СКОРО ПОЛА ВЕКА СНАБДЕВА СУГРАЂАНЕ МЛЕКОМ

Никола Николић већ готово пола века Коцељевце снабдева свежим млеком. Зато га у овој вароши сви познају као Николу млекаџију који свакога јутра у исто време разноси млеко произведено у свом домаћинству од врата до врата. То чини искључиво пешке, гурајући ручна колица натоварена гајбом препуном флаша домаћег, квалитетног и здравог напитка. Како каже, никада није направио ни један изостанак. Ни оправдани ни неоправдани! По сунцу и киши, по ветру и снегу, 365 дана у години, без закашњења, снабдева своје купце.
–Пуних 46 година носим млеко добијено од мојих крава и то радим практично од 1972. године. Никада ме ништа није могло спречити да купцима испоручим млеко. То чиним и на дан своје славе и преславе, и на Божић, Нову годину, Васкрс... То радим пешке. Сећам се да сам само једном упалио трактор да обавим овај посао и два пута ме је унук довезао, и то онда када је била велика поплава па нисам могао да обавим посао пешке- прича чика Никола и у шали додаје да ће једно јутро колица са млеком проћи сама Коцељевом те ће онда људи знати да је дошао крај.
Док је био млађи и јачи, упорнији и отпорнији, није му било тешко гурати колица пуна млека и свакодневно прелазити километре пешке. С годинама то постаје све теже, јер га, каже, ноге издају, али вољу да ради и заради има.
Овај тих и ненаметљив седамдесетдвогодишњи човек памти тешко детињство и одрастање без оца. Рођен је у Коцељеви 1946. године, одмах након рата. Са три и по године, након очеве смрти, остаје да живи са мајком и две године млађом сестром. Одрастао је на проји, али су захваљујући њему бројне генерације коцељевачке деце одрасле на млеку. Не зна колико је малишана отхранио нити колико је за све ове године литара млека испоручио суграђанима на кућни праг. Његови верни купци су и старији мештани, они који се сећају шта значи пити квалитетно млеко са којег је могуће и кајмак скинути.
–Сада свакога дана однесем 20-ак литара а некада, када сам имао десетак крава, количина је била и до сто литара. Нема фирме којој нисам продавао млеко али када је цена спала испод сваке рачунице, продао сам пет најбољих крава. Са преосталим грлима подмирујем оно што већ радим скоро 50 година- истиче овај времешни Коцељевац.
Овим послом почео је да се бави сасвим случајно, на молбу једног житеља вароши да њему свакога јутра донесе свеже млеко. Кренуо је са торбом и једном флашом. Прича се брзо пронела чаршијом те се и посао проширио. За повећање броја купаца била је довољна реклама задовољних корисника. Поштовање, истиче чика Никола, мора да се заслужи а за њега су купци увек у праву. Све што има стекао је мукотрпним радом. Каже да посла има увек, за сваког ко хоће да ради а да се од кукања не живи.
–Данашње генерације су помало пробирачи и мисле да могу преко ноћи да се обогате. Седе у кафићима по цео дан и пију. Не знам од којих пара. Ја сам пушио и пио око десет година. Никада нисам имао времена да седнем у кафану да пијем већ сам то увек радио у пролазу. Тако је било до 1979. и од тада више нити сам пио нити сам пушио- прича Никола и додаје да је у то време волео пиво и љуту ракију а да сада не може без млека. За њега је породица најбитнија у животу. Када се окрене и погледа иза себе зна за кога је радио. Данас себе сматра богатим човеком јер је успео да скући, откупи земљу својих предака, и дочека унуке и праунуке од сина и ћерке.
–У животу је за мене породица најбитнија. Она је увек на првом месту. Да човек зна за кога ради и за шта ради. Све остало дође и оде. Као дете сам био највеће сироче а успео сам да се извучем и створим у животу. Најсрећнији сам када видим да нас је пуна кућа. Нас деветоро живи у домаћинству - са осмехом прича Никола и шаљиво додаје да је он девети члан, и најмлађи и најстарији.