ЗАДРУГАРСТВО У МАЧВИ ИМА ПЕРСПЕКТИВУ
ОРГАНИЗОВАНО НА ЗАХТЕВНА ТРЖИШТА
Мачванске произвођаче хране охрабрује изјава министра Милана Кркобабића да задружни систем треба поново да буде генератор развоја српске пољопривреде. Некада биле стожер развоја села, а данас многа дворишта обузела тама заборава
Задругарство у општини Богатић има дугу традицију. Нажалост, данас су пропале готово све земљорадничке задруге које су егзистирале у 14. села ове општине. Као својеврсни трагови о њиховом постојању остала су напуштена дворишта и оронули објекти на њима. Све остало полако покрива тама заборава. Епилог гашења велике већине земљорадничких задруга у овој општини су и десетине људи који су остали без посла, а такорећи до јуче су овде остваривали какав такав доходак и у многоме издржавали своје породице.
- Било је доста проблема и лоших системских решења која су скупо коштала многе земљорадничке задруге. Могу с правом рећи да су оне биле стожер развоја села и није било манифестације у селу коју нису помогле. Процењујем да је њиховим гашењем, осим ових економских интереса превасходно сељака, знатно опао и културно-забавни живот мачванских месних заједница, каже Љубинко Јевтић, некадашњи директор, такође већ бивше Земљорадничке задруге у Бадовинцима.
Мештани мачванских села са којима смо разговарали кажу да су им земљорадничке задруге у појединим моментима и добрим и лошим, готово увек биле на услузи.
- Могао си добити новац и за венчање и сахрану. Руководиоци задруга су сељанима излазили у сусрет на разне начине, а касније је то финансијски регулисано. Људи су овде вредни, хоће да унапређују рад и производе више. За то имају и добре услове. Треба им помоћи, највише око пласмана и наплате, вишка производа, а не да их неко уцењује, каже Аврам Гишић из Белотића.
Многе произвођаче хране у овом крају охрабрује изјава министра у Влади Србије Милана Кркобабића, који истиче да задружни систем треба поново да буде генератор развоја српске пољопривреде. Он у извозу, за шта у овом крају постоје бројни потенцијали види кључ напретка и решење бројних проблема.
Охрабрује и чињеница да Србија на плану земљорадничког задругарства има богату традицију. Овај облик организовања произвођача на селу није непознат у свету. У Србији је колевка земљорадничког задругарства Подунавски округ. Данас већ давне 1894. године Михаило Аврамовић је основао прву земљорадничку задругу у селу Враново. Следеће године он је основао и први Земљораднички задружни савез.
У општини Богатић, преовлађује ситан посед. Произвођачи су просто упућени једни на друге. Отуда се организовани наступ на све захтевнијем иностраном тржишту просто намеће као императив.
- Било је доста проблема и лоших системских решења која су скупо коштала многе земљорадничке задруге. Могу с правом рећи да су оне биле стожер развоја села и није било манифестације у селу коју нису помогле. Процењујем да је њиховим гашењем, осим ових економских интереса превасходно сељака, знатно опао и културно-забавни живот мачванских месних заједница, каже Љубинко Јевтић, некадашњи директор, такође већ бивше Земљорадничке задруге у Бадовинцима.
Мештани мачванских села са којима смо разговарали кажу да су им земљорадничке задруге у појединим моментима и добрим и лошим, готово увек биле на услузи.
- Могао си добити новац и за венчање и сахрану. Руководиоци задруга су сељанима излазили у сусрет на разне начине, а касније је то финансијски регулисано. Људи су овде вредни, хоће да унапређују рад и производе више. За то имају и добре услове. Треба им помоћи, највише око пласмана и наплате, вишка производа, а не да их неко уцењује, каже Аврам Гишић из Белотића.
Многе произвођаче хране у овом крају охрабрује изјава министра у Влади Србије Милана Кркобабића, који истиче да задружни систем треба поново да буде генератор развоја српске пољопривреде. Он у извозу, за шта у овом крају постоје бројни потенцијали види кључ напретка и решење бројних проблема.
Охрабрује и чињеница да Србија на плану земљорадничког задругарства има богату традицију. Овај облик организовања произвођача на селу није непознат у свету. У Србији је колевка земљорадничког задругарства Подунавски округ. Данас већ давне 1894. године Михаило Аврамовић је основао прву земљорадничку задругу у селу Враново. Следеће године он је основао и први Земљораднички задружни савез.
У општини Богатић, преовлађује ситан посед. Произвођачи су просто упућени једни на друге. Отуда се организовани наступ на све захтевнијем иностраном тржишту просто намеће као императив.
Љ.Ђ.
Најновији број
24. април 2025.
