ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ПРОМОВИШЕ ФАМИЛИЈЕ

Први попис имовине и лица у Србији извршен је 1834. године. Истим су поред становника обухваћена имања Мачвана. Дакле, поменуте године Мачвани су обрађивали 7.332 хектара ораница (попис Владимира Јакшића у књизи “Статистичке збирке из српских крајева”). Владимир је пописао чак 3.000 хектара ливада и доста винограда.
Познати су и подаци о броју ситне рогате стоке из 1824. године. У тефтеру су забележене 2.052 куће које су плаћале порез на 39.862 грла рогате стоке. Од овог броја било је највише оваца (25.884) и коза (13.978). Свака кућа која је плаћала порез у просеку је имала 19,4 грла.
Прњавор и Равње
Пратећи даље досељавања у Мачву, током 18. века, бележимо да су из Црне Горе у Прњавор стигли Веселиновићи.
Гвозденовићи, Калабићи од Дробњака, Кандићи, Перићи, Чаркићи и од њих Рибићи, један су род, као и Ћирковићи и од њих Дикосављевићи, Јекићи и Станићи. Савићи у Прњавору су од рода Ројевића досељени из Никшића. Гарабиљевићи и од њих Танасићи један су род, као Вујевићи и од њих Крсмановићи и Прајзовићи. Криловићи су из Херцег Новог. Марјановићи и Милошевићи су од рода Петровића и Поповића који су прво били у Клењу.
Алановићи су из Херцеговине, као Срдановићи који су прво били у Балатуну.
Из Босне су Милинковићи, Бабићи, Васићи и Јањићи, који су један род са Мијатовићима. Кулезићи су са планине Рудник.
Према запису Миливоја Васиљевића у књизи “Мачва, историја, становништво“ од Првог српског устанка до 1829. године у Равње су се из Црне Горе доселили Аћимовићи и Бакочевићи.
Из Херцеговине су дошли Беговићи и Станковићи. Из Лике су насељени Ивићи. Николићи (два) су пореклом Семберци. Из Босне су прешли Јовановићи. Лаушевићи су један род са онима у Салашу Црнобарском, као и Турудићи. Марковићи су један род са Марковићима у Бановом Пољу и Салашу Ноћајском.
Од Босанске Крајине су Бањчевићи. Беловуковићи су овде дошли из неког села подно Козаре. Будечевићи и Доњчићи су из Босанске Дубице. Јовановићи (два) и Копуровићи од рода су Драгојевића са реке Уне, као Николићи (један) и Стојковићи.
Од Јадра су Баџићи. Бељићи овде воде порекло од Симеуновића у Глоговцу. Пузмићи и Симићи досељени су од Руњана у Јадру.
Раденковић и Рибари
У Раденковић су досељени у 18. веку Туфегџићи из Пилице у Босни. Јокићи су досељени из Дворова у Семберији.
У Рибаре су досељени у 18. веку из Црне Горе Батановићи, Веселиновићи, Бошковићи и од њих Ђедићи. Из Херцеговине су Малетићи, Милићевићи (прво су били у Међашима). Из Семберије су прешли Перићи. Од Јадра су Парлановићи, Васиљевићи, Севићи (из Бродића), Чугуровићи из Јаребица, Ковачевићи и од њих Мартићи и Џиновићи. Грујићи су из Херцеговине. Мијићи су од рода Максимовића из Босне.
Салаш Ноћајски и
Салаш Црнобарски
Осамнаести век је био нова постојбина за Јадранске који су од рода Перовића, досељени из Херцеговине, прво у Дворску, а затим у Мачву. Јовановићи у овом периоду дошли су из Шумадије. Лукићи из Босанске Крајине. Павловићи и Чупићи су из Херцеговине. Стрвановићи звани Качкини потичу од Стевана Ловчевића, који је у Првом српском устанку био буљубаша Стојана Чупића.
Из Херцеговине током 18. века у Салаш Црнобарски стигли су Симићи. Пејовићи су од Перовића, насељени прво у селу Дворска у Рађевини.
Из Црне Горе су Остојићи. Добриловићи и од њих Тодићи прво су били у Тршићу.
Из Семберије су прешли Носовићи. Драгичевићи и Јанковићи, један су род и потичу из Дворова. Пелићи су од рода Црногорчевића.
Од Јадра су дошли Максимовићи и од њих Васиљевићи. Веселиновићи су из Јошеве. Чоњагићи су из Козјака, а први се населио Живан Чоњага.
Дукићи и од њих Стејићи воде порекло од Дукића из Богатића. Јездимировићи, Драјићи, Марковићи и Кузмићи су од Шуманаца из Црне Баре. Лаушевићи су овде дошли из Босне.