Čovek kao marioneta u rukama dobra i zla

„Scena „Maska“ je i ovog puta publici pripremila najlepši poklon za 14. februar. Predstava „U ime njegovo“, premijerno izvedena krajem prošle godine u Prnjavoru, imaće i šabačku premijeru.

Nemoć pred lukavstvom
„Naša predstava se bavi večnom borbom između dobra i zla koji na zemlji, svojoj „pozornici“, koristeći čoveka, vode bitku za prevlast u svom „kabareu, mjuziklu, pozorištu, cirkusu“ ni sam ne znam šta je, možda... životu“, objašnjava potpisnik teksta i režije Ivan Tomašević, koji sa Anetom Tomašević igra u komadu. Život na sceni je arena u kojoj se odvijaju sukobi na svim poljima. S jedne strane je đavo, s druge anđeo. Oni se prepiru braneći svako svoju tezu, a onda siđu na zemlju i koriste čoveka da bi dokazali neke svoje tvrdnje i teorije. Anđelo i Demon se igraju, kabaretski, koristeći ljude kao igračke i manipulišu na stranama dobra i zla. Običan čovek je u svemu tome nemoćan i samo se pokorava idejama i jednih i drugih.

Za razliku od prošlogodišnje „Bračne komedije“, ovaj komad bi se mogao nazvati filozofskom raspravom o situaciji u svetu u kome živimo.

Osnova priče
„Osnova priče je persijska legenda koja kaže da se Bogu vremena Razdoru rodiše blizanci: Dobro (Ormuzd) i Zlo (Ahriman). „Bog vremena udesi da Ormuzd prvi izađe iz njegove utrobe, da bi gospodario svojim bratom i da bi sprečio Ahrimana da napravi štetu u svetu. Ipak, kako je Zlo lukavo i vešto, ono uspeva da odgurne Ormuzda u toku porođaja i prvo ugleda svetlost zvezda. Razljućen, Bog vremena odluči da Ormuzdu obezbedi saveznike: on stvori ljudsku rasu koja će se boriti sa njim da bi savladali Ahrimana. U persijskoj religiji ljudska rasa se javlja kao saveznik Dobra i po tradiciji završiće pobedom. Jedna druga povest o Razdoru iskrsava vekovima kasnije, ovoga puta sa suprotnom verzijom: čovek kao instrument Zla“.

Protivnik (ne) postoji
-Ne postoji ništa jasno definisano u mnoštvu kanala preko kojih se običan čovek informiše. Gledajući na nekim kanalima, vidimo da je danas sunčano i toplo, ali ako prebacimo na drugi kanal, vidimo da je sneg i da smo siromašni. Sve je to uticaj nekih interesnih sfera dobra i zla. Naša predstava govori o tome kako se razni pojmovi, poput demokratije, slobode, partije, politike, tumače na strani dobra i na strani zla, ta borba se na sceni odvija između Anđela i Demona- navodi on.

Kako ističe, dolazimo u situaciju da je Demon shvatio da je u opasnosti zato što se čovek suviše okrenuo zlu, te strahuje da više neće imati protiv koga da se bori, jer mu je za opstanak neophodno da ima protivnika, tj. dobro.

Foto: Scena „Maska“

-U takvoj situaciji odjednom se pojavljuju i demoni i đavoli koji se bore za dobro čoveka. U našoj priči, on želi da sagradi hram kome će se ljudi vratiti da se mole bogu. Naravno, protiv njega je sad anđeo koji shvata igru demona. Tako da dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju koja se na kraju rešava tako što vidimo tu prevaru demona. Naravno, dobro mora da pobedi- naglašava.

Običan čovek je zbunjen i čini mu se da su dobro i zlo zamenili uloge. Zahvaljujući, napominje, medijima, agresivnosti pojedinaca, grupa, sila moći, često steknemo pogrešnu sliku i shvatamo da se u stvari oni koji imaju pogrešne i zle namere bore za dobro i obrnuto.

22 godine Scene „Maska“
Scena „Maska“ nastala je iz želje za pozorišnim igranjem i istraživanjem, a prva predstava „Klara, dogodilo se nešto neočekivano“ izvedena je 2002. godine.
-Kad smo počinjali, nismo pravili nikakve velike planove, ni imali konkretnu ideju. To je maltene spontano došlo, u nekom trenutku, kad je naše pozorište malo stalo sa radom, a i zahvaljujući tome što smo mi posvećeno radili i gledali da to što radimo bude dobro. Svugde gde smo gostovali dobijali smo ponovo pozive i shvatili to kao podsticaj da dalje stvaramo. Ni danas ne pravimo neke dugoročne planove, ali svake godine uradimo po jednu predstavu. Moram i ovog puta da se zahvalim Gradskoj upravi koja nas podržava, pomaže nam prilikom putovanja na festivale i odabira programa za projekte u kulturi- naglašava Tomašević.

Foto: Scena „Maska“

Kako kaže Tomašević, publika u Prnjavoru je 22. decembra dobro reagovala, prijatno je iznenađen kako su pomno pratili temu koja je nesumnjivo filozofski orijentisana. Kad napuste salu, i Šapčani će se, poručuje, zamisliti, o vremenu u kome živimo i svemu što nam se događa.