Нема изговора за лошу кондицију

Група америчких научника, након опсежног истраживања спроведеног пре неколико година, је дошла до закључка да је данас теже бити мршав него пре тридесет година, чак и ако једемо и вежбамо исто као и људи 80-их година прошлог века.
Односно, особа која је 2006. године уносила исту количину калорија, масти и протеина као и човек из осамдесетих година, имала је индекс телесне масе за 2,3 броја већи. Говорећи у језику процената, ми смо данас 10 одсто дебљи него пре неколико деценија, чак и ако једемо и вежбамо исто.
О разлозима се спекулише, па се као узрок оваквог стања наводе пестициди којима су људи изложени, као и супстанце у паковањима хране које мењају наше хормонске процесе, па самим тим и начин на који наше тело регулише килограме. У овом смислу није занемарива ни све већа употреба антидепресива који повећавају физичку тежину, употреба вештачких заслађивача и конзумација меса животиња третираних антибиотицима и хормонима за бржи раст.
Иако би наведено истраживање некима могло послужити као изговор да опстану у идеји неговања “шлауфчића” око струка, нутрициониста Х2О центра и професор физичког васпитања Ана Поповић за “Глас Подриња” тврди да овакви закључци имају неоспоран научни значај, али да на пољу праксе нема неке веће разлике у постизању идеалне фигуре и кориговању телесне тежине ни данас, пре тридесет или педесет година. Са друге стране, број програма и справа за вежбање је у последње три деценије толико узнапредовао и омасовљен, да свако може да се организује у складу са својим афинитетима, слободним временом, али и дубином новчаника.
-Суштина је у правилној и редовној исхрани. Када то усвојимо велики део посла смо решили - каже Поповићева и додаје:
-Уколико имате проблема са вишком килограма нема потребе да гладујете и да се мучите, само да коригујете исхрану у складу са потребама вашег организма. Постоје правила којих би сви ми, ако смо одговорни према свом телу требали да се придржавамо, а то је да сваки дан имамо три оброка у исто време, ужину између доручка и ручка која укључује воће, после вечере не уносимо ништа осим течности. Потом, избегавамо грицкалице и све производе који садрже вештачке заслађиваче, храну која има у себи адитиве. Пијемо довољно воде.
Оно што би требало да се разликује је количина и врста намирница које ће појединац уностити приликом оброка. Сваки организам је прича за себе, те је и јеловник у директној вези са индивидуалним потребама које процени стручњак на основу увида у стање организма путем прегледа и лабораторијских налаза.
Када говоримо о физичкој активности, Поповићева каже да је било какав вид активности у природи од непроцењивог значаја за наше здравље, али да ни у једном тренутку не смемо потценити благодети вежбања у затвореном простору.
-И код вежбања су најбитније ставке правилност и истрајност. На отвореном не можемо вежбати током целе године. То се пре свега односи на пасиониране љубитеље пливања, али они ту активност током целе године могу практиковати на Градском базену. Потом,справе за вежбање и сами програми су толико узнапредовали да могу да анимирају и најлење међу нама. Само у оквиру Х20 Тренинг центра корисницима је доступно неколико различитих групних и индивидуалних програма - истиче Поповићева и закључује да упркос научним истраживањима изговора за лошу кондицију нема.