ПОРТАЛ У ВЕЧНОСТ ТРЕНУТКА

Паралелни светови, универзуми који обитавају истовремено када и наш, неки други људи, потпуно различити од нас, наше копије, теме вечности које интригирају научнике деценијама, вековима. Битке великих умова са формулама трају, траже се споне теорије и праксе, варијабле и константе просецају мисли, у грађевине конкретног утемељена је тежња ка вечном.
Међутим, не плаве жеље за другим световима само умове физичара, математичара, астронома, оне живе у сваком од нас. Уметничке одоре душе, топлина естетике која се улива у срце зову нас понекад, нуде нам заштиту, охрабрење, нуде нам пут да бар тренутно одлутамо, да се склонимо, поделимо време на пре и после. Ти лични портали нису тајни, за њих нема лозинки, нису забашурене шифрама, већ се дају досегнути само праћењем поменутог унутрашњег гласа, тактова романтика, суштинског хедонисте у малим скривеним одајама наше личности. У петак, 26. и суботу, 27. октобра, капије другог света широм ће отворити крила баш тамо где је улаз у велику салу Шабачког позоришта. Невидљиви, а опет опипљиви брод вас чека. Још једном, на дар, од уметничке меланхолије позног октобра - Интернационални шабачки “Blues&Jazz festival”. Поклон који задивљује, смирује, истовремено распакован и упакован у мелодије, са машном импровизације, одједном и очекиван и изненађујући.
Када закорачите и заузмете своје место на броду паралелног универзума, најпре ће вас поздравити ЈОВАН МАЉОКОВИЋ и пратећи бенд. Море је мирно, време стабилно, некварљиво, уметнички идеално, пловидба не може бити непријатна. Јова Маљоковић, презиме које је захваљујући њему и његовом брату Ђину (Миодрагу) постало синоним за џез. Неуморан, са деценијама рада иза себе и сталном дечачком радошћу пред сваки наступ, коју носи кроз читаву каријеру, пред албум који се рађа у мислима и постаје дело доступно сладокусцима. Нема квалитетног жанра да га, на свој начин, Маљоковић није обогатио. “Нишвил” је појам за српски џез, а јединствени Јоца Маљоковић, носилац је признања за животно дело овог фестивала.
Око 21:30, салутираће наш Ваљевац, чест гост, те га с правом зовемо нашим, да би брод хедонизма уметности препустио својим сјајним колегама из Македоније, трију КАБАДАЈАС. Бенд сигурно сече таласе џез сцене региона у последњих шест година, али су чланови на сцени генијалаца много дуже. Ђорђе Максимовски четврт века ствара џез, а занат је испекао и још увек употпуњује трио великог Влатка Стефановског. Уз њега, на истом путу је бубњар Дино Милосављевић, а фантастичан, потпун трио су са једним од највећих џез гитариста бивше “Југе” Зораном Костадиновским.
Глад стомака може да траје одређено време, а само глад душе може бити вечна, може вући човека, спутавати, спуштати га на неке биолошке нивое, а да тога није ни свестан. Храна желуца је преживљавање, залог свакодневног функционисања, а духовна храна је темељ људскости, свестраности вишезначног слојевитог бића, човека у својој комплетности, Горковској гордости. Та, храна, залогаји без којих се може преживети, али не и живети, то је уметност, то је музика, историја исписана нотним записама. У сваком такту је један моменат, један инспиративни трен за творца, композитора, створен у вечности, пресликан у микрокосмос божанског дара датог појединцу. Покрету руке данашњег саксофонисте, клавијатуристе, бубњара, гитаристе, басисте, звуку који исти описује док гледа у кајданку са старом композицијом је слављење генијалности очовечене у некој прошлости. У свакој ноти је делић духа времена, окружења, сила које су окруживале музичара када је сео пред неисписан нотни лист. Џез заувек описан импровизацијом не твори мени само од прошлости и садашњости, не дочарава само личне доживљаје музичара, он у сваком солу, сваком иступању од плана, нуди славље магичности тренутка који несебично дели са публиком, непоновљивог, јединственог у вечности. Такве тренутке не треба пропустити. У њима се утапају креатуре, у њима се гуше проблеми, у њима нада и вера испливавају, господаре.
Добродошли у други свет, паралелни, тренутни.
ДОБРОДОШЛИ НА 16. ШАБАЧКИ БЛУЗ И ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ.