi da menja svet i radi na tome -Jednog jutra, pre neke dve godine, dok smo pili kafu, Marko je rekao „Imam ideju kako ćemo da promenimo svet! Idemo na Savu da očistimo obalu.“ Deda nam je napravio štapove sa ekserima i on, moja supruga i ja smo otišli da čistimo Savu. Nakupili smo desetak džakova smeća, priča Dragan kako bi dočarao Markovu ličnost. Čišćenje obale, hranjenje gladnog psa ili prosjaka možda neće promeniti svet, ali nečiji mikrokosmos sigurno hoće. Svakako, sve velike stvari počinju malim koracima.
Napuštene pse na Starom gradu počeo je da hrani nedavno, ali interesovanje za pomoć napuštenim životinjama kod njega postoji oduvek. Njegov pas Čupa takođe je nekada bio na ulici. -Šetao sam sa drugarima na Starom gradu i video ostavljene štence. Odmah sam pomislio da im treba pomoći i tako sam počeo da im nosim hranu. Kod kuće imam Čupu kog je moja drugarica pronašla na ulici, donela ga nama i mi smo ga odmah prihvatili. Pre Čupe sam imao kornjaču Spajkija. Nažalost, on je uginuo, a ja sam ga sahranio u dvorištu i napravio mu spomen ploču, priča Marko.
Pohađa peti razred Osnovne škole „Nata Jeličić“. Nismo želeli da ga pitamo kakav je đak, jer je najveći ispit, onaj iz čovečnosti, već položio. Ipak, Marko ističe da je ponosan na svoj vrlo dobar uspeh.
Svestan je da se razlikuje od većine dece iz svoje generacije. Interesuju ga drugačije stvari, a i slobodno vreme uglavnom provodi drugačije od svojih vršnjaka. -Pokušavam da utičem na svoje drugove, ali nemam mnogo uspeha u tome. Izgleda da se razlikujem od svoje generacije. Najviše volim da se igram napolju. Često mi se desi da odem u park, ali da tamo nema druge dece. Igram i igrice, ali ne mnogo i ne redovno. Nemam nalog ni na jednoj društvenoj mreži, kaže Marko.
Foto: "Glas Podrinja"
Marko je Dragov sin iz prvog braka. Majka mu je preminula pre nekoliko godina, a sa očevom drugom ženom se lepo slaže i nada se da će jednog dana dobiti i brata.
Nakon što je Markova fotografija kako hrani pse dobila ogroman broj lajkova, komentara i deljenja, Tasiće su zvali brojni prijatelji. Reakcije ogromog broja građana su i više nego pozitivne, a Marko priznaje da mu prija iznenada stečena popularnost i kaže da će se truditi da ostane uvek isti.
Foto: "Glas Podrinja"
