ОЛИВЕР ИВАНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ГРАЂАНСКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ „СРБИЈА, ДЕМОКРАТИЈА, ПРАВДА“
СРБИЈЕ КОЛИКО И СРБА НА КОСОВУ
Председник Србије се обратио на погрешну адресу. Локални избори на Косову организовани у атмосфери ратног стања.
На Косову тешко живети
На Косову тешко живети
Оливер Ивановић је дуги низ година политичар на Косову. Недавно је учествовао на локалним изборима као кандидат за градоначелника Северне Митровице и изгубио. Током кампање из Београда су га називали издајником без обзира што је три и по године провео у албанском затвору под оптужбом за ратни злочин.
Пре неки дан, председник Србије Александар Вучић је рекао да је, којим случајем победио он, од заједнице српских општина на Косову не би било ништа.
- Жао ми је што тако нешто каже председник Србије. То је бесмислица. Ја сам га, наиме, још из затвора у три наврата, директним контактом са представницима његове странке и кроз медије обавештавао о томе да он не може да очекује да му Албанци направе Заједницу српских општина. Говорио сам му да у Бриселском споразуму има довољно меса да сами формирамо органе који су дефинисани, као и то шта та заједница треба да има. Сугерисао сам му да формира те органе, Скупштину, да изабере председника, извршни орган. То је неспорно. Друга је ствар шта су компетенције те заједнице и о томе би могло да се разговара. Тек када направимо први корак можемо да рачунамо да ће Албанцима да спласне отпор. Вучић се, дакле, обратио на погрешну адресу.
У каквој атмосфери су организовани недавни избори за локалне органе власти?
- То је било страшно. Нису били избори, већ ратно стање. Уочи избора имали смо напетост до те мере да је сваки грађанин, који није иоле борбено опремљен, настојао да избегне такву атмосферу и да уопште не буде ту. Имали смо смањени контакт са људима, јер су људи избегавали да се са нама срећу. Бити са мном, или са кандидатима са моје листе, значило би идентификацију са нама, односно, да против себе имате читав државни апарат. После изјаве Марка Ђурића и осталих из Владе у Београду, да једино Српска листа гарантује везу са Србијом, што је апсолутно бесмислено, јер ко год да је на власти у Србији ми ћемо морати са њом да сарађујемо, Срби су почели да се плаше. Срби немају луксуз да бирају некога другог, већ оног ко је изабран. Непримерено је да због партијских или неких других интереса, у које нећу да залазим, него кажем да само ако њих изаберете имаћете наставак комуникације са Београдом. Људи су почели да се брину да ли ће добијати пензије ако не изаберу Српску листу.
Вама није било лако током кампање?
- Два пута су ми палили аутомобил, палили канцеларију, три и по године сам био у затвору, многи од мојих кандидата су добили отказе. Једино место где смо ми могли да кажемо нешто током кампање је био приватни кабловски дистрибутер коме су пресекли кабл када је почела наша емисија. Сутрадан су покушали да реемитују ту емисију, али су онда на другом месту поново пресекли кабл. У кампањи смо били тотално невидљиви и без икакве могућности да се било где покажемо изузев у директном физичком контакту са нашим бирачима.
Зашто је то тако. Испада да сте им ви већи непријатељ од Тачија, Харадинаја, Куртија?
- Чини се да једна група на власти у Београду мисли да мора да има екскузивитет на тему Косова. То су и многи раније покушавали, али никада на тако бруталан начин. Потреба да имају контролу над темом подразумева да имају своје људе који неће мислити својом главом. Ти људи које су они представили као своје, као своју продужену руку, то је група људи који не мисле уопште. Можда је то срећа, јер да мисле ко зна шта би смислили. Не постоји место за критичку јавност, нити за некога ко је у опозицији. Они желе да елиминишу све опозиционе гласове, да се ништа не чује, буду ли одлучили нешто са темом Косово у марту месецу, они желе да нема никога ко би гласно рекао: „Ово је издаја, ово је продаја Косова“.
Како је данас живети на Косову?
- Прилично тешко, као и увек. Ми се навикавамо на тај тежак и опасан живот. Када се човек почне навикавати на опасност, онда је близу лудила. За нас је постало уобичајено да се запали ауто, експлодира ручна бомба, да се пуца на људе. То нигде у нормалном свету не може да буде навика. Оставља траг на људима, на њиховој психи. Људи покушавају да из тог болесног стања, с времена на време, оду ван Косова не би ли на тај начин сачували присуство духа, здраву свест. Једини начин је да ће свако да направи вентилацију тако што ће да оде до Београда, или до било којег града у ужој Србији где се живи релативно мирно.
Какав је однос са Албанцима?
- Нема односа са Албанцима, јер ми немамо директну комуникацију са њима. У северном делу Митровице живи веома мало Албанаца и они су скоцентрисани у једном насељу и углавном не шетају по северу. Што се тиче институција, Албанци нису превише расположени да разговарају са неким ко је само трансмитер, преносилац порука, а то је Српска листа. Не третирају их као озбиљног саговорника, ни Албанци, ни странци, ни српско становништво. Када год им нешто треба, и једни, и други, и трећи, праве бај пас, заобилазе их и решавају проблеме у контакту са неким из Владе Србије.
Како је данас живети на Косову?
- Србије на Косову има онолико колико има људи на Косову. Србија мора да схвати да те људе мора да сачува. Не тако што ће да формира партијске органе и да спроводи своје партијске интересе, него супротно. Држава мора да уједини све слојеве српског становништва у један заједнички концепт. Када дођу избори, подразумева се да они који су на власти могу да спроведу свој утицај, али никако тако да државним средствима организују кампању и да путем државних канала пласирају политичку причу која припада партији.
ЈА БИХ ЊИМА ВИШЕ ПОМОГАО
Три и по године сте провели у албанском затвору под отпужбом за ратни злочин. Колико Вам је у том периоду помогла држава Србија?
- Помагали су ме и то не спорим, с тим да бих ја њима помогао много више. Одмагали нису. Помогли су ми око адвоката, то је мени много значило. Морам да признам, да ако сте на званичној функцији у Србији, тешко је да можете да урадите много барем јавно, зато што је опужба веома тешка. Када је неко оптужен за ратни злочин онда му је тешко помоћи званично. Узимам и једну и другу ствар у обзир, али ја бих им помогао много више.
Пре неки дан, председник Србије Александар Вучић је рекао да је, којим случајем победио он, од заједнице српских општина на Косову не би било ништа.
- Жао ми је што тако нешто каже председник Србије. То је бесмислица. Ја сам га, наиме, још из затвора у три наврата, директним контактом са представницима његове странке и кроз медије обавештавао о томе да он не може да очекује да му Албанци направе Заједницу српских општина. Говорио сам му да у Бриселском споразуму има довољно меса да сами формирамо органе који су дефинисани, као и то шта та заједница треба да има. Сугерисао сам му да формира те органе, Скупштину, да изабере председника, извршни орган. То је неспорно. Друга је ствар шта су компетенције те заједнице и о томе би могло да се разговара. Тек када направимо први корак можемо да рачунамо да ће Албанцима да спласне отпор. Вучић се, дакле, обратио на погрешну адресу.
У каквој атмосфери су организовани недавни избори за локалне органе власти?
- То је било страшно. Нису били избори, већ ратно стање. Уочи избора имали смо напетост до те мере да је сваки грађанин, који није иоле борбено опремљен, настојао да избегне такву атмосферу и да уопште не буде ту. Имали смо смањени контакт са људима, јер су људи избегавали да се са нама срећу. Бити са мном, или са кандидатима са моје листе, значило би идентификацију са нама, односно, да против себе имате читав државни апарат. После изјаве Марка Ђурића и осталих из Владе у Београду, да једино Српска листа гарантује везу са Србијом, што је апсолутно бесмислено, јер ко год да је на власти у Србији ми ћемо морати са њом да сарађујемо, Срби су почели да се плаше. Срби немају луксуз да бирају некога другог, већ оног ко је изабран. Непримерено је да због партијских или неких других интереса, у које нећу да залазим, него кажем да само ако њих изаберете имаћете наставак комуникације са Београдом. Људи су почели да се брину да ли ће добијати пензије ако не изаберу Српску листу.
Вама није било лако током кампање?
- Два пута су ми палили аутомобил, палили канцеларију, три и по године сам био у затвору, многи од мојих кандидата су добили отказе. Једино место где смо ми могли да кажемо нешто током кампање је био приватни кабловски дистрибутер коме су пресекли кабл када је почела наша емисија. Сутрадан су покушали да реемитују ту емисију, али су онда на другом месту поново пресекли кабл. У кампањи смо били тотално невидљиви и без икакве могућности да се било где покажемо изузев у директном физичком контакту са нашим бирачима.
Зашто је то тако. Испада да сте им ви већи непријатељ од Тачија, Харадинаја, Куртија?
- Чини се да једна група на власти у Београду мисли да мора да има екскузивитет на тему Косова. То су и многи раније покушавали, али никада на тако бруталан начин. Потреба да имају контролу над темом подразумева да имају своје људе који неће мислити својом главом. Ти људи које су они представили као своје, као своју продужену руку, то је група људи који не мисле уопште. Можда је то срећа, јер да мисле ко зна шта би смислили. Не постоји место за критичку јавност, нити за некога ко је у опозицији. Они желе да елиминишу све опозиционе гласове, да се ништа не чује, буду ли одлучили нешто са темом Косово у марту месецу, они желе да нема никога ко би гласно рекао: „Ово је издаја, ово је продаја Косова“.
Како је данас живети на Косову?
- Прилично тешко, као и увек. Ми се навикавамо на тај тежак и опасан живот. Када се човек почне навикавати на опасност, онда је близу лудила. За нас је постало уобичајено да се запали ауто, експлодира ручна бомба, да се пуца на људе. То нигде у нормалном свету не може да буде навика. Оставља траг на људима, на њиховој психи. Људи покушавају да из тог болесног стања, с времена на време, оду ван Косова не би ли на тај начин сачували присуство духа, здраву свест. Једини начин је да ће свако да направи вентилацију тако што ће да оде до Београда, или до било којег града у ужој Србији где се живи релативно мирно.
Какав је однос са Албанцима?
- Нема односа са Албанцима, јер ми немамо директну комуникацију са њима. У северном делу Митровице живи веома мало Албанаца и они су скоцентрисани у једном насељу и углавном не шетају по северу. Што се тиче институција, Албанци нису превише расположени да разговарају са неким ко је само трансмитер, преносилац порука, а то је Српска листа. Не третирају их као озбиљног саговорника, ни Албанци, ни странци, ни српско становништво. Када год им нешто треба, и једни, и други, и трећи, праве бај пас, заобилазе их и решавају проблеме у контакту са неким из Владе Србије.
Како је данас живети на Косову?
- Србије на Косову има онолико колико има људи на Косову. Србија мора да схвати да те људе мора да сачува. Не тако што ће да формира партијске органе и да спроводи своје партијске интересе, него супротно. Држава мора да уједини све слојеве српског становништва у један заједнички концепт. Када дођу избори, подразумева се да они који су на власти могу да спроведу свој утицај, али никако тако да државним средствима организују кампању и да путем државних канала пласирају политичку причу која припада партији.
Три и по године сте провели у албанском затвору под отпужбом за ратни злочин. Колико Вам је у том периоду помогла држава Србија?
- Помагали су ме и то не спорим, с тим да бих ја њима помогао много више. Одмагали нису. Помогли су ми око адвоката, то је мени много значило. Морам да признам, да ако сте на званичној функцији у Србији, тешко је да можете да урадите много барем јавно, зато што је опужба веома тешка. Када је неко оптужен за ратни злочин онда му је тешко помоћи званично. Узимам и једну и другу ствар у обзир, али ја бих им помогао много више.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
