Другарство за сва времена

Протекле суботе, некада Југословени, а данас Словенци, Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Македонци и Срби, окупили су се како би прославили четрдесетпетогодишњицу Војно техниче академије из Загреба. Прослава је одржана у Белој Реци код Сретена Живаноћа. Овогодишње окупљање је шесто по реду.
-Нажалост од нас 85 колико је завршило 1973. године војну школу, двадесет није међу живима. Од 65 људи, дошло је око 27. То су људи који се сваки пут окупљају и који евоцирају успомене на наше дане проведене у бившој ЈНА. Ми смо остали достојанствени и усправни. За нас као да није било растурања Југославије – истиче Сретен Живановић.
У војничким данима делили су и добро и зло. Живели су 24 сата заједно, а и сада после скоро пола века, једни друге сматрају својом породицом.
- Долазимо из практично свих бивших Република. Са великим задовољством се дружимо и побуђујемо успомене из младеначких дана, али и оне зрелије. Наш однос је као некада - волимо се као браћа. Овде има колега који су били у Хрватској војсци и у Муслиманској војсци. Пазимо једни на друге и уоште не размишљамо о томе које је неко националности. Сви смо као један – истакао је Саво Бојић.
Момчило Павловић, један од њих, никада неће заборавити на четворогодишњи заједнички живот у интернату.
-Нас четворица је дошло из Ниша. Срце нам је препуно. После завршетка школе прво дружење било је после 30 година. Ипак, другарство је остало толико јако, јер смо у интернату били 24 сата заједно. То је остало другарство за сва времена и зато се радујемо сваком овом догађају – истиче Павловић.
Ова генерација окупља се сваких пет година, а сваки пут је неко други домаћин. Једно од окупљања занимљивих људи, пуних љубави и добрих намера оваквим манифестацијама дају пример и подсетник осталима да човечност треба гајити.