Српска свадба на словачки и руски начин

Љубав према двадесетдвогодишњој вереници Аљони Никуличевој из Ростова као и према Србији била је довољан разлог за Бранислава Бехера из Лученце да судбоносно “Да” изговори пред олтаром манастира Каона. Прошле суботе међу сватовима у Коцељеви Словаци, Руси и Срби. На трпези су се нашли српски традиционални специјалитети попут проје и свадбарског купуса. Ови младенци су показали да није немогуће помирити обичаје и традицију три народа.
– То је компликовано али није немогуће. Имамо по нешто за све. Сад смо прави српски младенци - каже младожења из Словачке.
И музика је била таква. По жељи гостију на репертоару и танц и каљинка али и коло.
Четрдесетједногодишњи Бранислав, власник приватне школе, први пут је посетио Србију пре десет година и од тада се сваке године враћа. Како каже, одлучио је да свадбу прави овде јер воли Србију, српски темперамент и менталитет.
– Први пут сам дошао у Војводину, међу Словаке у једно село, а после тога сам почео да упознајем и друге делове Србије. Почело је дружење са српским људима. Када сам једном добром пријатељу, др Ненаду Чкоњевићу који је кум рекао да хоћу да направим свадбу у овој земљи, његов предлог је била Коцељева. Дошао сам први пут у ово место пре месец дана и веома ми се допало. Ово је Западна Србија. Имате сличну природу као ми у Словачкој. Овде је, мислим, нека права Србија. Занимљива ми је ваша традиција- рекао је Бранислав и додао да је у поређењу са Словачком Србија више конзервативна.
–То је можда зато што сте православци. Са друге стране више сте дивљи...имате другачији темперамент који се мени свиђа. Словаци полако мисле али раде брзо. А Срби брзо мисле и брзо раде-сматра младожења који је за само седам дана у овој посавотамнавској вароши стекао велики број пријатеља.
Србија и Коцељева оставили су лепе утиске и на невесту из Русије, студента музичке академије и чланицу ансамбла “Вољниј Дон” у којем пева народне руске песме.
–Са Браном сам се упознала преко заједничког пријатеља приликом једног гостовања у Словачкој. Није то била љубав на први поглед. Дуго смо били пријатељи а затим се десила љубав. Бранислав је предложио да дођемо овде и организујемо свадбу а код нас је обичај да младожења бира где ће се одржати весеље- каже Аљона којој ово није први сусрет са нашом земљом.
–Ја сам неколико пута наступала са својим ансамблом у Србији. Била сам у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима...Руси и Срби јесу по мало слични. Ипак ви сте доста активнији. Доста сте темпераментни. Ми смо били ове године и у Гучи и мислим да се тамо јасно види српски темперамент- сматра млада из Ростова.
У Србији немају родбину али имају, како истичу, много пријатеља. Заједнички живот ће отпочети у Словачкој, али ће се сваке године враћати у нашу земљу.
–Трудићемо се да годишњице обележавамо у Коцељеви, а надамо се да ћемо и принову крстити у манастиру Каона- кажу младенци.
Срећу у заједничком животу Браниславу и Аљони пожелели су и представници коцељевачке општине који су младенцима даривали уметничку слику у знак сећања на свадбено славље у овој вароши.