Не жалим за улогама које сам пропустила

Драмска уметница и првакиња Југословенског драмског позоришта Јасмина Аврамовић, до сада је играла је у 51 позоришном наслову. Током каријере дуге више од 30 година тумачила је улоге у популарним телевизијским серијама: „Полицајац са Петловог брда“, „Грех њене мајке“, „Непобедиво срце“, „Монтевидео, Бог те видео“, “Рањени орао”... Остварила је запажене роле у филмовима „Шишање“, „Масмедиологија на Балкану“, „Зверињак“. Својом појавом и покретом на сцени гледаоце не оставља равнодушним. Јасмина се глумом се бави од детињства. Због чега се се одлучила за овај посао открива нам током разговора.
Прве кораке на свом глумачком путу Јасмина Аврамовић направила је у аматерском позоришту у родном Ваљеву.
- Имала сам много различитих интересовања током одрастања. У првом разреду основне школе учитељица је приметила да лепо говорим и одлучила да у представи будем Нова година. У вишим разредима наставница која је водила рецитаторску секцију ме је одабрала за ту секцију, како бих ишла на такмичења из рецитовања. У Гимназији сам се доста бавила спортом и балетом. Завршила сам нижу балетску школу, играла сам и фолклор. У Ваљеву, одакле потичем, имамо аматерско професионално позориште где имамо прилику да сарађујемо са професионалним редитељима, сценографима и костимографима. Упознала сам један мало виши ниво целог тог света и себи сам рекла “пробаћеш“. Да се то није десило сада бих волела да се вратим и да упишем ДИФ, али вероватно сам ограничена у многим спортовима, у некима бих била јако добра, док у другим не толико, једноставно много интересовања је било, али просветни радници те пувуку на ону страну за коју они сматрају да треба и на којој они виде да је то је твоја склоност и способност, да ти добро иде. А када ти нешто добро иде, онда то и заволиш.
На питање да ли жали што је пропустила неку улогу глумица одговара да постоје друге ствари у животу на које је поносна и које не би мењала зарад каријере и популарности.
- Постоји много улога које нисам играла, али је прошло доста времена од када сам схватила шта је потребно у животу. Глумци су ограничени годинама, својом бојом гласа и многим другим стварима. Ограничени су и тиме како изгледају. Тако да време неумитно пролази и ја никада више нећу моћи да играм Офелију или Јулију, осим у некој шашавој ишчашеној режији. Време је пролазило и нисам одиграла ову или ону улогу, али зато имам сина. Научила сам да возим сноуборд у четрдесетој години. Имам мотор, возим бицикл и аутомобил. Волим да пливам и скијам. Грабила сам многе ствари у животу и схватила сам да можда у суштини и нисам била толико предана само глуми. Можда да сам била предана само глуми моја каријера би била боља. Било би мање улога за које жалим што нисам одиграла, али мој син и разне ствари у животу које сам доживела и које немају везе са глумом не бих мењала за бољу каријеру ни за улоге које желим или које сам желела да играм, али не могу их одиграти.
Глумачки занат захтева менталну, физичку припремљеност. Глумица истиче да је за њен посао и добар изглед заслужан активан, спортски начин живота који води.
- Саставни део моје личности и карактера је љубав према спорту, кретању и природи. То је оно што ми одржава и подиже енергију. Много волим да пливам, да сам на отвореном, активна и стално у покрету. Вероватно је то енергија коју имам. Мада, имам своје моменте када сам нерасположена и потонем. Склона сам понекад и мало депресивним периодима, али чини ми се да што ниже паднем, да се тада још јаче ногама о дно одгурнем и искочим из тог лошег расположења које ме је обузело.