ФИЛОЗОФИЈА У ДЕФАНЗИВИ, АЛИ ЋЕ ОПСТАТИ

Беше то крајем седмог и почетком шестог века пре нове ере. Човек је постао свестан себе, започео битку у којој побеђује страх, митолошке, непотпуне одговоре. Рађала се филозофија. Љубав према мудрости (грч. Philosophia) постала је вечна вредност прва и најважнија победа разума и системског аналитичког промишљања трагања за истином, суштином. Иако је заслужна за појаву свих наука, иако је темељ на коме је саздан сваки напредак друштва, језгро из кога су се рађали покрети и револуције које су твориле нови квалитет, напреднију епоху, већ два века је са места на трону које јој припада, дошла у подређен положај спрам вредности супротних универзалним које пропагира.
-Логос је на прелазу седмог и шестог века пре нове ере победио митос, ум и разум побеђују митолошко схватање света који нас окружује. Тај прелазак није био ни лак, ни брз, али када је Талес предвиђао помрачење Сунца, природна појава престала је да буде манифестација љутње богова. Кроз целокупну историју филозофија је мењала појавне облике, но чувала је потку још онда постављену. Истицала је рационално мишљење ослоњено на разум, носила је критички однос према свету, човеку и сваком друштву и не постоји ниједно друштво коме је филозофско мишљење нанело штету – почиње разговор за наш лист Верољуб Илић, председник подружнице Српског филозофског друштва, представник у Националном просветном савету и професор филозофије у Шабачкој гимназији.
Иако је филозофија издигла човека на виши ниво, код нас је још увек присутна традиција у којој “филозофија” и “филозоф” имају негативно значење апстрактног, бескорисног, непрактичног. На овим просторима филозофија нема дугу традицију, нема корене који би је чували при јаким политичким ветровима, пред олујама времена.
-Дуго је филозофија суштински гушена, онемогућаван је продор у јавну сферу. Први аутентични филозофи појавили су се између два рата, школовани у Немачкој, донели су знања у отаџбину. Ипак, одмах после Другог светског рата започиње идеолошко силовање филозофије Марксизмом, а ти филозофи су протерани. Када је прошло такво једноумље уследила је доминација тржишне економије која намеће свој идеал друштва и човека у том друштву. Човек живи да би радио, зарађивао, трошио, напредовао, не да би промишљао, процењивао, мислио о алтернативама, а баш то је бит филозофије. Тржишна економија није доминантна само код нас, наравно, то је већ обележје времена и филозофија трпи на далеко ширем подручју него што је наше.
Многи средњи век називају “мрачним добом”, а миленијум мрака започео је гашењем последње филозофске школе 529. године. Држава је гард у односу на sophiu (грч. Мудрост) “заузела” давно, схватајући да је она потенцијално највећи непријатељ властодржаца.
-Сукоб филозофије и државе почиње још у Антици. Сви знамо шта се догодило Сократу када се усудио да критички резонује власт свог полиса, када се успротивио боговима Атине. Он је тврдио да је филозофија за државу попут обада који подстиче тромог коња да се покрене. У 19. веку је филозофија забрањена у царској Русији. Министар просвете Кнез Сихматов Зиринески је рекао да је филозофија бескорисна, а филозофе означио као људе који подижу буне. После Октобарске револуције Лењин је филозофе бродовима “извозио” на запад. Ипак, у неким, по мени паметним државама, она је негована, чувана јер су разумели корист од филозофије, филозофског размишљања. Филозофија искључује емоције, интерес, а баш на њима идеологије базирају моћ и зато власт кроз историју није волела филозофе и филозофију. Филозофи су кадри да разоткрију манипулацију, пропаганду јер филозофија делује са позиције универзалног у човеку, већег од свега партикуларног.
Дефанзива филозофије започела је почетком деветнаестог века и траје још увек.
-Развојем позитивизма у том периоду науке се специјализују, на неки начин истичу потенцијал зараде на тим знањима, а са тог аспекта филозофија је “танка”. Временом су новац и зарада све више добијали на значају као вредност, а филозофија је морала да трага за разлозима свог постојања, сврсисходности у новом времену.
У таквом поретку трпи и филозофија као поштовано академско звање у научним круговима.
- Актуелно време можемо окарактерисати као доба антихуманистичке хистерије у оквиру које је и антифилозофска хистерија. Тржишна економија и финансијски императив потискују све што не може донети брзу добит, а у тим атацима на друштвене науке, у потискивању социологије, књижевности, историје, филозофија пролази најгоре. Потискује се из наставних планова и програма, своди се на ниво изборног предмета, док се најважније научне институције и удружења, попут Српске академије наука и уметности затварају за филозофе. Следствено томе није уважавано ни мишљење Института за филозофију, Одељења за филозофију при Филозофском факултету.
У трагању за својом сврсисходношћу, односно указивању на општи значај филозофија се суочава са бројим изазовима на које суштински једина може дати одговор.
-Време силе, моћи капитала, нетолеранције, насиља изискује оно чему филозофија тежи, да помогне развој, пре свега младог човека који размишља својом главом, на аргументима формира сопствене ставове, гради активно свој свет на принципима лепоте, праведности, истинитости уместо пасивног прихватања наметнутог. Декларативно сви истичу значај постојања одговорног, освешћеног човека у сталној потрази за истином, а баш таквом појединцу тежи филозофија. Филозофија као метафизика не постоји више, престало је трагање за коначним одговором на питања шта су држава и овај свет, она сада креира свет. Многи теже креирању света, али се тај филозофски издваја по томе што тежи сталном унапређењу, самопревазилажењу, тежи анализи тренутног, чињеничног као полазног у предвиђању будућег могућег. Анализа чињеница указује шта човек и држава могу бити и куда иду. Кроз филозофију подстичемо анализу једног феномена из више перспектива. Тежећи аргументима појединац оснажује позицију одговорности, односно одговорног човека и ту се брише једнакост између критичког мишљења као највеће вредности филозофије и критизерства, критике без аргумената која је суштински непријатељ филозофије.
Филозофија као наставни предмет принуђена је да одолева различитим ударцима.
-У стручним школама је сведена на ниво изборног предмета, али у наставном програму гимназије је општеобавезна. Ученик се вредносно формира кроз филозофију и хуманистичке науке. Кроз филозофију се заокружује етички интегритет личности. Ефекти филозофије су посредни, граде се одговори на питања каквог ћемо човека створити сутра, шта ће бити, а то је касније видљиво. Филозофија је трагање за одговорима на вечна питања која се увек намећу, нема коначних одговора, већ се изнова постављају. У Словенији се филозофија уводи у старијим разредима основних школа јер су увидели њен значај за креативно мишљење и самостално истраживање. Амерички филозоф Липман је осмислио филозофију за децу уз инсистирање да што раније уђе у образовни систем.
Филозофија није уобичајен предмет, те и квантификовање ученика мора бити другачије.
-Није могуће квантификовање као у другим наукама, јер нема јасних и прецизних одговора да би суд тачно/нетачно био примењив. Како одредити тачан одговор на питање шта је срећа, добро, шта је смисао, који вредносни систем треба прихватити, који преиспитати? Успех професора филозофије је када ученик тежи одговору, када има одговор и аргументе на којима га базира. Успели смо ако ученик јасно разликује чињенице од вредносних судова. Мени је драго што наши ђаци ти чине. Успешно наступамо на филозофским олимпијадама у Србији, иностранству.
Ма које питање да доминира једним временом, филозофија има суштински значај.
-У плану је увођење пословних етика у стручним школама. Институт за биоетичка испитивања постоји у Београду Биоетика је та која одговара на етичка питања на савремене дилеме: еутаназије, абортуса, вештачке интелигенције, клонирања, роботике. Човек губи хуманитет, постоји страх да би могао потпуно нестати у ери брзог развоја савремених технологија. Биоетика указује на ту опасност, подстиче мислећег човека да бори трагајући за одговорима.