КУП СРБИЈЕ – ШАПЧАНКЕ ТРЕЋИ ПУТ МЕЂУ ЧЕТИРИ
ТРЕЋА СРЕЋА?
Рукометашице „Медицинара“ 19. и 20. маја трећи пут ће играти на завршном турниру Куп Србије. До сада једно полуфинале и једно финале, а први пут су домаћини
Још девет дана преостало је до старта финалног турнира Купа Србије за рукометашице. Најбоље четири екипе најмасовнијег такмичења бориће се за трофеј у Купу у хали „Зорка“, а то ће бити и трећи наступ прошлосезонског шампиона Србије на финалном у турниру у 43-годишњој историји.
Још током 90-их „медицинарке“ су имале неколико тријумфа у Купу, но увек би се пут завршавао у осмини или четвртфиналу Купа. Врата финалног турнира коначно су отворена 2005. године. Добре игре и успешну сезону у домаћој лиги окончану пласманом у Куп ЕХФ шабачке рукометашице „зачиниле“ су полуфиналом Купа. Неколико пута одлаган меч четвртфинала против “Даниловграда” на крају је коначно регистрован 10:0 у корист “чивијашица”. Ипак, на путу до финала испречио се изузетно јак нишки „Дин“ (данашња „Наиса“) која је славила 33:24 у Бијелом Пољу. Наравно, ондашњи Куп СЦГ освојила је неприкосновена „Будућност“. Дрес са плаво – белим грбом носиле су: Паплацко, Радовић, Дамњановић, Балабановић, М. Јовановић, Поповић, Тошковић, Мудроња, Црнојачки, Гајић, Рајовић.
Други пут, 2016 године, начињен је корак више. После освајања Купа региона „Центар“, жреб је, у четвртфиналу „Медицинар“ спојио са „Јагодином“. Предвођене тренерским тандемом Пенев - Кукић, „плаво-беле“ су славиле два пута 27:23 у Јагодини и 34:31 у Шапцу. На завршном турниру пут до финала Шапчанке су морале да траже против вицешампиона, крагујевачког „Радничког“. Екипа предвођена капитеном Аном Радовић одиграла је сјајан меч, углавном водила против исусних противница, а потом имала више концентрације у извођењу седмераца 29:27 (укупно). Нажалост, током полуфинала се повредила Радовић, те је у историјском меч тим наступио ослабљен против домаћег „Извора“ (Аранђеловац). Домаће су славиле 33:23 у мечу где су се одвојиле тек у наставку. До финала су клуб носиле, између осталих: Ана Радовић, Ручнов, Станковић, Милошевић, Ђурковић, Враголић, Шимшић, Нинковић, Андрић, Бојанић, Карић, Матић, Кукић, Мандић.
Остаје нада да би трећи наступ, први пред одмаћом публиком, могао донети и коначан успех, нови трофеј. У том случају подизање трофеја имало би посебну симболику јер би га у рукама понела Ана Радовић, једина која је наступала на сва три турнира.
Још током 90-их „медицинарке“ су имале неколико тријумфа у Купу, но увек би се пут завршавао у осмини или четвртфиналу Купа. Врата финалног турнира коначно су отворена 2005. године. Добре игре и успешну сезону у домаћој лиги окончану пласманом у Куп ЕХФ шабачке рукометашице „зачиниле“ су полуфиналом Купа. Неколико пута одлаган меч четвртфинала против “Даниловграда” на крају је коначно регистрован 10:0 у корист “чивијашица”. Ипак, на путу до финала испречио се изузетно јак нишки „Дин“ (данашња „Наиса“) која је славила 33:24 у Бијелом Пољу. Наравно, ондашњи Куп СЦГ освојила је неприкосновена „Будућност“. Дрес са плаво – белим грбом носиле су: Паплацко, Радовић, Дамњановић, Балабановић, М. Јовановић, Поповић, Тошковић, Мудроња, Црнојачки, Гајић, Рајовић.
Други пут, 2016 године, начињен је корак више. После освајања Купа региона „Центар“, жреб је, у четвртфиналу „Медицинар“ спојио са „Јагодином“. Предвођене тренерским тандемом Пенев - Кукић, „плаво-беле“ су славиле два пута 27:23 у Јагодини и 34:31 у Шапцу. На завршном турниру пут до финала Шапчанке су морале да траже против вицешампиона, крагујевачког „Радничког“. Екипа предвођена капитеном Аном Радовић одиграла је сјајан меч, углавном водила против исусних противница, а потом имала више концентрације у извођењу седмераца 29:27 (укупно). Нажалост, током полуфинала се повредила Радовић, те је у историјском меч тим наступио ослабљен против домаћег „Извора“ (Аранђеловац). Домаће су славиле 33:23 у мечу где су се одвојиле тек у наставку. До финала су клуб носиле, између осталих: Ана Радовић, Ручнов, Станковић, Милошевић, Ђурковић, Враголић, Шимшић, Нинковић, Андрић, Бојанић, Карић, Матић, Кукић, Мандић.
Остаје нада да би трећи наступ, први пред одмаћом публиком, могао донети и коначан успех, нови трофеј. У том случају подизање трофеја имало би посебну симболику јер би га у рукама понела Ана Радовић, једина која је наступала на сва три турнира.
Д.Б.
Најновији број
25. април 2024.
