“СРЕБРНЕ” УСПОМЕНЕ - “МЕДИЦИНАР” ДРУГИ У КУПУ
А БИЛО ЈЕ БЛИЗУ
Нема теже позиције у спорту од другог. Финале се гради читаве сезоне, борба одузме сву енергију, а онда један напад, минут, тренутак пехар однесе на другу страну. Ни у финалу пехови нису заобишли “Медицинар”. Резултат вредан, али је тешко сакрити жал. Шабац сјајан домаћин. Опроштај Ане Радовић
Био је “педесет и неки минут”, од минус пет, домаћин је стигао на минус један 30:31, имао је напад. Радовић проналази Ћубелу, сви очекују лопту на црту, ка Стојиљковић или Враголић. Ипак, бек Шапчанки уочава празан простор, пролази, публика спремна да “загрми” због изједначења, покушај лоба који зауставља Ана Качаревић. Уз јаук јачи од узвика разочарења, Ћубела пада на паркет, услед незгодног доскока. Арбитри Машић и Марић не прекидају меч, Аранђеловчанке у контри, Колак погађа за 30:32.... један тренутак тешко може носити сву кривицу коначног пораза, но детаљ из финиша финала може бити симбол сезоне шабачке екипе. Све је слутило на добро, али пропуштена прилика пропраћена пехом, однела је наду у неповрат. У неколико секунди је то: лепа акција, пропуштена прилика, повреда, примљен гол, у сезони, одличан старт, повреде, рад “иза леђа”, нове повреде, пад на табели.
Јесте “Медицинар” био домаћин, али далеко од фаворита. Пред собом је имао актуелног шампиона “Јагодину” и браниоца трофеја у Купу “Бекамент”, пред собом је имао ривале са већим фондом рукометашица, екипе готово у пуним саставима и бољој форми.
Носи Шабац и хала “Зорка” магију, а то су осетиле Јагодинке. Без конкуренције најбољи тим у Србији, ношен великим победничким пехаром “пао” је у полуфиналу. “Медицинар” је пружио вероватно најбољи наступ у 2018. години. Ана Радовић је увек проналазила пут до својих колегиница, Ћубела место међу стативама које Ђурашиновић није могла да сачува, а одбрана готово перфектна. На голу Јована Перић је подсетила својим наступом на претходну, шампионску сезону. Остала је “мрља” на шампионском слављу Јагодине, о чему је сведочило лице и изјава тренера Маркова.
- Ми нисмо личили на тим од пре неколико дана, “Медицинар” нас је надиграо у сваком сегменту, финале апсолутно заслужио и само могу да честитам – рекао је после меча Драган Марков, тренер Јагодине.
Иако су формално “медицинарке” финале дочекале одморније, бар два и по сата одморније, суштински то није био случај, јер су “изгарале” против шампиона, са реално малим фондом играча, док су Аранђеловчанке место у последњем мечу обезбедиле против друголигашке, младе екипе, те је Пауновић, одмарао водеће првотимке.
Финале улива додатну снагу, но регенерација захтева више од 22, 23 сата. Од старта је бранилац трофеја преузео резултатску примат и чувао је до краја, а изабранице тренера Александра Савића имале су незахвалну улогу екипе која “јури” заостатак. Посебно је то тешко када је тим десеткован и квантитативно. Заостајале су Шапчанке, али се на крилима публике и враћале, но увек би мало недостајало за потпуни преокрет. Ипак, много далеких голова, несрећно одбијених лопти у руке “Бекамента и “дужа клупа” однели су трофеј, оставили жал и сребро да сећа на заиста добро организован и квалитетан турнир.
- Илузорно је говорити о детаљима, они остају за нашу анализу. Поражени смо заслужено, резултат је реалан однос снага и ово је био наш максимум. Без обзира како гледали на друго место у Купу, оно је максимум екипе. Пред клубом је лето у коме треба створити екипу која ће “Медицинар” задржати међу стабилним и јаким суперлигашима – рекао је кратко стратег Александар Савић после финала.
Пехар победника подигла је капитен “Бекамента” Сања Рајовић, док су појединачна признања добили: Катарина Степановић (ББ) – најбољи играч, Илијана Нићифоровић (ББ) – најбољи голман, односно Сузана Ћубела (Медицинар) – најбољи стрелац.
ОПРОШТАЈ
АНЕ РАДОВИЋ
Финални меч Купа Србије био је последњи у играчкој каријери капитена и званично најбоље играчице “Медицинара” у клупској историји Ане Радовић. После успеха са екипом “Будућности” (шампион Европе, Куп победника купова, првенство и Куп Црне Горе), данским “Вејеном”, репрезентацијом Црне Горе (европска титула, олимпијско сребро) и наравно матичним “Медицинаром” (титула шампиона) ставила је тачку на играчку каријеру. Није успела да подигне пехар победника Купа Србије у дресу “Медицинара”, али је највреднији трофеј понела претходног пролећа када је прославила шампионску титулу са клубом у којем је поникла. Осим признања клуба за најбољег играча у историји, Ана је више пута узастопно најбољи играч лиге, најбољи стрелац, клуба и лиге, али и носилац рекорда по броју постигнутих голова на једној утакмици од осамостаљења Србије.
Клуб је поклонима и плакетама одао признање: Александри Ручнов, Дуњи Враголић и Јовани Милошевић за 100 одиграних утакмица у дресу “Медицинара”.
Плакете за допринос рукомету добили су: Дејан Павловић (председник “Медицинара”), делегат и контролор Војислав Андрић, односно Зоран Микић, арбитри финала Бранка Марић и Зорица Машић.
Јесте “Медицинар” био домаћин, али далеко од фаворита. Пред собом је имао актуелног шампиона “Јагодину” и браниоца трофеја у Купу “Бекамент”, пред собом је имао ривале са већим фондом рукометашица, екипе готово у пуним саставима и бољој форми.
Носи Шабац и хала “Зорка” магију, а то су осетиле Јагодинке. Без конкуренције најбољи тим у Србији, ношен великим победничким пехаром “пао” је у полуфиналу. “Медицинар” је пружио вероватно најбољи наступ у 2018. години. Ана Радовић је увек проналазила пут до својих колегиница, Ћубела место међу стативама које Ђурашиновић није могла да сачува, а одбрана готово перфектна. На голу Јована Перић је подсетила својим наступом на претходну, шампионску сезону. Остала је “мрља” на шампионском слављу Јагодине, о чему је сведочило лице и изјава тренера Маркова.
- Ми нисмо личили на тим од пре неколико дана, “Медицинар” нас је надиграо у сваком сегменту, финале апсолутно заслужио и само могу да честитам – рекао је после меча Драган Марков, тренер Јагодине.
Иако су формално “медицинарке” финале дочекале одморније, бар два и по сата одморније, суштински то није био случај, јер су “изгарале” против шампиона, са реално малим фондом играча, док су Аранђеловчанке место у последњем мечу обезбедиле против друголигашке, младе екипе, те је Пауновић, одмарао водеће првотимке.
Финале улива додатну снагу, но регенерација захтева више од 22, 23 сата. Од старта је бранилац трофеја преузео резултатску примат и чувао је до краја, а изабранице тренера Александра Савића имале су незахвалну улогу екипе која “јури” заостатак. Посебно је то тешко када је тим десеткован и квантитативно. Заостајале су Шапчанке, али се на крилима публике и враћале, но увек би мало недостајало за потпуни преокрет. Ипак, много далеких голова, несрећно одбијених лопти у руке “Бекамента и “дужа клупа” однели су трофеј, оставили жал и сребро да сећа на заиста добро организован и квалитетан турнир.
- Илузорно је говорити о детаљима, они остају за нашу анализу. Поражени смо заслужено, резултат је реалан однос снага и ово је био наш максимум. Без обзира како гледали на друго место у Купу, оно је максимум екипе. Пред клубом је лето у коме треба створити екипу која ће “Медицинар” задржати међу стабилним и јаким суперлигашима – рекао је кратко стратег Александар Савић после финала.
Пехар победника подигла је капитен “Бекамента” Сања Рајовић, док су појединачна признања добили: Катарина Степановић (ББ) – најбољи играч, Илијана Нићифоровић (ББ) – најбољи голман, односно Сузана Ћубела (Медицинар) – најбољи стрелац.
АНЕ РАДОВИЋ
Финални меч Купа Србије био је последњи у играчкој каријери капитена и званично најбоље играчице “Медицинара” у клупској историји Ане Радовић. После успеха са екипом “Будућности” (шампион Европе, Куп победника купова, првенство и Куп Црне Горе), данским “Вејеном”, репрезентацијом Црне Горе (европска титула, олимпијско сребро) и наравно матичним “Медицинаром” (титула шампиона) ставила је тачку на играчку каријеру. Није успела да подигне пехар победника Купа Србије у дресу “Медицинара”, али је највреднији трофеј понела претходног пролећа када је прославила шампионску титулу са клубом у којем је поникла. Осим признања клуба за најбољег играча у историји, Ана је више пута узастопно најбољи играч лиге, најбољи стрелац, клуба и лиге, али и носилац рекорда по броју постигнутих голова на једној утакмици од осамостаљења Србије.
Клуб је поклонима и плакетама одао признање: Александри Ручнов, Дуњи Враголић и Јовани Милошевић за 100 одиграних утакмица у дресу “Медицинара”.
Плакете за допринос рукомету добили су: Дејан Павловић (председник “Медицинара”), делегат и контролор Војислав Андрић, односно Зоран Микић, арбитри финала Бранка Марић и Зорица Машић.
Д. Благојевић
Најновији број
25. април 2024.
