КРИВИЧНО НЕОДГОВОРНИ МАЛОЛЕТНИЦИ

Поводом обележавања Дечије недеље, Саветовалиште за породицу и младе ЦСР „Шабац“ организовало је Округли сто са темом „Саветодавно-терапијски рад са децом асоцијалног понашања“. Округлом столу присуствовали су представници стручних служби ОШ – „Мајур“, ОШ „Војвода Степа“ Липолист, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Волујац , ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Јеврем Обреновић, ОШ „Стојан Новаковић“, представник Развојног саветовалишта и Јелена Милошевић, директорка ЦСР „Шабац“.
Деца са асоцијалним понашањем представљају једну од најосетљивијих категорија малолетне деце, са којом се у свом раду сусреће орган старатељства. Када говоримо о деци са асоцијалним понашањем можемо говорити о деци код којих су формирани разни облици асоцијалног, девијантног понашања као и деци која чине разна кривична или прекршајна дела.
Најчешћи проблеми у понашању су бежање од куће или школе, скитња, лоше оцене, отпор према ауторитету, вршњачко насиље. Кривична дела су најчешће туче, крађе, крађе у саизвршилаштву, провале, насиље. Породице из којих потичу често су породице лошег социо-економског статуса, породице у којима постоји насиље, поремећени породични односи, лоше партнерске или родитељске релације као и породице које су суочавају са разводом родитеља, а често се ради и о породицама које се суочавају са постразводном кризом.
У нашем друштву у односу према малолетницима испод 14 година не примењују се одредбе Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела, што значи да су то кривично или прекршајно неодговорни малолетници. Често је велика дилема како помоћи деци која чине кривична или прекршајна дела или већ имају формирано асоцијално понашање, а нису кривично одговорни.
Понекад су проблеми у понашању повезани са разним развојним сметњама или менталним поремећајима, што додатно чини овај проблем још сложенијим.
Почетни корак у раду са овом категоријом малолетне деце подразумева саветодавни рад са породицом и малолетном децом, оснаживање породице, усмеравање на позитивне вредности и друштвено прихватљиве норме понашања. Веома је важно да ли и на који начин породица сагледава проблем који има, да ли је спремна да мења неке погрешне, али већ усвојене образце понашања и да ли жели да мења нешто у свом начину функционисања. Уколико породица не сагледава реално проблем који је довео до испољавања асоцијалног понашања, то је додатни, ометајући фактор, који још више усложњава проблем а покушаје да се проблем разреши или санира чини још тежим. Овакве породице се често укључују у Саветовалиште за породицу и младе, Развојно саветовалиште, или по потреби и у друге институције, а често се интезивира рад са школом коју дете похађа.
Уколико саветодавни рад не даје резултате следећи корак је планирање рестриктивнијих мера у оквиру надлежности органа старатељства. Важно је напоменути да у нашем систему не постоје специјализоване хранитељске породице за децу са асоциајалним понашањем, па се овакви захтеви, готово по правилу одбијају. Следећи корак је захтев за смештај у одговарајућу установу социјалне заштите, за шта је неопходна сагласност надлежног Министарства, што подразумева и одређени проток времена за реализацију оваквог смештаја. Треба узети у обзир и расположивост капацитета ових установа. У случају потребе за ургентним збрињавањем детета, могуће је реализовати смештај у одређена прихватилишта, чији је број веома ограничен а реализација смештаја такође зависи од расположивих капцитета. Како се ради о установама отвореног типа, у пракси је честа појава да малолетна деца својевољно напусте овакву установу, па се такво дете враћа у установу или се трага за другим, сврсисходнијим облицима заштите мал. детета.
У односу према родитељима чија деца чине кривична дела, а који не показују мотивацију или спремност за кориговање својих образаца понашања, чији је ауторитет ослабљен или су супротних васпитних ставова и који својим понашњем грубо занемарују родитељско право, орган старатељства може покренути поступак корективног надзора, лишења родитељских права или подносити кривичну пријаву тужилаштву због занемаривања или запуштања мал. детета.
Оно што додатно усложњава овај проблем је временско трајање свих поступака па је веома важна ефикасност у раду свих система као и благовремена заштита.
Проблем деце са асоцијалним понашањем је системски проблем и тако га треба и решавати. Оно што често представља препреку у раду са овим породицама је и доступност породице као и поверење које дете има у институције. Ради се о деци која нису кривично одговорна али која могу учествовати у свим поступцима која се тичу заштите њихових права. Зато је веома битно да дете има изграђен однос поверења у стручне раднике као и стручне сараднике и да схвате да су сви поступци који се воде у циљу заштите њиховог најбољег интереса.
У пракси је велики проблем када малолетник има отпор према одређеној врсти смештаја или одређеним мерама заштите и када не верује институцијама.
Оно што сигурно има велики утицај на формирање моралних и васпитних вредности деце, на њихово понашање је структура породице у којој детет одраста. Најважнији је квалитет породичних односа као и постојање адекватне комуникације између родитеља и деце. Веома је битан начин на који се обраћамо и разговарамо са својом децом, начин на који ослушкујемо њихове потребе као и постојање међусобног разумевања, прихватања и уважавања у породици. Стабилан и очуван ауторитет родитеља као и уједначени васпитни ставови од немерљиве су важности за правилно сазревање сваког детета.
Сва деца имају потребу за стабилним и топлим породичним односима а формирање привржености, осећање сигурности и самопоуздања веома су важни за сву децу. Организација слободног времена као и начин на који породица проводи и осмишљава своје слободно време такође је од велике важнсоти. Занемаривање, одбацивање, неуважавање од стране родитеља код детета доводи до несигурности, ниског самопоуздања и неприхватања. Када дете није задовољило своју примарну потребу за сигурношћу у својој породици, онда ту сигурност често тражи ван породице и у неформалним, вршњачким групама. У насилном понашању често траже задовољење својих потреба и мотива који нису испунили у својој примарној породици.
Оснаживање породице и детета, указивање на личне снаге и капацитете породице и указивање на оно што је најбоље у сваком детету може да допринесе квалитетном развоју и побољшању њиховог понашања.
Једна стара, народна изрека каже „ У односима између родитеља и деце ништа није компликовано. Ако желите добру децу, будите добри родитељи“.