ПЕТ ЋЕРИ И СИН

Неколико година уназад, један Мачванин је изродио петоро ћери у “трагању” за наследником. Доктор, коме се обратио за помоћ му је у шали препоручио да у том случају мора променити супругу. На крају му се посрећило и ако није послушао савет лекара. Родио се син и његовој срећи није било краја. Прича се да је за срећу и берићет наследника и куће лумповао до зоре.
Судска потврда
Слушајући ових дана приче адвоката и судске расправе које се тичу наследства, предходна прича поприма све већи значај.
Наиме, крајем прошлог века и раније у Мачви је важило неписано правило да син остаје кући ради продужења породичног огњишта, а сестра тј. женско дете одлази, ко зна куд и даље гради другу кућу. Адвокати са којима смо разговарали кажу да су се сестре најчешће одрицале наследства у корист браће, ради очувања куће. Такав исход расподеле заоставштине, најчешће после смрти главара куће налазио се и у тестаменту, а ни женска деца нису негодовала. Бољи познаваоци патријархалних обичаја људи овог краја кажу да се о наслеђивању и те како водио рачун. Објашњавају да женска деца одлазе из куће да граде своју, и у најбољем случају могу да добију најнужније.
- Тако је било од памтивека. Сестра је могла да понесе неке дукате из куће али имање, мислим ту на њиве никако. Знало се ко је домаћин и на коме земља остаје. О томе су старији домаћини често говорили и у условима када су имали више мушке деце. Знало се ко одлази на школовање, а ко је задужен да настави врсту, каже Љубинко Јевтић из Бадовинаца, хроничар села.
Обичај се наглашава “провукао” до данашњих дана. Кад “одлази” газда куће у великом броју случајева његова последња жеља је да целокупно имање наследи син. Ћерки или већем броју њих обично купе стан у граду.
У Србији се према проценама, трећина жена одриче наследства у корист мушких потомака, а у Мачви готово половина.
Све се мења
Најновији случајеви наследних расправа из суднице, говоре да се и на овом плану нешто мења. Сестре потежу аргументе да је имовина потребна и њима и њиховој деци у новој заједници. С друге стране све гласнији су и заступници равноправности полова, а доста синова има жељу да напусти село у потрази за бољим животом. Истраживачи и хроничари села бележе да се многе куће гасе. Остају пусте, а село стари и нестаје.
- Куповао сам земљу у нади да сину оставим што више. Он се предомислио и сада жели да оде у град. То нажалост није и моја жеља али нема ми друге него да је прихватим, каже један постарији Мачванин који је желео да остане анониман.
Примера је данас, истичу неки председници месних заједница, разних. Генерално посматрано, кажу они не робује се старим схватањима. Под овим подразумевају да и женска деца траже свој део наследства. Истина такво земљиште је најчешће предмет продаје, а да њиве не би даље уситњавали браћа им најчешће дају материјалну надокнаду.
У Мачви је извршена једна комасација (укрупњавање) земљишта али преовлађује уситњен посед и то значајно повећава трошкове обраде и сетве.