Човек као марионета у рукама добра и зла

„Сцена „Маска“ је и овог пута публици припремила најлепши поклон за 14. фебруар. Представа „У име његово“, премијерно изведена крајем прошле године у Прњавору, имаће и шабачку премијеру.

Немоћ пред лукавством
„Наша представа се бави вечном борбом између добра и зла који на земљи, својој „позорници“, користећи човека, воде битку за превласт у свом „кабареу, мјузиклу, позоришту, циркусу“ ни сам не знам шта је, можда... животу“, објашњава потписник текста и режије Иван Томашевић, који са Анетом Томашевић игра у комаду. Живот на сцени је арена у којој се одвијају сукоби на свим пољима. С једне стране је ђаво, с друге анђео. Они се препиру бранећи свако своју тезу, а онда сиђу на земљу и користе човека да би доказали неке своје тврдње и теорије. Анђело и Демон се играју, кабаретски, користећи људе као играчке и манипулишу на странама добра и зла. Обичан човек је у свему томе немоћан и само се покорава идејама и једних и других.

За разлику од прошлогодишње „Брачне комедије“, овај комад би се могао назвати филозофском расправом о ситуацији у свету у коме живимо.

Основа приче
„Основа приче је персијска легенда која каже да се Богу времена Раздору родише близанци: Добро (Ормузд) и Зло (Ахриман). „Бог времена удеси да Ормузд први изађе из његове утробе, да би господарио својим братом и да би спречио Ахримана да направи штету у свету. Ипак, како је Зло лукаво и вешто, оно успева да одгурне Ормузда у току порођаја и прво угледа светлост звезда. Разљућен, Бог времена одлучи да Ормузду обезбеди савезнике: он створи људску расу која ће се борити са њим да би савладали Ахримана. У персијској религији људска раса се јавља као савезник Добра и по традицији завршиће победом. Једна друга повест о Раздору искрсава вековима касније, овога пута са супротном верзијом: човек као инструмент Зла“.

Противник (не) постоји
-Не постоји ништа јасно дефинисано у мноштву канала преко којих се обичан човек информише. Гледајући на неким каналима, видимо да је данас сунчано и топло, али ако пребацимо на други канал, видимо да је снег и да смо сиромашни. Све је то утицај неких интересних сфера добра и зла. Наша представа говори о томе како се разни појмови, попут демократије, слободе, партије, политике, тумаче на страни добра и на страни зла, та борба се на сцени одвија између Анђела и Демона- наводи он.

Како истиче, долазимо у ситуацију да је Демон схватио да је у опасности зато што се човек сувише окренуо злу, те страхује да више неће имати против кога да се бори, јер му је за опстанак неопходно да има противника, тј. добро.

Фото: Сцена „Маска“

-У таквој ситуацији одједном се појављују и демони и ђаволи који се боре за добро човека. У нашој причи, он жели да сагради храм коме ће се људи вратити да се моле богу. Наравно, против њега је сад анђео који схвата игру демона. Тако да долазимо у једну парадоксалну ситуацију која се на крају решава тако што видимо ту превару демона. Наравно, добро мора да победи- наглашава.

Обичан човек је збуњен и чини му се да су добро и зло заменили улоге. Захваљујући, напомиње, медијима, агресивности појединаца, група, сила моћи, често стекнемо погрешну слику и схватамо да се у ствари они који имају погрешне и зле намере боре за добро и обрнуто.

22 године Сцене „Маска“
Сцена „Маска“ настала је из жеље за позоришним играњем и истраживањем, а прва представа „Клара, догодило се нешто неочекивано“ изведена је 2002. године.
-Кад смо почињали, нисмо правили никакве велике планове, ни имали конкретну идеју. То је малтене спонтано дошло, у неком тренутку, кад је наше позориште мало стало са радом, а и захваљујући томе што смо ми посвећено радили и гледали да то што радимо буде добро. Свугде где смо гостовали добијали смо поново позиве и схватили то као подстицај да даље стварамо. Ни данас не правимо неке дугорочне планове, али сваке године урадимо по једну представу. Морам и овог пута да се захвалим Градској управи која нас подржава, помаже нам приликом путовања на фестивале и одабира програма за пројекте у култури- наглашава Томашевић.

Фото: Сцена „Маска“

Како каже Томашевић, публика у Прњавору је 22. децембра добро реаговала, пријатно је изненађен како су помно пратили тему која је несумњиво филозофски оријентисана. Кад напусте салу, и Шапчани ће се, поручује, замислити, о времену у коме живимо и свему што нам се догађа.