Инфо

Берза

  • aero 900 ⚫ 0,00%
  • alfa 23.500 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.800 ⚫ 0,00%
  • gsfd 580 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.383 ▼ -0,71%
  • mtlc 1.899 ▲ 3,77%
  • niis 546 ▼ -0,37%
  • tgas 13.000 ▲ 0,62%
  • unpr 750 ⚫ 0,00%
(14. фебруар 2019.)
МИЛЕНА МИЊА БОГАВАЦ, ДИРЕКТОРКА ШАБАЧКОГ
ПОЗОРИШТА, О АКТИВИЗМУ И КОМУНИКАЦИЈИ,
ПРЕМИЈЕРАМА И БОРБИ ЗА ДЕЧИЈУ ПАЖЊУ

ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ КАО ЈАВНО ДОБРО

“Бела Грива” није дечија представа, већ представа за целу породицу. Она вам пружа квалитетно време проведено са децом, и отвара низ великих и важних тема, обрађених тако да су прикладне за дечији узраст. Њена премијерна извођења су 19. и 20. фебруара, а ми смо већ почели рад на новој представи, каже Миња Богавац
ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ КАО ЈАВНО ДОБРО
Разговор са Миленом Мињом Богавац, директорком Шабачког позоришта, обављен је на релацији Шабац – Бејрут, где Миња учествује на уметничкој конференцији “On the Brink of Change” коју организују Фондација Етијахад и Британски савет Сирија. Интервју је “летећи” због просте чињенице да је Миња одговоре писала у авиону, не пристајући на скоро немогуће услове за то. Али то је израз њеног сензибилитета, ангажованости и жеље да читаоцима “Гласа Подриња” открије шта ради у Бејруту, како је дошла на идеју да на репертоару Шабачког позоришта буде “Бела Грива” и чиме се Шабац квалификовао за место одмах после Штутгарта и Њујорка.
Хватање корака са модерним европским тенденцијама за Вас је неодвојиво од локалне заједнице. Како се на рубу промене разуме локалпатриотизам и да ли ћете у Бејруту говорити о концепту градског позоришта?
- У Бејруту учествујем на уметничкој конференцији “On the Brink of Change” коју организују Фондација Етијахад и Британски савет Сирија. Тема ове конференције је ангажовано позориште, односно: рад међународне заједнице уметника посвећених активизму и људским правима. Веома сам узбуђена што сам позвана да говорим на овој конференцији, јер то значи да је мој рад на овом пољу препознат и у светским оквирима. Поред уметника из Сирије, Либана, Јордана и Египта, учесници долазе из Ирске, Шкотске, Немачке, Енглеске и Америке.
Једна од мојих тема у Бејруту биће и Шабачко позориште, односно: концепт сезоне назване “Локалпатриотизам”, заснован на директној и изравној комуникацији између институције културе и града у коме ради.
Инсистирате на комуникацији. У чему је данас њена сврсисходност?
- Та комуникација јесте основно гориво новог репертоара Шабачког позоришта. Отворили смо своја врата за разговоре, дружење, мапирање проблема, упознавање, препричавање старих и стварање нових анегдота. Наш фоаје је место где се разговара, било да ћаскамо, жустро расправљамо или цртамо са малишанима, подстичући их да се изражавају и слободно постављају питања. Под девизом “Град су људи, град је Позориште!” правимо градско позориште као јавни простор и јавно добро, светло и отворено место у које се улази без страха, али са поштовањем, не само на представе, већ и на програме које представе стављају у шири контекст.
Нова представа Шабачког позоршта је условно дечија и бави се темељним вредностима. Настала из изразито племенитих побуда, супротност свему што савремени медији нуде, представа је необично постављена. Са којом намером?
- Нова представа на нашем репертоару је “Бела Грива” – класик дечије књижевности, у веома инвентивној режији Ирене Ристић. Ова специфична представа, намењена је деци старијој од шест година, али не само деци. У њој могу подједнако да уживају родитељи, тетке, тече, баке, деке и сви они који поведу дете у позориште. То није дечија представа, већ представа за целу породицу. Она вам пружа квалитетно време проведено са децом, и отвара низ великих и важних тема, обрађених тако да су прикладне за дечији узраст. Шта је то слобода, шта је пријатељство, шта је истина, а шта похлепа; одакле људима непрестана жеља за новцем и зашто је новац толико важан у нашим животима? Ово су само су нека од озбиљних питања којима се представа бави, на нежан и дирљив начин. Сем тога, одлазак на ову представу је и специфичан доживљај. Публика се дели на четири групе, све групе имају мале задатке, публика се креће по сцени, од једног до другог лика и сакупља њихове приче.
“Белу Гриву” може да гледа ограничен број публике и зато је важно да своје карте резервишете на време. Важно је рећи да смо број гледалаца смањили, како би представа имала свој пуни ефекат. Она је тиха, нежна, интимна… и она се бори за дечију пажњу. Не бомбардује их брзим изменама слика, гласном музиком и сценама које подстичу агресију, већ их вуче да се умире и концентришу, што је данашњим генерацијама, које одрастају уз нове медије, веома важно.
Редитељка ове представе је професорка психологије на Факултету драмских уметности и има пуно искуства у позоришту за децу и младе. Читав концепт представе осмислила је подстакнута својим знањима о дечијој пажњи, али и својим знањима о коњима, који су централна тема ове приче.
Како је “Бела Грива” повезана са заједницом у којој стварате?
- Идеју да на репертоар ставимо “Белу Гриву”, добила сам када сам први пут посетила Шабачки хиподром. Изненадило ме је што Шабац има најбољи хиподром у земљи, па сам претпоставила да људи који тамо раде, могу да нам буду одлични стручни сарадници. Током рада на представи, посетили смо хиподром, и господин Совраније Чоњагић тамо нам је испричао да су коњи најомиљеније животиње на свету. Педесет одсто људи, као своју најдражу животињу наводи коња. Они остали, који више воле мачке или псе, на друго место обавезно стављају коње. Тако је “Бела Грива” и представа о љубави.
У рад институције којом руководите уводите уметнике и праксе карактеристичне за независну сцену, како бисте направили позориште које помера границе. Овога пута укључени су и чланови Омладинског клуба Шабачког позоришта.
- Ирена Ристић је на представи окупила сјајан тим сарадника. Драматургијом се бавила Тијана Грумић, најизвођенија млада списатељица у земљи. Сценографију и костим, радио је Драган Протић из уметничке групе Шкарт, познате по својим бројним пројектима. Један од њих је и пројекат “Клацкалиште” којим се Србија пре неколико година представила на Биеналу у Венецији. Аутор оригиналне музике је Борис Младеновић, познат као члан састава Јарболи, а посебно је занимљиво да су ко-аутори текста представе и глумци Шабачког позоришта који у њој играју.
Заједно с редитељком и драматуршкињом, пролазили су кроз радионице, на којима су смишљали своје приче и на грађу романа Рене Гијоа, домаштавали особине својих ликова. У представи, поред њих, учествују и сви чланови Омладинског клуба Шабачког позоришта, и то са веома озбиљном улогом, која захтева много пажње и концентрације. Веома сам поносна и на глумачку и на младу екипу Шабачког позоришта, јер је “Бела Грива” коју су направили изузетна представа. Такву нема ни једно позориште у Србији, а мислим ни у нашем делу Европе.
Шабачка публика ће ускоро видети још једну премијеру. Ангажована је и једна млада, врло успешна Шапчанка.
- “Бела Грива” ће премијерна извођења имати 19. и 20. фебруара, а ми смо већ почели рад на новој представи. У питању је награђивани комад Иве Брдар “Бацачи прстију”, који се – након представа у Штутгарту и Њујорку, први пут поставља у Србији. Ауторка је за ову драму добила прву награду на конкурсу за савремени драмски текст Стеријиног позорја, па представу радимо у копродукцији наше две институције. Редитељ је Бојан Ђорђев, сценограф Синиша Илић, а костимографкиња – Маја Мирковић, најзначајнија савремена шабачка позоришна уметница. Поносни смо што смо је поново довели у Шабачко позориште, али и због тога што нам је сада дошла са ауторским тимом, са којим већ дуго и успешно сарађује, на представама широм Европе. Поносни смо и на сарадњу са Стеријиним позорјем, али и на чињеницу да је овај текст своје прво јавно читање имао прошле године, на Позоришном пролећу. Премијера “Бацача прстију” заказана је за други април, што је тачно шест дана пре почетка новог издања овог фестивала.
Г. Јојић

Најновији број

30. јул 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa