ПОТВРДА ДЕЦЕНИЈСКОГ КВАЛИТЕТА

Брачни пар Станислав и Биљана Вуловић из Свилеуве се већ више од једне деценије на породичном домаћинству баве узгојем сировине и прерадом воћа и поврћа. На “Фестивалу зимнице” у Коцељеви, где су прошле године добили признање у категорији нај ајвар, присутни су готово од почетка, док је потврда квалитета њихових производа у Београду стигла након три године.
–Трећи пут смо учествовали на сајму у Београду и то потпуно самостално и самоиницијативно, као индивидуални произвођачи, једини представници из тамнавског краја. Нисмо очекивали да ћемо у конкуренцији од око 400 излагача успети да освојимо ова признања, али се то ипак догодило. Нисмо добили никакав новац али нама више вреди признање да то што радимо вреди, да је квалитетно и да испуњава критеријуме- истиче Станислав, домаћин из тамнавског краја који се деценијама бави обрадом дрвета и дуборезом.
Годишње у просеку произведу око четири хиљаде теглица зимнице а у понуди имају палету од 52 производа. Од сокова, преко џемова и салата до ајвара. Осим у Коцељеви присутни су на манифестацијама у Осечини, Старој Пазови, Лајковцу, Лазаревцу, Ваљеву, Београду а производна сезона им почиње већ на пролеће. Део сировине сами производе у својим баштама и воћњацима али су принуђени да одређену количину воћа и поврћа докупе од локалних произвођача.
Напомињу да је квалитет од пресудног значаја за сваки посао, па и за овај, те да се никада нису плашили конкуренције. Посао спремања ајвара је Станислав, који се ни у једној прилици не одваја од шајкаче, углавном преузео на себе. Прича да је на почетку сезоне, када је паприка добра, са довољном количином суве материје, за једну теглу ајвара потребно прерадити два килограма овог поврћа, а да је касније, када је квалитет лошији, потребно дупло више. Сматра да се тајна најбољег ајвара крије у зачинима.
–Све је у зачинима, у свему ономе што ставиш и време када шта додајеш. Када би две жене добиле исте намирнице и да кувају исти ручак не би добиле јело истог укуса. Зависи од поступка, времена додавања зачина и на крају од укуса оног ко ајвар прави. Ја увек спремам по свом укусу и то се очигледно допада и многим другим људима- истиче Станислав.
“Домаћинство Вуловић” се није случајно обрело у друштву произвођача зимнице. Наиме, Биљана је 26 година радила у некадашњем гиганту за прераду воћа и поврћа “Воћар Коцељева”.
–Пре десетак година сам схватила да је много боље понудити прерађен производ него продавати искључиво сировину. Одлучила сам да своја знања и искуства из фабрике искористим и покренем овај посао. Почели смо да се бавимо производњом зимнице. Осим искустава из фабрике ја сам се и школовала за овај посао јер сам завршила прехрамбену школу-прича Биљана и додаје да су у квалитет својих производа сигурни када се купци враћају, траже нове производе, када их на сајмовима препознају и препоручују другима.
Слатко од шљива које је проглашено за најбоље на сајму је њен производ. У припреми, каже, нема много тајне и мудрости али је потребно имати квалитетну сировину.
–Мора да се зна у које доба је најбоље да се шљива одбере, опере, ољушти, да се одређено време држи у кречу, онда да се лепо испере. Сируп мора бити прикладан и када је он одговарајући, спусти се шљива у њега. Зна се колико времена треба да обаври, да се добро спењава, када се шта додаје од зачина, јер су и ту они веома важни, и онда то да одстоји преко ноћи, изручи у тегле, декорише- открива Биљана, истичући да је квалитетан садржај теглице најбитнији, али да је и паковање веома важно јер оно оставља први утисак на купца.
Говорећи о другој страни медаље Вуловићи напомињу да у овом послу нема велике зараде јер су трошкови у сталном порасту, али да су задовољни потражњом упркос томе што је приметан пад куповне моћи.
–Највише робе пласирамо у Београд, али се значајне количине продају на “Фестивалу зимнице” у Коцељеви. Ту се уговоре количине које се испоручују након сајма. Било би добро када бисмо успели да се организујемо и удружени пласирамо своје производе, јер нико од нас појединачно нема капацитет да задовољи потребе неког већег тржишта. Важно је створити неки заштитни знак који би гарантовао одређени квалитет и задовољио захтев потражње- оценио је Станислав чије домаћинство је, захваљујући признањима са сајма у главном граду Србије добило понуду да одређену количину производа пласира и ван граница наше земље, на руско тржиште.