РАЗГОВОР СА ДР ИВАНОМ КОСАНИЋ ИЗ СЛУЖБЕ ХИТНЕ ПОМОЋИ
МОЖДАНИ УДАР НЕ БИРА ГОДИНЕ
Акутни мождани удар представља први узрок инвадилитета и трећи узрок смртности у развијеним земљама света. На сваких 45 секунди једна особа доживи мождани удар, а на свака три минута изгуби живот. Све је више младих који се суочавају са овим обољењем
О можданом удару разговарали смо са др Иваном Косанић која протекле четири године ради у Служби хитне помоћи.
Због чега долази до можданог удара?
- Мождани удар је обољење које настаје услед поремећаја циркулације у одређеним деловима мозга. Акутни мождани удар је први узрок инвалидитета и трећи узрок смртности у развијеним земљама света. На сваких четрдесет пет секунди једна особа доживи мождани удар, а на свака три минута, једна особа изгуби живот.
До поремећаја мождане циркулације долази из два разлога?
- Први узрок је зачепљење крвног суда мозга, значи, атеросклеротичне промене на зиду крвог суда, тромбоза или емболус. На тај начин настаје исхемијски мождани удар који чини чак 80% свих можданих удара. Чак 30% људи који доживи ову врсту удара има неки неуролошки дефицит, већи или мањи, а 30% њих опорави се у потпуности. Друга врста, која настаје услед пуцања можданих овојница, јесте хеморагијски мождани удар, који доводи до последичног крварења у мозгу, или између можданих овојница. Он је знатно ређи, чини око 20 до 25%, али смртност иде чак до 60%.
Који су фактори ризика?
- Факторе ризика делимо у две групе. Први су непромењиви, односно, они на које не можемо деловати, а то је генетска предиспозиција, затим старост – сматра се да се после педесет пете године са сваком деценијом живота двоструко повећава ризик од настанка можданог удара. Мада, млађа популација се све чешће суочава са овом врстом проблема. Нема правила. Оно што смо ми учили, да је у питању болест која иде уз одређену старосну категорију, више не важи. Када је пол у питању, статистика говори да је чешћи код мушкараца, него код жена.
На које факторе ризика можемо да утичемо?
- Промењиви фактори ризика су гојазност, односно, неправилна исхрана, затим повишен крвни притисак. Код људи који болују од хипертензије, два пута је већи ризик од можданог удара, међутим, уколико се крвни притисак држи под контролом помоћу терапије, ризик се двоструко смањује. Прекомерно конзумирање алкохола и цигарета такође спада у факторе ризика на које можемо да утичемо. Пушење двоструко повећава ризик од настанка можданог удара, а чак су и пасивни пушачи изложени повећаном ризику. Затим, шећерна болест, повећане вредности укупног холестерола и триглицерида, као и повећане вредности такозваног лошег, а смањене вредности доброг холестерола. Срчане аритмије, односно треперње у коморама може проузроковати емболусе.
Који симптоми упућују на мождани удар?
- Пре свега, осећај трњења, или одузетост половине лица, руке, ноге, или целог тела, затим отежан, неразумљив говор - особа не може да изрази оно што жели, нити да разуме оно што јој други говоре. Такође, поремећај равнотеже, нестабилност, изразито јаке главобоље са повраћањем које су нагло настале без неког јасног узрока, поремећај вида у смислу нагло насталог замагљења, или губитка вида на једном оку, или једне половине видног поља. То је најчешћа симптоматологија.
Најбитнија је превенција?
- Требало би деловати на промењиве факторе ризика, дакле, на оне на које можемо да утичемо, а то је начин исхране, физичка активност, лечење повишеног крвног притиска, холестерола, триглицерида, шећерне болести и коришћење антикоагулантне терапије, односно лекова који спречавају згрушавање крви.
Због чега долази до можданог удара?
- Мождани удар је обољење које настаје услед поремећаја циркулације у одређеним деловима мозга. Акутни мождани удар је први узрок инвалидитета и трећи узрок смртности у развијеним земљама света. На сваких четрдесет пет секунди једна особа доживи мождани удар, а на свака три минута, једна особа изгуби живот.
До поремећаја мождане циркулације долази из два разлога?
- Први узрок је зачепљење крвног суда мозга, значи, атеросклеротичне промене на зиду крвог суда, тромбоза или емболус. На тај начин настаје исхемијски мождани удар који чини чак 80% свих можданих удара. Чак 30% људи који доживи ову врсту удара има неки неуролошки дефицит, већи или мањи, а 30% њих опорави се у потпуности. Друга врста, која настаје услед пуцања можданих овојница, јесте хеморагијски мождани удар, који доводи до последичног крварења у мозгу, или између можданих овојница. Он је знатно ређи, чини око 20 до 25%, али смртност иде чак до 60%.
Који су фактори ризика?
- Факторе ризика делимо у две групе. Први су непромењиви, односно, они на које не можемо деловати, а то је генетска предиспозиција, затим старост – сматра се да се после педесет пете године са сваком деценијом живота двоструко повећава ризик од настанка можданог удара. Мада, млађа популација се све чешће суочава са овом врстом проблема. Нема правила. Оно што смо ми учили, да је у питању болест која иде уз одређену старосну категорију, више не важи. Када је пол у питању, статистика говори да је чешћи код мушкараца, него код жена.
На које факторе ризика можемо да утичемо?
- Промењиви фактори ризика су гојазност, односно, неправилна исхрана, затим повишен крвни притисак. Код људи који болују од хипертензије, два пута је већи ризик од можданог удара, међутим, уколико се крвни притисак држи под контролом помоћу терапије, ризик се двоструко смањује. Прекомерно конзумирање алкохола и цигарета такође спада у факторе ризика на које можемо да утичемо. Пушење двоструко повећава ризик од настанка можданог удара, а чак су и пасивни пушачи изложени повећаном ризику. Затим, шећерна болест, повећане вредности укупног холестерола и триглицерида, као и повећане вредности такозваног лошег, а смањене вредности доброг холестерола. Срчане аритмије, односно треперње у коморама може проузроковати емболусе.
Који симптоми упућују на мождани удар?
- Пре свега, осећај трњења, или одузетост половине лица, руке, ноге, или целог тела, затим отежан, неразумљив говор - особа не може да изрази оно што жели, нити да разуме оно што јој други говоре. Такође, поремећај равнотеже, нестабилност, изразито јаке главобоље са повраћањем које су нагло настале без неког јасног узрока, поремећај вида у смислу нагло насталог замагљења, или губитка вида на једном оку, или једне половине видног поља. То је најчешћа симптоматологија.
Најбитнија је превенција?
- Требало би деловати на промењиве факторе ризика, дакле, на оне на које можемо да утичемо, а то је начин исхране, физичка активност, лечење повишеног крвног притиска, холестерола, триглицерида, шећерне болести и коришћење антикоагулантне терапије, односно лекова који спречавају згрушавање крви.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
