Огроман број пожара

Михољско лето радује скоро све. Топли и сунчани дани разлог су да се буде дуже напољу, уштеди на грејању, а доказано је и да сунце поправља расположење. Можда једини који нису срећни због неуобичајено лепог времена за ово доба године јесу ватрогасци. Топло време и недостатак падавина иду на руку несавесним грађанима који пале остатке на својим њивама и тиме изазивају пожаре који често захвате и суседне парцеле, а поред материјалне штете могу бити угрожени и животи.
Лето је протекло неуобичајено мирно у односу на претходне године када су пожари на отвореном у питању. Међутим, од почетка јесени ситуација је алармантна. Прошле седмице од укупно 76 интервенција које је имала ватрогасно спасилачка јединица чак 67 су били пожари на отвореном, а у току једног дана био је 31 пожар. Највише су паљени трава и ниско растиње, стрњика, али „страдали“ су и малињаци и шуме, а последњих дана догађала су се и намерна паљења необраних њива.
-Поред апела који смо упутили грађанима екстремно је велики број пожара на отвореном због спаљивања биљних остатака на њивама. Несавесни грађани приликом уређења обала између њива запале грање, ватра се прошири на њиву на којој су суви остаци усева, или пале остатке на њивама у близини шуме, па ватра захвати и шуму. Такво понашање узело је маха и сада подносимо прекршајне пријаве, наводи начелник Одељења за ванредне ситуације мр Фадиљ Незири.
Инспектори превентивне заштите излазе на терен заједно са полицијом и подносе пријаве за кршење Закона о заштити од пожара. Казне за физичка лица су од 10.000 до 50.000 динара, а инспектори су свакодневно на терену. Како су њиве обично удаљене од насеља, не могу да поднесу и кривичне пријаве за изазивање опште опасности, за шта би казне биле много строже.
-Још један велики ризик и опасност до ког доводи овакво неодговорно понашање је тај да када се деси неколико оваквих пожара истовремено, ватрогасци морају да изађу на терен. Јединица остаје ускраћена за механизацију и људство у случају избијања пожара у урбаној средини где су угрожени животи људи, истиче Незири.
Да овакав сценарио није нереалан говори и чињеница да су ватрогасци у току једног дана морали девет пута да интервенишу на истој локацији депонији између Змињака и Богатића.
Поред опасности коју могу проузроковати и штете на туђој имовини уколико се пожар прошири ван њиховог поседа, пољопривредници највећу штету праве управо себи. Паљењем биљних остатака плодне парцеле претварају у неплодно земљиште.
-Паљењем органских остатака изгори око 3 тоне по хектару хумуса из површинског дела њиве. Да би се тај хумус надокнадио потребно би било унети, после сваког паљења кукурузовине или других органских остатака предусева, 30 тона по хектару стајњака. Ко то чини? Осим тога паљењем кукурузовине, зависно приносу зрна односно количини кукурузовине, изгуби се волатизацијом ("испари") 60 - 120 кг чистог азота са површине од једног хектара. То је до 300 кг по хектару Урее која, као ни остала ђубрива, никад није довољно јефтина. Дакле, паљењем кукурузовине се губи често сав приход са јединице површине. Нарочито ако се још буде морала платити казна, каже Александар Фирауновић представник Покрета зелених Богатића.
Објашњава да је велики проблем и тај што се приликом паљења развија велика температура која уништава плодносни слој земљишта и убијају се корисни микроорганизами тла, кишне глисте и друге ситне животиње које су важне за равнотежу у земљишту и стварање хумуса. Додаје да је после паљења, плодносни слој земљишта прекривен пепелом, који се претвара у прашину коју лако односе ветрови и спирају кише и нестаје слој који је најбитнији за доношење рода у следећој жетви.
Пољопривредници су међутим свесни штетности паљења остатака. За све криве генерално лошу ситуацију у аграру.
-Велике тањираче могу да самељу биљне остатке кукуруза, међутим јако мали број пољопривредника их има. Други начин је да се шаровина заоре, али гориво је постала велика ставка за буџет сваког пољопривредника и ни ово се не исплати. Годинама се довијамо да што више појефтинимо производњу како бисмо опстали. Људи су свесни да се на овај начин уништава органска маса, поред тога могу да се направе и проблеми ако ватра крене неконтролисано да се шири, ипак ово је најјефтинији начин да се њива уреди после брања кукуруза, каже Драган Станковић, пољопривредник из Змињака.
Треба подсетити да је пре две недеље у Добрићу изгорео аутомобил када се ватра на пољу отела контроли, док је прошле године у Крупњу човек погинуо палећи обалу. Нажалост, још је доста оваквих примера да покушаји да нешто кошта јефтиније буду много скупи.