ПРОТЕКЛОГ ВИКЕНДА У КОЦЕЉЕВИ ОДРЖАН ДЕСЕТИ ФЕСТИВАЛ ЗИМНИЦЕ
СВИ ДАРОВИ ПРИРОДЕ У ТЕГЛЕ СУ СТАЛИ
Привредно-туристичка манифестација постала је заштитни знак Коцељеве. Према незваничној процени организатора за два дана трајања фестивала кроз ову варош прошло је преко 25 хиљада људи, односно пет пута више него што седиште општине има становника
И би фестивал... Јубиларни. Десети. По оцени организатора и посетилаца, најбољи и највећи до сада. У прилог томе сведочи и статистика.
На првој манифестацији своје производе понудило је тек 50-ак излагача а на овогодишњој их је било пет пута више. Те 2009. године међу прерађивачима зимнице било је свега седам локалних који су произвели око хиљаду и по тегли. На сајму протеклог викенда било их је скоро осам пута више. Домаћице из тамнавског краја купцима су понудиле ђаконије спаковане у преко 80 хиљада теглица.
Фестивал са душом
Председник општине Коцељева Душан Илинчић оценио је да је пре једне деценије све почело помало несигурно и стидљиво али да је у међувремену ова манифестација прерасла у велики догађај.
–Ова привредно-туристичка манифестација постала је заштитни знак Коцељеве, догађај по којем смо препознатљиви. Успели смо да одржимо Фестивал, да га употпунимо али и да задржимо одређени ниво. Највећа сатисфакција је када нам се гости и излагачи из године у годину враћају, али никада сами већ са својим колегама, пријатељима, рођацима, комшијама. Тада смо сигурни да радимо онако како треба и да су гости препознали наш труд. За грађане општине Коцељеве “Фестивал зимнице” је празник- изјавио је Илинчић.
И некадашњи председник ове општине, а садашњи народни посланик Верољуб Матић сматра да је из године у годину ова манифестација све боља, све успешнија.
–Овај Фестивал има душу, има своју посебност и то га издваја у односу на неке сличне манифестације. Држава је препознала значај овог сајма, то подржала и на тај начин што сваке године међу гостима имамо државне функционере, министре, па и председника државе и премијерку Владе- истакао је Матић и додао да добри мужеви помажу својим супругама да за један дан лако спреме квалитетну зимницу тако што их доведу у Коцељеву последњег викенда у септембру.
Гост овогодишњег сајма прерађевина од воћа и поврћа био је потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић који је у званичном обраћању пренео вест о отварању новог производног погона у овом месту
–Данас сам разговарао са министром пољопривреде и ми очекујемо нову инвестицију у Коцељеви из Мађарске. Нови погон за прераду воћа који ће запошљавати нове људе. Ово место познато је по воћу и поврћу. То се види и када прођете кроз ове штандове, када разговарате са људима који се намуче да направе зимницу, а само онај ко то никада није радио не зна колико муке и рада то захтева. Наш посао је да отварамо мала и средња предузећа, да доводимо погоне и да не производимо само сировину него да производимо полупроизводе и готове производе да би их скупље продавали у Европи. Не би ови из Европе куповали наше да није добро. Одлична је наша храна, одличан је рад наших људи. Морамо да нађемо начин да то боље упакујемо и да наши људи од тога живе- поручио је министар Стефановић који је истакао да радо долази у ову општину у којој су му рођени и живели прадеда и деда.
За два дана Коцељеву посетило 25.000 људи
Према незваничној процени организатора за два дана трајања фестивала кроз ову варош прошло је преко 25 хиљада људи, односно пет пута више него што седиште општине има становника.
–Из угла организатора мислим да је Фестивал био успешан. Било је више посетилаца и излагача. Финансијски ефекат је већ видљив јер имамо наше домаћице које су још у недељу, одмах по окончању манифестације, добиле нове поруџбине и спремале нове туре зимнице. Испоручено је око 16 хиљада оброка а на менију су били свадбарски купус, гулаш, пасуљ, шкембићи. Уз то огромне количине хране су припремљене и дегустиране у оквиру такмичења у припремању ловачког гулаша као и на стотине килограма послуженог печења, роштиља и друге хране коју су нудили угоститељски објекти. Време нас је послужило. Дугујемо велику захвалност свим излагачима, посетиоцима и гостима што су били део манифестације и што смо заједно обележили јубилеј- рекла је председник организационог одбора и заменица председника општине Славица Ранковић.
Она је напоменула да је у саму организацију сајма било укључено око 250 чланова али и више од сто волонтера, ученика коцељевачке средње школе и оценила да је манифестација увелико прерасла оквире ове општине.
То потврђују и излагачи, пристигли из свих крајева наше земље. Понуда на тезгама била је веома богата. За свачији укус и џеп. За теглу ајвара од печених паприка купци су издвајали од 500 до чак 750 динара. Међутим, било је и оних “срећније руке” који су искористили сајамски попуст и за овај убедљиво најтраженији производ у тегли издвојили 400 динара.
Креативни излагачи
Излагачи су се, чини се, у великој мери потрудили да привуку купце не само квалитетом већ и креативношћу паковања и штандова на којима су се међу стандардним производима могли наћи и нови али и они маркетиншки добро пласирани. Велике гужве, између осталог, биле су и испред оних који су продавали суве и сухомеснате производе. Један од њих је штанд Пршутара из Мачката који је посетиоцима фестивала нудио и прави деликатес, сушену јагњетину.
–То је специјалитет везан углавномо за наш, златиборски крај и њега ретко ко има у понуди. Цена се креће од 1,5-2 хиљаде динара. Купцима нудимо разне врсте кобасица које су око 800 динара, сланина хиљаду, пршуте су око 1,3-1,4 хиљаде динара, имамо и чварке...Процес производње је традиционалан и нема ту шта да се мења. Усоли се и суши на диму. Нема много мудровања. Чисто природно- прича Глиша Стојановић који је пре неколико година у Коцељеву дошао на наговор пријатеља Верана Буљубашића и који се увек радо враћа на ову манифестацију за коју каже да је одлично организована.
За љубавне јаде Вера Лукић из Поћута код Ваљева, села поддно Медведника, Повлена и Јабланика, тврди, има решење.
–Имам један леп, љубавни напитак, који има 20 врста воћа. Јако је леп и укусан и за младе је. Напитак делује, дајемо гаранцију, после литре- истиче ова домаћица за чији производ је требало издвојити 600 динара.
Љубитељи ароније и шљиве могли су да уживају у овим укусима спојеним у воћним бомбоницама. Кутија “Воћка” од 200 грама коштала је 250 динара. На штанду Газдинства “Павловић” из Струганика код Мионице посетиоци су могли да се освеже природним соком од ароније.
–Бавимо се аронијом. Између осталих производа имамо соковник од кога правимо чист, природан, домаћи сок од ароније. Чаша од три децилитра кошта сто динара. Реч је о врло лепом, освежавајућем, природном пићу и људи га радо узимају па и враћају се како би купили сируп. У односу на ова данашња вештачка, енергетска пића, ми у чаши нудимо природну енергију- тврди представница овог газдинства.
Неретко су произвођачи “играли на карту” народне медицине, па су посетиоци имали прилику да купе сирће од ароније које је одлично у борби против холестерола, сок од дрењине који чисти крвне судове и подиже имунитет, па и боров мед са аронијом који је одличан за спречавање кашља и решавања проблема са дисајним путевима.
Међу излагачима сајма била је и Гордана Рехак, запослена у Пољопривредној саветодавној стручној служби Шабац.
-Излагач сам на овом фестивалу и то је мој хоби. Оно што радим за себе и своју породицу хтела сам да покажем и другима. Пошто радим у пољопривреди, познајем доста домаћинстава која се баве баш прерадом производа. Жене у домаћинствима на овај начин имају сатисфакцију да се докажу, јер увек је жена у неком другом плану. Ово је заиста понос вредних пољопривредних жена. Сваке зиме са колегом из одељења за пољопривреду у Коцељеви Владимиром Матићем држимо радионице. Сугерисали смо свим женама које се баве производњом ајвара на то да се уједначи квалитет и постигне бренд коцељевачке зимнице- истакла је Гордана и напоменула да је на фестивалу све испланирано до детаља те да не постоји особа која може нешто да замери.
НАЈ АЈВАР, ЏЕМ И СИРУП
Победник овогодишњег Фестивала у Коцељеви у категорији најбољи ајвар, по оцени стручног жирија, је Новица Горчић из Удружења Лесковачки ајвар. Друго место припало је домаћици из коцељевачког краја, Биљани Чкојић из Свилеуве, представници домаћинства “Липовица”, док је трећепласирана била Данијела Макевић из Шапца.
Неприкосновена у производњи џемова била је и овога пута Милева Васић-Јула из Коцељеве. Другу награду освојио је џем од брескве који је припремила Зорица Јелић из Добрића а треће место заузела је Снежана Живановић из Ваљева.
–Нема неких посебних тајни у припремању џема од брескве. Важно је да воће буде зрело, мало љубави и одвојеног времена. Мама је главни кривац за ту награду а ја јој помажем- открива другопласирана Зорица.
Победница у категорији воћни сируп је Драгица Мијаиловић из Крнула. Друго место припало је Мирку Гаковићу из Шапца, док је Милева Васић-Јула из Коцељеве заузела треће место.
Ове године, по први пут, додељене су и специјалне награде. За најкреативнији штанд признање је уручено Домаћинству Зорана Спремића из Лознице, док је најкреативнију теглу припремило домаћинство “Живановић” из Дучића.
НАЈАТРАКТИВНИЈИ ПРАТЕЋИ САДРЖАЈ
Такмичење у припремању ловачког гулаша, у оквиру “Фестивала зимнице” у Коцељеви, из године у годину обара рекорде по броју учесника. На овогодишњем јубиларном окупило се преко 260 екипа које су презентовале своје гастрономско умеће. Од “Загорелих Пироћанаца”, преко “Бећара из Баната” до такмичара из Словачке. Неки су дошли са циљем да победе али већина је ипак стигла у ову варош због дружења и лепог провода.
–Ми смо први пут овде и баш смо пријатно изненађени величином ове манифестације. Врхунска организација, пријатни људи, амбијент, право место за опуштање. Дошли смо на препоруку мог баџе, односно паше. Овде смо наишли и на наше земљаке који живе у Коцељеви, на пироћанску снајку и томе се стварно нисмо надали јер смо прилично удаљени али, ето, још једне потврде да је свет мали. Препоручићемо својим пријатељима, али и нашем граду да следеће године имамо још представника овде. Људи одавде могу да нам узврате посету на фестивал пеглане кобасице у зимском периоду- поручио је један од чланова екипе “Загорели Пироћанац” Милан Младеновић.
Под сунцобранима дуж Немањине улице није се крчкао само гулаш. Било је ту разних ђаконија а једна од њих коју су припремали гости из Ваљева названа је “Коцељевачка ружа”.
–То је неки наш интерни рецепт. Јело које се спрема у таландари. Ми смо му дали име Коцељевачка ружа зато што се све то што се спрема термички обрађује неких сат ипо времена а након тога у средину се убацује месо од јелена. Пре меса се ставља динстани лук, кромпир, јунеће и свињско месо, љуте паприке, зачини...Размишљали смо да то патентирамо ове године јер сви који су пробали су прво преживели а потом су исказали и одушевљење, бар они који воле мало пикантнији укус- прича Ивица Живковић, члан екипе “Градски такси”.
Гулаш на словачки начин крчкао се и у котлићу госта из ове земље. Прошле године у Коцељеву је дошао као момак а из ње отишао као ожењен човек, када је изабраници свог срца, Рускињи Аљони у манастиру Каона рекао судбоносно “дa”. Ове године вратио се у ову варош како би лично доживео оно што је у причама слушао о манифестацији.
–Овде ми се свиђа. Први пут ја кувам на такмичењу у Србији. Нисам баш био припремљен на време за ово такмичење али сам се снашао. Овде сам са супругом и њеним пријатељицама које су имале наступ у оквиру фестивала. Заиста се и њима овде свиђа. Њене пријатељице су први пут у Србији и оно што су виделе ја мислим да ће им остати у лепој успомени. Ја волим да сваки пут неког новог доведем у Србију како би знали да је у Србији много пријатно. Много је лепа земља- каже Бранислав Бехер и открива да ће брак са Аљоном ускоро бити крунисан приновом.
Организатори су најуспешнијим учесницима додели 27 награда. Првопласирана је била екипа “Живковић” Дружетић, друго место припало је тиму “Калимеро”, док су треће заузеле “Шаљивџије” из Ваљева.
На првој манифестацији своје производе понудило је тек 50-ак излагача а на овогодишњој их је било пет пута више. Те 2009. године међу прерађивачима зимнице било је свега седам локалних који су произвели око хиљаду и по тегли. На сајму протеклог викенда било их је скоро осам пута више. Домаћице из тамнавског краја купцима су понудиле ђаконије спаковане у преко 80 хиљада теглица.
Фестивал са душом
Председник општине Коцељева Душан Илинчић оценио је да је пре једне деценије све почело помало несигурно и стидљиво али да је у међувремену ова манифестација прерасла у велики догађај.
–Ова привредно-туристичка манифестација постала је заштитни знак Коцељеве, догађај по којем смо препознатљиви. Успели смо да одржимо Фестивал, да га употпунимо али и да задржимо одређени ниво. Највећа сатисфакција је када нам се гости и излагачи из године у годину враћају, али никада сами већ са својим колегама, пријатељима, рођацима, комшијама. Тада смо сигурни да радимо онако како треба и да су гости препознали наш труд. За грађане општине Коцељеве “Фестивал зимнице” је празник- изјавио је Илинчић.
И некадашњи председник ове општине, а садашњи народни посланик Верољуб Матић сматра да је из године у годину ова манифестација све боља, све успешнија.
–Овај Фестивал има душу, има своју посебност и то га издваја у односу на неке сличне манифестације. Држава је препознала значај овог сајма, то подржала и на тај начин што сваке године међу гостима имамо државне функционере, министре, па и председника државе и премијерку Владе- истакао је Матић и додао да добри мужеви помажу својим супругама да за један дан лако спреме квалитетну зимницу тако што их доведу у Коцељеву последњег викенда у септембру.
Гост овогодишњег сајма прерађевина од воћа и поврћа био је потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић који је у званичном обраћању пренео вест о отварању новог производног погона у овом месту
–Данас сам разговарао са министром пољопривреде и ми очекујемо нову инвестицију у Коцељеви из Мађарске. Нови погон за прераду воћа који ће запошљавати нове људе. Ово место познато је по воћу и поврћу. То се види и када прођете кроз ове штандове, када разговарате са људима који се намуче да направе зимницу, а само онај ко то никада није радио не зна колико муке и рада то захтева. Наш посао је да отварамо мала и средња предузећа, да доводимо погоне и да не производимо само сировину него да производимо полупроизводе и готове производе да би их скупље продавали у Европи. Не би ови из Европе куповали наше да није добро. Одлична је наша храна, одличан је рад наших људи. Морамо да нађемо начин да то боље упакујемо и да наши људи од тога живе- поручио је министар Стефановић који је истакао да радо долази у ову општину у којој су му рођени и живели прадеда и деда.
За два дана Коцељеву посетило 25.000 људи
Према незваничној процени организатора за два дана трајања фестивала кроз ову варош прошло је преко 25 хиљада људи, односно пет пута више него што седиште општине има становника.
–Из угла организатора мислим да је Фестивал био успешан. Било је више посетилаца и излагача. Финансијски ефекат је већ видљив јер имамо наше домаћице које су још у недељу, одмах по окончању манифестације, добиле нове поруџбине и спремале нове туре зимнице. Испоручено је око 16 хиљада оброка а на менију су били свадбарски купус, гулаш, пасуљ, шкембићи. Уз то огромне количине хране су припремљене и дегустиране у оквиру такмичења у припремању ловачког гулаша као и на стотине килограма послуженог печења, роштиља и друге хране коју су нудили угоститељски објекти. Време нас је послужило. Дугујемо велику захвалност свим излагачима, посетиоцима и гостима што су били део манифестације и што смо заједно обележили јубилеј- рекла је председник организационог одбора и заменица председника општине Славица Ранковић.
Она је напоменула да је у саму организацију сајма било укључено око 250 чланова али и више од сто волонтера, ученика коцељевачке средње школе и оценила да је манифестација увелико прерасла оквире ове општине.
То потврђују и излагачи, пристигли из свих крајева наше земље. Понуда на тезгама била је веома богата. За свачији укус и џеп. За теглу ајвара од печених паприка купци су издвајали од 500 до чак 750 динара. Међутим, било је и оних “срећније руке” који су искористили сајамски попуст и за овај убедљиво најтраженији производ у тегли издвојили 400 динара.
Креативни излагачи
Излагачи су се, чини се, у великој мери потрудили да привуку купце не само квалитетом већ и креативношћу паковања и штандова на којима су се међу стандардним производима могли наћи и нови али и они маркетиншки добро пласирани. Велике гужве, између осталог, биле су и испред оних који су продавали суве и сухомеснате производе. Један од њих је штанд Пршутара из Мачката који је посетиоцима фестивала нудио и прави деликатес, сушену јагњетину.
–То је специјалитет везан углавномо за наш, златиборски крај и њега ретко ко има у понуди. Цена се креће од 1,5-2 хиљаде динара. Купцима нудимо разне врсте кобасица које су око 800 динара, сланина хиљаду, пршуте су око 1,3-1,4 хиљаде динара, имамо и чварке...Процес производње је традиционалан и нема ту шта да се мења. Усоли се и суши на диму. Нема много мудровања. Чисто природно- прича Глиша Стојановић који је пре неколико година у Коцељеву дошао на наговор пријатеља Верана Буљубашића и који се увек радо враћа на ову манифестацију за коју каже да је одлично организована.
За љубавне јаде Вера Лукић из Поћута код Ваљева, села поддно Медведника, Повлена и Јабланика, тврди, има решење.
–Имам један леп, љубавни напитак, који има 20 врста воћа. Јако је леп и укусан и за младе је. Напитак делује, дајемо гаранцију, после литре- истиче ова домаћица за чији производ је требало издвојити 600 динара.
Љубитељи ароније и шљиве могли су да уживају у овим укусима спојеним у воћним бомбоницама. Кутија “Воћка” од 200 грама коштала је 250 динара. На штанду Газдинства “Павловић” из Струганика код Мионице посетиоци су могли да се освеже природним соком од ароније.
–Бавимо се аронијом. Између осталих производа имамо соковник од кога правимо чист, природан, домаћи сок од ароније. Чаша од три децилитра кошта сто динара. Реч је о врло лепом, освежавајућем, природном пићу и људи га радо узимају па и враћају се како би купили сируп. У односу на ова данашња вештачка, енергетска пића, ми у чаши нудимо природну енергију- тврди представница овог газдинства.
Неретко су произвођачи “играли на карту” народне медицине, па су посетиоци имали прилику да купе сирће од ароније које је одлично у борби против холестерола, сок од дрењине који чисти крвне судове и подиже имунитет, па и боров мед са аронијом који је одличан за спречавање кашља и решавања проблема са дисајним путевима.
Међу излагачима сајма била је и Гордана Рехак, запослена у Пољопривредној саветодавној стручној служби Шабац.
-Излагач сам на овом фестивалу и то је мој хоби. Оно што радим за себе и своју породицу хтела сам да покажем и другима. Пошто радим у пољопривреди, познајем доста домаћинстава која се баве баш прерадом производа. Жене у домаћинствима на овај начин имају сатисфакцију да се докажу, јер увек је жена у неком другом плану. Ово је заиста понос вредних пољопривредних жена. Сваке зиме са колегом из одељења за пољопривреду у Коцељеви Владимиром Матићем држимо радионице. Сугерисали смо свим женама које се баве производњом ајвара на то да се уједначи квалитет и постигне бренд коцељевачке зимнице- истакла је Гордана и напоменула да је на фестивалу све испланирано до детаља те да не постоји особа која може нешто да замери.
Победник овогодишњег Фестивала у Коцељеви у категорији најбољи ајвар, по оцени стручног жирија, је Новица Горчић из Удружења Лесковачки ајвар. Друго место припало је домаћици из коцељевачког краја, Биљани Чкојић из Свилеуве, представници домаћинства “Липовица”, док је трећепласирана била Данијела Макевић из Шапца.
Неприкосновена у производњи џемова била је и овога пута Милева Васић-Јула из Коцељеве. Другу награду освојио је џем од брескве који је припремила Зорица Јелић из Добрића а треће место заузела је Снежана Живановић из Ваљева.
–Нема неких посебних тајни у припремању џема од брескве. Важно је да воће буде зрело, мало љубави и одвојеног времена. Мама је главни кривац за ту награду а ја јој помажем- открива другопласирана Зорица.
Победница у категорији воћни сируп је Драгица Мијаиловић из Крнула. Друго место припало је Мирку Гаковићу из Шапца, док је Милева Васић-Јула из Коцељеве заузела треће место.
Ове године, по први пут, додељене су и специјалне награде. За најкреативнији штанд признање је уручено Домаћинству Зорана Спремића из Лознице, док је најкреативнију теглу припремило домаћинство “Живановић” из Дучића.
Такмичење у припремању ловачког гулаша, у оквиру “Фестивала зимнице” у Коцељеви, из године у годину обара рекорде по броју учесника. На овогодишњем јубиларном окупило се преко 260 екипа које су презентовале своје гастрономско умеће. Од “Загорелих Пироћанаца”, преко “Бећара из Баната” до такмичара из Словачке. Неки су дошли са циљем да победе али већина је ипак стигла у ову варош због дружења и лепог провода.
–Ми смо први пут овде и баш смо пријатно изненађени величином ове манифестације. Врхунска организација, пријатни људи, амбијент, право место за опуштање. Дошли смо на препоруку мог баџе, односно паше. Овде смо наишли и на наше земљаке који живе у Коцељеви, на пироћанску снајку и томе се стварно нисмо надали јер смо прилично удаљени али, ето, још једне потврде да је свет мали. Препоручићемо својим пријатељима, али и нашем граду да следеће године имамо још представника овде. Људи одавде могу да нам узврате посету на фестивал пеглане кобасице у зимском периоду- поручио је један од чланова екипе “Загорели Пироћанац” Милан Младеновић.
Под сунцобранима дуж Немањине улице није се крчкао само гулаш. Било је ту разних ђаконија а једна од њих коју су припремали гости из Ваљева названа је “Коцељевачка ружа”.
–То је неки наш интерни рецепт. Јело које се спрема у таландари. Ми смо му дали име Коцељевачка ружа зато што се све то што се спрема термички обрађује неких сат ипо времена а након тога у средину се убацује месо од јелена. Пре меса се ставља динстани лук, кромпир, јунеће и свињско месо, љуте паприке, зачини...Размишљали смо да то патентирамо ове године јер сви који су пробали су прво преживели а потом су исказали и одушевљење, бар они који воле мало пикантнији укус- прича Ивица Живковић, члан екипе “Градски такси”.
Гулаш на словачки начин крчкао се и у котлићу госта из ове земље. Прошле године у Коцељеву је дошао као момак а из ње отишао као ожењен човек, када је изабраници свог срца, Рускињи Аљони у манастиру Каона рекао судбоносно “дa”. Ове године вратио се у ову варош како би лично доживео оно што је у причама слушао о манифестацији.
–Овде ми се свиђа. Први пут ја кувам на такмичењу у Србији. Нисам баш био припремљен на време за ово такмичење али сам се снашао. Овде сам са супругом и њеним пријатељицама које су имале наступ у оквиру фестивала. Заиста се и њима овде свиђа. Њене пријатељице су први пут у Србији и оно што су виделе ја мислим да ће им остати у лепој успомени. Ја волим да сваки пут неког новог доведем у Србију како би знали да је у Србији много пријатно. Много је лепа земља- каже Бранислав Бехер и открива да ће брак са Аљоном ускоро бити крунисан приновом.
Организатори су најуспешнијим учесницима додели 27 награда. Првопласирана је била екипа “Живковић” Дружетић, друго место припало је тиму “Калимеро”, док су треће заузеле “Шаљивџије” из Ваљева.
Весна Бошковић
Најновији број
25. април 2024.
