МОМЦИ КОЈИ “РАСТУРАЈУ” У КАФАНСКОМ КВИЗУ
Знање мора да се исплати
Годинама већ траје општа деградација друштва. Уместо дечјих програма емитују се ријалитији. Младима су идоли блогерке и јутјубери, а старлете потписују најпродаваније књиге. Знање се углавном користи само за полагање испита да би се дошло до дипломе која је, често, карта у једном правцу за неке богатије земље.
Ипак, постоје и понеки светли, другачији примери. Три момка из Шапца: Војислав Пајтић, Огњен Илић и Михаило Ераковић, формирали су екипу која редовно побеђује у квизу који се одржава у – кафани. Ништа необично, јер је код нас традиционално изједначавање кафане и библиотеке.
Мотив за упознавање са њима био је баналан. Квиз нема наградни фонд, нема генералног победника, постоји само сатисфакција за најбоље. Међутим, начин на који ови млади људи размишљају је оно што их издваја.
Воја има 27 година, дипломирани је правник и напустио је посао у ревизорској фирми у Београду да би се вратио у Шабац и остварио се у свом граду. Двадесетпетогодишњи Огњен за месец дана треба да постане грађевински инжењер, а Михаило такође студира Грађевински факултет. Много читају, имају велику количину „беспотребних информација“ па су одлучили то негде да искористе и да коначно добије сврху.
-Нас тројица много времена проводимо заједно и када нам је досадно један другог пропитујемо „глупости“. Одлично се допуњујемо и у квизу увек један нешто зна. Баш ретко се деси да неко питање немамо појма ни један. Ако имамо неког госта са стране, поведемо и њега, прича Воја.
Квиз је конципиран тако да се добија по 10 питања из осам области. Екипе (углавном четворочлане) одговарају на папиру, а када се одговори прочитају сабирају се поени. Награда за укупног победника је симболична, 1.500 динара, док победник сваке области добија „грицкалице“.
-Квиз је јако популаран у Београду где се одржава на неколико локација у центру града. Долазе квизомани који иначе учествују у телевизијским квизовима. Тамо имају и спонзоре па су и награде озбиљније, каже Воја.
Квиз у Шапцу организују студенти из Новог Сада, Ђоле и Петар, следеће недеље 20. пут.
Воја, Огњен и Михаило су учествовали шест пута и заузели четири пута прво, а два пута друго место.
-Људи долазе пре свега због забаве, а да би победио мораш да поседујеш одређену количину знања. Питања су прилично тешка и нису нешто са чим се свакодневно сусрећемо. Организатори су веома креативни у смишљању питања. Ово је леп вид забаве, али и тестирање сопственог знања и прилика да се научи нешто ново, истиче Воја.
Сматрају да је добро што се у Шапцу организује овако нешто и да је то одлична прилика за окупљање студената када викендом дођу у родни град. То је место где се нађе велика количина знања и одлично је за све који још увек цене такве вредности.
-Оцена је постала важнија од знања. Родитељи имају превише заштитнички став према деци. Најбитније им је колико је ранац тежак, а децу до трећег, четвртог разреда воде и школу и иду по њих. Завршио сам Гимназију и чујем да се сада буне против професора који су мени остали у изузетно лепом сећању. Захваљујући њима сам кроз факултет прошао без проблема иако можда код њих нисам имао тако добре оцене. Данас децу прво науче да израчунају просек, каже Огњен.
Воја сматра да је велики проблем и неваспитање. Када је био мали подразумевало се да ће старијим дечацима отићи по лопту када играју фудбал. Две деценије касније ствари су се знатно промениле. Наши саговорници ипак верују да праве вредности морају да нађу свој пут.
-Више деца не желе да буду доктори или инжењери. Сви би да буду јавне личности, ништа што има озбиљне везе са књигом. Знање мора да се исплати, пре или касније. Лепа је сатисфакција чак и када у провинцији победиш у неком квизу. То је потврда да нешто што су учио годинама, има неку цену, истиче Воја, који је учествовао и у квизу “Трагач”, али га је после освојених 100.000 динара стигао трагач.
Надметање, дружење
и наравно пиво
Квиз се одржава сваке недеље од 20 сати у кафићу “Мали Метропол”. Наши саговорници кажу да се окупи и по десетак екипа, а почела су и међусобна дружења. Нема ограничења када су године у питању, али су такмичари углавном млађе генерације.
Војина, Огњенова и Михаилова екипа носи име по једном ријалити играчу. То је њихов саркастичан начин да изразе бунт против тог вида забаве, а у шали кажу да тако заваравају противнике да ништа не знају. Кажу да ће следеће недеље именом екипе одати омаж сремачком вепру који је протрчао кроз Шабац.
Позивају све Шапчане који верују да имају широко знање да дођу и играју се, провере колико су информисани и уживају у лепом пиву.
Ипак, постоје и понеки светли, другачији примери. Три момка из Шапца: Војислав Пајтић, Огњен Илић и Михаило Ераковић, формирали су екипу која редовно побеђује у квизу који се одржава у – кафани. Ништа необично, јер је код нас традиционално изједначавање кафане и библиотеке.
Мотив за упознавање са њима био је баналан. Квиз нема наградни фонд, нема генералног победника, постоји само сатисфакција за најбоље. Међутим, начин на који ови млади људи размишљају је оно што их издваја.
Воја има 27 година, дипломирани је правник и напустио је посао у ревизорској фирми у Београду да би се вратио у Шабац и остварио се у свом граду. Двадесетпетогодишњи Огњен за месец дана треба да постане грађевински инжењер, а Михаило такође студира Грађевински факултет. Много читају, имају велику количину „беспотребних информација“ па су одлучили то негде да искористе и да коначно добије сврху.
-Нас тројица много времена проводимо заједно и када нам је досадно један другог пропитујемо „глупости“. Одлично се допуњујемо и у квизу увек један нешто зна. Баш ретко се деси да неко питање немамо појма ни један. Ако имамо неког госта са стране, поведемо и њега, прича Воја.
Квиз је конципиран тако да се добија по 10 питања из осам области. Екипе (углавном четворочлане) одговарају на папиру, а када се одговори прочитају сабирају се поени. Награда за укупног победника је симболична, 1.500 динара, док победник сваке области добија „грицкалице“.
-Квиз је јако популаран у Београду где се одржава на неколико локација у центру града. Долазе квизомани који иначе учествују у телевизијским квизовима. Тамо имају и спонзоре па су и награде озбиљније, каже Воја.
Квиз у Шапцу организују студенти из Новог Сада, Ђоле и Петар, следеће недеље 20. пут.
Воја, Огњен и Михаило су учествовали шест пута и заузели четири пута прво, а два пута друго место.
-Људи долазе пре свега због забаве, а да би победио мораш да поседујеш одређену количину знања. Питања су прилично тешка и нису нешто са чим се свакодневно сусрећемо. Организатори су веома креативни у смишљању питања. Ово је леп вид забаве, али и тестирање сопственог знања и прилика да се научи нешто ново, истиче Воја.
Сматрају да је добро што се у Шапцу организује овако нешто и да је то одлична прилика за окупљање студената када викендом дођу у родни град. То је место где се нађе велика количина знања и одлично је за све који још увек цене такве вредности.
-Оцена је постала важнија од знања. Родитељи имају превише заштитнички став према деци. Најбитније им је колико је ранац тежак, а децу до трећег, четвртог разреда воде и школу и иду по њих. Завршио сам Гимназију и чујем да се сада буне против професора који су мени остали у изузетно лепом сећању. Захваљујући њима сам кроз факултет прошао без проблема иако можда код њих нисам имао тако добре оцене. Данас децу прво науче да израчунају просек, каже Огњен.
Воја сматра да је велики проблем и неваспитање. Када је био мали подразумевало се да ће старијим дечацима отићи по лопту када играју фудбал. Две деценије касније ствари су се знатно промениле. Наши саговорници ипак верују да праве вредности морају да нађу свој пут.
-Више деца не желе да буду доктори или инжењери. Сви би да буду јавне личности, ништа што има озбиљне везе са књигом. Знање мора да се исплати, пре или касније. Лепа је сатисфакција чак и када у провинцији победиш у неком квизу. То је потврда да нешто што су учио годинама, има неку цену, истиче Воја, који је учествовао и у квизу “Трагач”, али га је после освојених 100.000 динара стигао трагач.
и наравно пиво
Квиз се одржава сваке недеље од 20 сати у кафићу “Мали Метропол”. Наши саговорници кажу да се окупи и по десетак екипа, а почела су и међусобна дружења. Нема ограничења када су године у питању, али су такмичари углавном млађе генерације.
Војина, Огњенова и Михаилова екипа носи име по једном ријалити играчу. То је њихов саркастичан начин да изразе бунт против тог вида забаве, а у шали кажу да тако заваравају противнике да ништа не знају. Кажу да ће следеће недеље именом екипе одати омаж сремачком вепру који је протрчао кроз Шабац.
Позивају све Шапчане који верују да имају широко знање да дођу и играју се, провере колико су информисани и уживају у лепом пиву.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
