Кривина у огледалу
92:8
Има ли већег парадокса од чињенице да је Прворођени био учесник у панел дискусији на Економском форуму у Давосу под називом - Слобода медија у кризним ситуацијама? Можда да је на истом месту Хашим Тачи говорио о важности донирања органа.
Човек који је европски првак у уништавању слободе медија на ову тему је говорио на најпознатијем светском економском скупу. Тај свет очигледно се или спрда са нама, или га боли уво за нас, или постоје неки финансијски услови да би неко негде говорио, па се то плати. Нешто ми мирише да је ово последње.
Ко би нормалан могао да позове некога ко је окупирао комплетан медијски простор у једној европској држави да говори о било чему на тему - Слобода медија. Ако се та међународна заједница за нешто изборила, то је слобода медија и право на слободно извештавање. У свакој иоле нормалној држави у Европи не постоји председник државе или владе који ће незадовољне грађане да назива олошем, а лидере опозиције лоповчинама, и то свакодневно путем медија, а да ти медији не дају шансу другој страни да одговори. То је незамисливо. Тај исти Прворођени је изјавио да у Србији постоји 20 одсто кретена, а то су људи који не гласају за њега, и нико од тих 20 одсто кретена није имао прилику да му одговори.
Медијске слободе никада нису биле мање и узурпираније него данас, када је реч о Србији. При том, да се разумемо, става сам да у Србији постоји слобода говора, али оно што не постоји то је слобода медија. Постоји једна дневна новина, неколико недељника, две кабловске телевизије, постоји и Шабац, на којима је могуће рећи критику, чак и напасти ову власт. Друга ствар је утицај свих тих медија на јавност у Србији.
Проблем је у медијима који су под стегом власти. РТС, Пинк, Хепи, Прва, О2, Студио Б, Политика, Вечерње новости, Курир, Информер, Српски телеграф, Ало... су медији у којима је забрањено чути глас било којег опозиционара, било какав глас критике. За набројане медије не постоји друга страна, и у томе се огледа медијска неслобода. Јавни сервис је почео да извештава са протеста у Београду, веома коректно, али ниједну реч није објавио о протестима широм Србије.
Ова власт је успела да угаси Утисак недеље, цео један радио који је био симбол слободе - Б92. Државним парама су претплатили једног кабловског оператера, а онда тим парама купили преостале две телевизије са националном фреквенцијом. Овога се ниједан претходник Прворођеног није сетио. Српски таблоиди којима је важније питање једног младежа од тога ко је убио Оливера Ивановића се утркују ко ће више да вређа опозицију и грађане који протестују. То нису мале, ситне увреде. Када им неко одговори, попут Сергеја Трифуновића, онда је то катаклизма. Рафална паљба достигне такве размере да је масакр слаба реч за опис таквог стања.
Неко би рекао, још жешће нападају и Прворођеног. Можда су у праву, али Прворођени има све могућности овога света да одговори. Нађите тог лидера неке европске земље који се током 2018. године појављивао на малим екранима у просеку 17 минута дневно, 365 дана. Људи моји, то није нормално. Током председничке кампање 2017. године, Прворођени је имао 92 одсто медијског времена, а сви остали кандидати само осам одсто. То је та слобода медија о којој говори Прворођени. Његове рекорде тешко да ће било ко да обори, и надамо се никада неће. Опозициони лидери не могу да се појаве ни у једној емисији у којој се Прворођени појави. Деси се то понекад, додуше, у Упитнику РТС-а, али никада самостално, него увек уз неког Весића, Мартиновића, Јованова, који не дозвољавају да се тај дијалог поведе. Обесмисле сваки покушај упадањем у реч, вређањем, нападима. Упадање у реч и ометање саговорника је стандардна техника којом се служе напредњаци. И то је њихово је право. Проблем је у томе што водитељи дозвољавају такво понашање и емисија изгуби сваки смисао.
Када је Прворођени на Форуму рекао да је незадовољан стањем у медија и да ће то стање да поправи у наредних годину, две, плашим да је мислио на ситуацију у којој ће његов лик и дело да заузме свих 100 одсто медијског простора у Србији. Није далеко од тога. За разлику од њега, опозиција може да се нада понеком позиву на Н1, ТВ Наша и гостовању код шабачких медија. Таман се то некако уклапа у напредњачко достигнуће - 92:8.
Свуда у свету постоје медији који навијају за власт или за опозицију, то није спорно. Нигде, међутим, не постоји могућност да друга страна нема прилику да одговори. У Америци сви знају да је СиЕнЕн на страни демократа, а Фокс подржава републиканце, али их то их не спречава да се извештава на професионалан начин и о онима другим. Е, у томе је проблем, као и у чињеници да у тим медијима раде новинари, а код нас мегафони власти. Прворођени је човек тотално оперисан од могућности да чује и уважи другачије мишљење, тако да је илузорно помислити да би се стање у медијима у Србији могло поправити за његово време. А, када његово прође, можда ћемо успети да поставимо такве стандарде да више никоме неће пасти на памет да на овај, или сличан начин узурпира медије у Србији.
Човек који је европски првак у уништавању слободе медија на ову тему је говорио на најпознатијем светском економском скупу. Тај свет очигледно се или спрда са нама, или га боли уво за нас, или постоје неки финансијски услови да би неко негде говорио, па се то плати. Нешто ми мирише да је ово последње.
Ко би нормалан могао да позове некога ко је окупирао комплетан медијски простор у једној европској држави да говори о било чему на тему - Слобода медија. Ако се та међународна заједница за нешто изборила, то је слобода медија и право на слободно извештавање. У свакој иоле нормалној држави у Европи не постоји председник државе или владе који ће незадовољне грађане да назива олошем, а лидере опозиције лоповчинама, и то свакодневно путем медија, а да ти медији не дају шансу другој страни да одговори. То је незамисливо. Тај исти Прворођени је изјавио да у Србији постоји 20 одсто кретена, а то су људи који не гласају за њега, и нико од тих 20 одсто кретена није имао прилику да му одговори.
Медијске слободе никада нису биле мање и узурпираније него данас, када је реч о Србији. При том, да се разумемо, става сам да у Србији постоји слобода говора, али оно што не постоји то је слобода медија. Постоји једна дневна новина, неколико недељника, две кабловске телевизије, постоји и Шабац, на којима је могуће рећи критику, чак и напасти ову власт. Друга ствар је утицај свих тих медија на јавност у Србији.
Проблем је у медијима који су под стегом власти. РТС, Пинк, Хепи, Прва, О2, Студио Б, Политика, Вечерње новости, Курир, Информер, Српски телеграф, Ало... су медији у којима је забрањено чути глас било којег опозиционара, било какав глас критике. За набројане медије не постоји друга страна, и у томе се огледа медијска неслобода. Јавни сервис је почео да извештава са протеста у Београду, веома коректно, али ниједну реч није објавио о протестима широм Србије.
Ова власт је успела да угаси Утисак недеље, цео један радио који је био симбол слободе - Б92. Државним парама су претплатили једног кабловског оператера, а онда тим парама купили преостале две телевизије са националном фреквенцијом. Овога се ниједан претходник Прворођеног није сетио. Српски таблоиди којима је важније питање једног младежа од тога ко је убио Оливера Ивановића се утркују ко ће више да вређа опозицију и грађане који протестују. То нису мале, ситне увреде. Када им неко одговори, попут Сергеја Трифуновића, онда је то катаклизма. Рафална паљба достигне такве размере да је масакр слаба реч за опис таквог стања.
Неко би рекао, још жешће нападају и Прворођеног. Можда су у праву, али Прворођени има све могућности овога света да одговори. Нађите тог лидера неке европске земље који се током 2018. године појављивао на малим екранима у просеку 17 минута дневно, 365 дана. Људи моји, то није нормално. Током председничке кампање 2017. године, Прворођени је имао 92 одсто медијског времена, а сви остали кандидати само осам одсто. То је та слобода медија о којој говори Прворођени. Његове рекорде тешко да ће било ко да обори, и надамо се никада неће. Опозициони лидери не могу да се појаве ни у једној емисији у којој се Прворођени појави. Деси се то понекад, додуше, у Упитнику РТС-а, али никада самостално, него увек уз неког Весића, Мартиновића, Јованова, који не дозвољавају да се тај дијалог поведе. Обесмисле сваки покушај упадањем у реч, вређањем, нападима. Упадање у реч и ометање саговорника је стандардна техника којом се служе напредњаци. И то је њихово је право. Проблем је у томе што водитељи дозвољавају такво понашање и емисија изгуби сваки смисао.
Када је Прворођени на Форуму рекао да је незадовољан стањем у медија и да ће то стање да поправи у наредних годину, две, плашим да је мислио на ситуацију у којој ће његов лик и дело да заузме свих 100 одсто медијског простора у Србији. Није далеко од тога. За разлику од њега, опозиција може да се нада понеком позиву на Н1, ТВ Наша и гостовању код шабачких медија. Таман се то некако уклапа у напредњачко достигнуће - 92:8.
Свуда у свету постоје медији који навијају за власт или за опозицију, то није спорно. Нигде, међутим, не постоји могућност да друга страна нема прилику да одговори. У Америци сви знају да је СиЕнЕн на страни демократа, а Фокс подржава републиканце, али их то их не спречава да се извештава на професионалан начин и о онима другим. Е, у томе је проблем, као и у чињеници да у тим медијима раде новинари, а код нас мегафони власти. Прворођени је човек тотално оперисан од могућности да чује и уважи другачије мишљење, тако да је илузорно помислити да би се стање у медијима у Србији могло поправити за његово време. А, када његово прође, можда ћемо успети да поставимо такве стандарде да више никоме неће пасти на памет да на овај, или сличан начин узурпира медије у Србији.
Ненад Кулачин
Најновији број
25. април 2024.
