Писмо читатељке

За сваког новинара представља велика част када добије писмо. То се, ето, десило и мени. Лепо упаковано писмо чекало ме је на столу једног јутра. Написано 2. новембра када је изашао наш нови број.
Видите, када се бавите јавним послом, сасвим је нормално да ваш рад изазива опречна мишљења. Биће увек оних који вас куде, а вероватно ће се наћи и неко ко ће да вас похвали. По мени, увек је боље добијати писма оних који вас куде. Та писма су много занимљивија од хвалоспева.
На моју срећу, добио сам писмо једне баке која је написала да „за моје 72 год. веће бљувотине није прочтала него од тебе“. То „тебе“ се односи на моју маленкост. Анонимна госпођа, која веће бљувотине није читала у свом животу од мојих, наравно да се није представила, па користим ову прилику да јој одговорим како би наставили нашу преписку. Шта хоћу да кажем? Велики се страх увукао у све нас. Сви се свега плашимо, па чак и када напишемо једно обично писмо које је реакција не бенигни Чивијашки Ороскоп који у Гласу Подриња пишем већ скоро две године. Све што напишем, ја и потпишем и верујем да је то у реду. Ако нешто напишеш, стани иза тога. Ништа, али апсолутно ништа не може лоше да ти се деси, изузев да добијеш писмо од неке бакице од 72 године.
Та бакица на почекту писанија каже: „Тако млад, тако зао, тако отрован, а толико примитивно изражавање“, а онда ми поручује – „Дечко, молим те, с... у ЊЦ, немој у ове новине, јер ја њих плаћам“.
Да не бих даље препричавао цело писмо, та бакица ми на крају поручује да „моли Бога да ти задржи језик за зубима све док не будеш знао нешто паметно да причаш“. Моја нова пријатељица је много изгрешила у овом писму, али верујем да је неумесно да некога ко има 72 године упућујем на граматику. Оно што ми је занимљиво, откуд да неко у сатиричној рубрици види зло и отров. Зар је стварно толика моћ једног човека на власти да сваку критику, или сатирични коментар, у својим поданицима искристалише у зло и отров.
Када државу воде људи који само говоре ја, па ја, који имају сумњиве дипломе и звања, који немају слух за разум и логику, једино што нам преостаје је да се и ми спрдамо са њима. У тој борби они увек побеђују, јер нас понижавају. Ми њих не можемо никада.
Драга моја нова пријатељице, највише бих волео да се упознамо и да уз кафицу попричамо о мојој злоби и отрову. Пошто немам други начин да вам одговорим, јер не знам ко сте, морао сам то да учиним овако. Надам се да вас нисам ни на који начин повредио и увредио без обзира на мој погани језик.
ПС. Надам се да не говорите као што пишете. У српском језику се не каже „завршијо“, не пише се „небудеш“, итд.