У ПОСЕТИ ПОРОДИЧНОМ ИМАЊУ ПЕРИЋ У ОРАШЦУ
ЦВЕЋЕ УМЕСТО ПОВРЋА
Породица је до пре 22 године производила поврће, а онда су се одлучили за цвеће. На годишњем нивоу произведу око милион биљака. Увек се производи за непознатог купца
Пре 22 године породица Перић из Орашца је донела одлуку која је умногоме променила животе њихових чланова. Породица која се до тада бавила производњом поврћа, окренула је точак живота за 360 степени и посветила се узгоју цвећа.
Дејан Перић, један од два брата који чине ослонац ове производње, каже за „Глас Подриња“ да није било лако.
- Сви у породици уназад годинама су се бавили производњом поврћа. Родитељи су се питали коме то треба, ко ће то да купи. Један пријатељ ми је рекао да би му пре пало на памет да производи змијски отров него цвеће. Кренули смо, и бавимо се цвећем већ 22 године – прича нам Дејан.
Данас ова породица произведе милион биљака на годишњем нивоу. Под стакленицима имају један хектар и вредно раде. Ускоро им почиње прва од три сезоне за продају.
- Долази 8. март и спремили смо 8.000 саксија за продају. Цвеће које смо произвели продаваће се у Шапцу, Београду, Новом Саду и широм Србије. О извозу не можемо да размишљамо, јер све што нам је потребно за производњу углавном увозимо – истиче Дејан.
И у овом послу је конкуренција велика, а тржиште недефинисано. Увек се производи за непознатог купца. У Србији постоји само једна берза цвећа и то у Београду, у Крњачи, под вредрим небом, што је неповољно ако су зимски услови у питању.
- Цвеће продајемо на одложено. Неке сорте засејемо око првог марта и чекамо резултат десет месеци, а имамо и врсте које стигну за продају за три месеца – истиче Дејан.
Веома важан сегмент у производњи цвећа је грејање. Нарочито у зимским условима при температурама какве су у Шапцу забележене протеклих дана.
- Грејање пластеника је огромна инвестиција која је неопходна. Некада је потребно потрошити три тоне чврстог енергента на дан да би угрејали пластенике. То грејање мора да буде активно 24 сата. Без грејања не би имали цвеће - каже наш саговорник.
И ову породицу поплаве из 2014. године нису мимоишле. Готово комплетно имање се нашло под водом. Вредним радом и упорношћу, успели су да обнове производњу.
- Репови тог времена су и даље присутни. Још се извлачимо из те ситуације и осећамо последице. Морали смо да узмемо кредите да би стали на ноге – напомиње Дејан.
Производњом цвећа код Перића се бави цела породица. У погону је константно 15 до 20 људи. О будућности размишљају на начин како да појефтине производњу и да се даље усавршавају.
- Цвеће више није луксуз и увек вас обрадује. Оно је као и човек. Не можете само да му дате воду. Морате да га храните и да му се посветите – каже на крају Дејан.
8. МАРТ НАЈНЕИЗВЕСНИЈИ
Помислили смо да је предстојећи Дан жена најважнија продајна сезона, али нас је Дејан Перић изненадио одговором да није.
- Ради се о најнеизвеснијем послу. У потпуности зависимо од времена. Првенствено продаја. Ако је време лоше, хладно, мраз, мање је продаваца на улици, мање купаца, и самим тим је мања и продаја. Недостатак светлости и вишак влаге у том периоду доста утиче и на процес производње – додаје Дејан.
Дејан Перић, један од два брата који чине ослонац ове производње, каже за „Глас Подриња“ да није било лако.
- Сви у породици уназад годинама су се бавили производњом поврћа. Родитељи су се питали коме то треба, ко ће то да купи. Један пријатељ ми је рекао да би му пре пало на памет да производи змијски отров него цвеће. Кренули смо, и бавимо се цвећем већ 22 године – прича нам Дејан.
Данас ова породица произведе милион биљака на годишњем нивоу. Под стакленицима имају један хектар и вредно раде. Ускоро им почиње прва од три сезоне за продају.
- Долази 8. март и спремили смо 8.000 саксија за продају. Цвеће које смо произвели продаваће се у Шапцу, Београду, Новом Саду и широм Србије. О извозу не можемо да размишљамо, јер све што нам је потребно за производњу углавном увозимо – истиче Дејан.
И у овом послу је конкуренција велика, а тржиште недефинисано. Увек се производи за непознатог купца. У Србији постоји само једна берза цвећа и то у Београду, у Крњачи, под вредрим небом, што је неповољно ако су зимски услови у питању.
- Цвеће продајемо на одложено. Неке сорте засејемо око првог марта и чекамо резултат десет месеци, а имамо и врсте које стигну за продају за три месеца – истиче Дејан.
Веома важан сегмент у производњи цвећа је грејање. Нарочито у зимским условима при температурама какве су у Шапцу забележене протеклих дана.
- Грејање пластеника је огромна инвестиција која је неопходна. Некада је потребно потрошити три тоне чврстог енергента на дан да би угрејали пластенике. То грејање мора да буде активно 24 сата. Без грејања не би имали цвеће - каже наш саговорник.
И ову породицу поплаве из 2014. године нису мимоишле. Готово комплетно имање се нашло под водом. Вредним радом и упорношћу, успели су да обнове производњу.
- Репови тог времена су и даље присутни. Још се извлачимо из те ситуације и осећамо последице. Морали смо да узмемо кредите да би стали на ноге – напомиње Дејан.
Производњом цвећа код Перића се бави цела породица. У погону је константно 15 до 20 људи. О будућности размишљају на начин како да појефтине производњу и да се даље усавршавају.
- Цвеће више није луксуз и увек вас обрадује. Оно је као и човек. Не можете само да му дате воду. Морате да га храните и да му се посветите – каже на крају Дејан.
Помислили смо да је предстојећи Дан жена најважнија продајна сезона, али нас је Дејан Перић изненадио одговором да није.
- Ради се о најнеизвеснијем послу. У потпуности зависимо од времена. Првенствено продаја. Ако је време лоше, хладно, мраз, мање је продаваца на улици, мање купаца, и самим тим је мања и продаја. Недостатак светлости и вишак влаге у том периоду доста утиче и на процес производње – додаје Дејан.
Н. К.
Најновији број
25. април 2024.
