Кривина у огледалу
Слобода без друге стране
Чудна су мерила по којима Прворођени тврди да у Србији постоји медијска слобода. По њему, слобода је то да он и његови имају слободу да, у политичкој борби, кажу све што им падне на памет о политичким противницима, али не и то да ти исти политички противници имају могућност да њему и његовим одговоре са истог места.
Тако нешто не бисмо могли да очекујемо од пропагандних мегафона који, једноставно, не знају за основно правило у новинарству, а то је - друга страна. Било би, међутим, сасвим нормално да од људи од ауторитета и знања на Јавном сервису опозициони представници, барем једном у години, добију милост и да се појаве на оном истом каналу са којег се просипају најгоре могуће оптужбе и увреде на њихов рачун. Чега се то ауторитети са Јавног сервиса плаше? У демократским државама модерног света сасвим је нормално да после гостовања председника државе на Јавном сервису, следећи гост буде представник опозиције. Да се разумемо, нема ни тамо директних дуела председника са опозицијом, изузев када дође до избора, али опозиција има могућност да одговори.
Од почетка ове године, Прворођени је шест пута био гост у студију Јавног сервиса. Неки упорнији људи су израчунали да је за то време провео скоро десет сати на РТС, не рачунајући конференције за штампу и укључења из иностранства у програм Јавног сервиса. Ниједан опозициони лидер у Србији није ни минут времена провео сам у студију ове куће, а било је повода, није да није. Када неко нон стоп о некоме говори да је лопов, сецикеса, издајник, нормално је да велика већина помисли да то човек стварно и јесте, нарочито ако нема могућност да одговори.
Пропагандни мегафону у Србији су пуни информација којима се тврди да је опозиција крива за насиље у друштву, без обзира што је страдала само једна глава и то она Борка Стефановића. Никоме, међутим, не пада на памет да позове тог Борка да га пита како је изгледао тај напад, што он мисли о томе. Овако, имамо ситуацију да је штангла о Боркову главу „изоловани инцидент који ама баш никакве везе нема са влашћу“, а покушај хапшења извесног Милана Радоичића у Северној Митровици је „покушај убиства“. И готово, то је врховна истина. Нема шта ту више било шта да се каже.
Јесу и Прворођени и Фикус осудили тај напад, и јесу ухапшени нападачи, али не знамо ко су ти нападачи и не знамо зашто су то учинили. И ниједан новинар у слободној Србији о питање на поставља, никоме. У Србији у којој су медији слободни, мегафони постављају питања Прворођеном о изјавама које ти исти мегафони нису објавили. Траже реакцију на нешто о чему нису писали или извештавали. Признаћете да то баш и није „новинарски“.
Изгледа да је прилика давно изгубљена, јер су сада ровови дубоко ископани. Мегафони раде свој посао и не пада им на памет да се мало „отворе“ за другачије мишљење, а опозиција не жели да одговара на питање колега који раде у пропагандној машинерији СНС. Реално и искрено, сви греше, с тим што је одлука других, реакција на понашање првих. И тако у круг.
Свака власт се труди да има контролу над медијима, али ово шта су урадили напредњаци са медијима у Србији је превршило сваку меру. Дошли смо до ситуације у којој Прворођени свом мегафону Миломиру Марићу каже - „озбиљно сам се припремио за Ваше гостовање“. Лапсус који је, у ствари, истина. Марић је гостовао у сопственој емисији. Тако изгледају медији у Србији који дувају у леђа овој власти.
Прворођени је недавно изјавио да је спреман да изађе на мегдан опозицији, колико год да их има, да има равноправне услове како они, и да ће све да их победи. Нагласио је, додуше, да то морају да буду представници парламентарних странака. Наравно да од тога нема ништа. Прворођени је једна обична кукавица која злоупотребљава медије и са њих шири мржњу према свакоме ко мисли другачије. Никоме, сем новинара, не сме ништа у лице да каже. Разрачунава се политичким противницима путем малих екрана и то без икаквог обзира на време и место. Сатима и сатима нам се обраћа са ивек истим флоскулама.
Као неко ко је прочитао све о политичком маркетингу и ПР, требало би да зна да од новинара не треба да прави непријатеље, а то константно ради. Слободе које сви уживамо нису оне за које смо се борили и на основу којих је и он дошао на власт. Остаје нам нада да они који једног дана буду наследили Прворођеног, неће наставити са његовом матрицом слободе медија и учинити ово друштво поносном европском државом.
Тако нешто не бисмо могли да очекујемо од пропагандних мегафона који, једноставно, не знају за основно правило у новинарству, а то је - друга страна. Било би, међутим, сасвим нормално да од људи од ауторитета и знања на Јавном сервису опозициони представници, барем једном у години, добију милост и да се појаве на оном истом каналу са којег се просипају најгоре могуће оптужбе и увреде на њихов рачун. Чега се то ауторитети са Јавног сервиса плаше? У демократским државама модерног света сасвим је нормално да после гостовања председника државе на Јавном сервису, следећи гост буде представник опозиције. Да се разумемо, нема ни тамо директних дуела председника са опозицијом, изузев када дође до избора, али опозиција има могућност да одговори.
Од почетка ове године, Прворођени је шест пута био гост у студију Јавног сервиса. Неки упорнији људи су израчунали да је за то време провео скоро десет сати на РТС, не рачунајући конференције за штампу и укључења из иностранства у програм Јавног сервиса. Ниједан опозициони лидер у Србији није ни минут времена провео сам у студију ове куће, а било је повода, није да није. Када неко нон стоп о некоме говори да је лопов, сецикеса, издајник, нормално је да велика већина помисли да то човек стварно и јесте, нарочито ако нема могућност да одговори.
Пропагандни мегафону у Србији су пуни информација којима се тврди да је опозиција крива за насиље у друштву, без обзира што је страдала само једна глава и то она Борка Стефановића. Никоме, међутим, не пада на памет да позове тог Борка да га пита како је изгледао тај напад, што он мисли о томе. Овако, имамо ситуацију да је штангла о Боркову главу „изоловани инцидент који ама баш никакве везе нема са влашћу“, а покушај хапшења извесног Милана Радоичића у Северној Митровици је „покушај убиства“. И готово, то је врховна истина. Нема шта ту више било шта да се каже.
Јесу и Прворођени и Фикус осудили тај напад, и јесу ухапшени нападачи, али не знамо ко су ти нападачи и не знамо зашто су то учинили. И ниједан новинар у слободној Србији о питање на поставља, никоме. У Србији у којој су медији слободни, мегафони постављају питања Прворођеном о изјавама које ти исти мегафони нису објавили. Траже реакцију на нешто о чему нису писали или извештавали. Признаћете да то баш и није „новинарски“.
Изгледа да је прилика давно изгубљена, јер су сада ровови дубоко ископани. Мегафони раде свој посао и не пада им на памет да се мало „отворе“ за другачије мишљење, а опозиција не жели да одговара на питање колега који раде у пропагандној машинерији СНС. Реално и искрено, сви греше, с тим што је одлука других, реакција на понашање првих. И тако у круг.
Свака власт се труди да има контролу над медијима, али ово шта су урадили напредњаци са медијима у Србији је превршило сваку меру. Дошли смо до ситуације у којој Прворођени свом мегафону Миломиру Марићу каже - „озбиљно сам се припремио за Ваше гостовање“. Лапсус који је, у ствари, истина. Марић је гостовао у сопственој емисији. Тако изгледају медији у Србији који дувају у леђа овој власти.
Прворођени је недавно изјавио да је спреман да изађе на мегдан опозицији, колико год да их има, да има равноправне услове како они, и да ће све да их победи. Нагласио је, додуше, да то морају да буду представници парламентарних странака. Наравно да од тога нема ништа. Прворођени је једна обична кукавица која злоупотребљава медије и са њих шири мржњу према свакоме ко мисли другачије. Никоме, сем новинара, не сме ништа у лице да каже. Разрачунава се политичким противницима путем малих екрана и то без икаквог обзира на време и место. Сатима и сатима нам се обраћа са ивек истим флоскулама.
Као неко ко је прочитао све о политичком маркетингу и ПР, требало би да зна да од новинара не треба да прави непријатеље, а то константно ради. Слободе које сви уживамо нису оне за које смо се борили и на основу којих је и он дошао на власт. Остаје нам нада да они који једног дана буду наследили Прворођеног, неће наставити са његовом матрицом слободе медија и учинити ово друштво поносном европском државом.
Ненад Кулачин
Најновији број
25. април 2024.
