Сати и дукати

Колико пута се зборило на тему села некад и сад и колико поређње значи. Од окупљања на млеку до славских окупњања беседи се о кућењу и богаћењу где су момци у снази наводили примере где су од фарми свиња и трговине повремено преко границе до стада оваца и поврћа срећни стекли завидан иметак. Тврдећи да им је од предака остао добар темељ и да се итекако могло градити. Када је стигло вино и кренуло добро расположење наиђоше и контра примери где је тање домаћинство бележило фијаско за фијаском. И све беше у благу или еврима те доларима, да не увредимо оне преко баре.
Времешни старина помно слушао и гладећи дуге брке те палећи лулу херцеговцем отпочео своју упоредну причу. Ђед Мијаило, Солунац и ратник који је изгубио око у борби са сабратом рањен од гранате и остао без чете у незнаној земљи. Тумарајући гладни по незнаној земњи изгладнели тражили и зрно кукуруза који животиње нису превариле па и кору дрвета.
Пред растанак заноћише у трошној страћари а ујутру трагајући за храном угледаше паучином окован сандук сличан војничком и уз сневану храну отворише и занемеше. Сандук беше пун дуката а иако без снаге одвукоше га и затрпаше заклевши се да ће се вратити по њега и ко први дође да побратиму остави половину. Крете ђед Мијаило кући и после силних дана угледа грм изнад куће па се одмах са прага повери ђеду. Потом крете назад само загрливши малене главе осам потомака. Било то врашки тешко време па се глава губила за ситнице. Набави ситно кљусе и товар сламе и кукурузне шаровине те крете на далек пут. Тамо све пронађе и пола сандука дуката које побратим оставио. Реч и чојство беху гранитна заштита сваког угледног човека.
Дуго је трајао и повратак па потом уз поодраслу децу куповина земље коју му држава узе али га више болело што будућност потомака не беше у раму очекивања. Дуго се ломио а онда у јесењи сутон у магази подели дукате и појасни зашто некоме више. Беше то пола иметка а другу у диму механа у чочек и заносне девојке протраћи. Како дошло...
А онда се ђеду Мијаилу изгуби сваки траг. Можда да причу ојача или ослаби аргументе времена које долази. Реч исконски јака и реч садашња тек указаше се сати и дукати из предања у предање. Неко би додао по нешто тек указаше се и питање о путу без дуката и путу потомака са дукатима и колико је сати потребно да се све заборави или пак преточи у срећнији крај .
Или би било да није у окову од паучине после побратимске ноћи никао сандук са дукатима.
Неко ће рећи шта би било кад би било. Неко бапским причама тек ко зна које колено слуша причу који је врсни приповедач стари кум испричао млађарији да поук извуку.
Сати и дукати су одзвањали у ноћи која је остала без снега као и ђед Мијаило без дуката. А и да их беше да ли би и стотине хектара земље и други иметак имали достојне наследнике. И да ли би ико помислио на солунца који у безнађу и беспућу добија несневани дар.
Превише питања тек да се и село данас удене у тај ток и покаже да се коло среће итекако окреће. И ко то сме судити току ових смутних дешавања у обиљу добрих људи који носи рам слике села и некад и сад.
Само је реч и доброта проредила станице одмора душе. Оне напаћене коју има свако, од ђеда Мијаила до наследника који су премостили време до дана данашњег. И ко ће гарантовати колико ће се ко богатити и да ли је то једини циљ који се берићетом зове. Побратима више и нема или су само сенка оних који се у пређашњој причи помињу.
Сати и дукати се ето уплетоше и у ноћ Аранђеловдана да је учине свечарски обавезујућом у неговању предања који носе наук. Ако сте га пригрлили благо вама јер питања и одговора је превише.
Сати и дукати да ли и колико вреде дилема је коју вам остављамо. Не морате се захваљ ивати ...